Bivši fudbaler Partizana otvorio dušu: Zarađivao sam po nekoliko hiljada evra, a na kraju sam radio u šanku za dnevnicu

Bivši fudbaler Filip Knežević (34), nekadašnji igrač Partizana, Čukaričkog, Vojvodine i Budućnosti, okončao je profesionalnu karijeru u Novom Pazaru i posvetio se novom životnom poglavlju. Danas je ponosni otac i fitnes trener, a u razgovoru za „STUDIObroadcast” otvoreno je govorio o porodičnim vrednostima, očinstvu, novcu i teškom tranzicionom periodu nakon napuštanja terena.

PROČITAJTE JOŠ: POTPISUJE DRAGAN STOJKOVIĆ PIKSI: Čuveni klub želi bivšeg selektora Srbije

Knežević se najpre osvrnuo na savremene odnose i shvatanje materijalnog statusa:

- Žene su postale jako površne, sve se svodi na taj novac. 'Lože' ih ti neki moćni muškarci. Naravno, nije u pitanju samo novac. Jasno mi je da žena hoće moćnog muškarca jer to otvara novih 10 vrlina, verovatno je sposoban, inteligentan, snalažljiv. Naravno. Novac za mene nikad ne može da bude ultimativna vrednost, iz prostog razloga jer nema kraj - uvek je neko bogatiji. Ne negiram novac, ali možda je posledica priroda mog posla. Nagledao sam se svega u svetu, ne doživljavam novac tako. Volim te magične ljude. Moj otac, kad je završio fakultet diplomski rad mu je bio 'harizma malih ljudi'. To su ljudi koji ti ulepšaju dan, to može da bude lokalni stolar ili poštar, jednostavno ti je lep dan kad vidiš tog čoveka. Volim te 'male' ljude, prijatne. Ne negiram novac, nisam folirant da imam novac, uz to što bih pomagao drugima, trošio bih ga i na sebe - bilo bi tu satova i automobila i svega. Ipak, to nikad ne bi bio prioritet, prioritet bi bio razgovor, zaboravio bih da posedujem sve to - rekao je on. 

Dolazak deteta na svet uneo je potpunu promenu u njegov život i stavove:

-Sećam se da Iva izlazi iz toaleta i našim internim nadimkom mi je rekla 'Gavico, ja sam trudna'. Prve dve sekunde straha, ne zato što je to žena sa kojom želim da imam dete, već strah egzistencijalne prirode. Da li će sve biti kako treba? Posle dve sekunde, neki neviđeni osećaj. Ta osoba postane... kako bih rekao - ta ljubav bude 10 puta veća - istakao je on i dodao je:

- Dan po dan smo išli, a u sedmom ili osmom mesecu je imala problem sa protocima, beba nije uzimala dovoljno hrane. Radili smo vežbe, bilo je stresnih momenata, ali je Iva sve to iznela, ne znam kako bih ikad mogao da joj zahvalim za sve to. Od trenutka kad se pogleda beba... pogotovo sad kad imamo interakciju, ne mogu da zamislim život bez njih. Rekao sam i Ivi, ne preteći, više filozofski da moj život bez njih ne bi imao smisla, otišao bih u selo koje imam u Raški i umro bih tako. Sad su bile tri nedelje na moru, prve nedelje je bilo u redu, druge nedelje je bila kriza, treće nedelje sam bio poprilično loše, bilo je tih alkoholisanih noći tri dana. Ne mogu više da zamislim život bez njih, svaki njen pogled, vrisak, dodir, imamo neku harmoniju. Oduvek sam to hteo. Možda zbog toga što sam imao lepu priču kod kuće, možda i zbog razvoda, uvek sam težio da imam porodicu.

Suočen sa finansijskim izazovima i neuspelim pokušajem pokretanja privatnog biznisa, nekadašnji fudbaler bio je primoran da brzo pronađe novi izvor prihoda.

PROČITAJTE JOŠ: Veljko Paunović se obraća Srbiji: Evo gde možete pratiti govor selektora uoči duela sa Grčkom

- Iva se budi svaku noć, ona mene nijedne sekunde nije opteretila. Kad smo dobili bebu, ja sam radio u šanku, završio sa fudbalom, propao mi je biznis u kojem je trebalo da otvorim kafić. Tad sam prišao Duletu, gazdi lokala, i kažem mu 'Duka, treba mi posao. Nemam lovu, dobio sam dete, treba mi posao. Zanima me šank, ne mogu da se smejem na silu, nisam taj tip'. On je rekao da naučim posao i čim dobijem smenu biću plaćen, onda sam dva meseca radio bez novca i napokon preuzmem smenu - osam sati sa diskushernijom. Međutim, uopšte mi nije bilo teško, znao sam zbog koga to radim. A, kad pođem kući, ne mogu da opišem tu količinu umora. Igrao sam utakmice po 120 minuta i u ozbiljnom intenzitetu, gde se pretrči po 12, 13 kilometara, ali ja nikad nisam bio umoran kao posle osam sati smene u kafiću. Živim dve ulice iznad, vučem se kući, vadim novac - četiri, pet hiljade dinara - ja koji sam igrao za 10 hiljada evra, dođem kući i pukne me suza, pukne me realnost - zaključio je on. 

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.