Kristijano Ronaldo i šok objava koja je zapanjila svet: Ono što je uradio noćas niko nije očekivao

Saopštenje Kristijana Ronalda o rastanku, izgleda privremenom, sa fudbalskom reprezentacijom Portugala,  čiji je rekorder i po broju nastupa i po golovima, Sportissimo vam prenosi u celosti, i ima tri delapočinje ispovešću o tome da je otišao iz nacionalnog tima kada mu je obećano da će igrati, pa se to nije desilo

Prvi deo saopštenja Kristijana Ronalda

Ovo je istina o tome šta se desilo sa Žoržom Žezusom

Kao što sam obećao, odlučio sam da iz prvog lica i direktno iznesem okolnosti vezane za poslednje okupljanje reprezentacije.

Nakon Svetskog prvenstva 2026. godine, pripremio sam pismo portugalskom narodu, koje i danas čuvam, sa rečima koje želim da im uputim kada budem zauvek napuštao naš tim.

Po završetku takmičenja, već tokom leta za povratak iz Sjedinjenih Američkih Država, predsednik Saveza je zatražio i insistirao da preispitam svoju odluku o povlačenju, jer je FPF (Portugalski fudbalski savez) želeo da nastavim da igram.

Odmah nakon toga, pitao me je za mišljenje o aktuelnom selektoru, čije je ime razmatrao uporedo sa drugim imenima koja mi nije otkrio.

Rekao sam predsedniku Saveza da bi to, po mom mišljenju, bio pravi izbor.

Zato sam, na dan kada je aktuelni selektor predstavljen, bio iskreno zadovoljan tim izborom. Bila je to prava odluka, što rezultati i potvrđuju.

Nekoliko dana kasnije, stupio je sa mnom u kontakt novi selektor reprezentacije, rekavši da bi želeo da se lično sastanemo. Pristao sam i dogovorili smo se da se vidimo po završetku mog odmora.

Sastali smo se u "Sidade do Futebol” centru, gde je moj klub obavljao pripreme za sezonu. Tog dana mi je selektor rekao da računa na mene i da je moje prisustvo ključno za njegov projekat. Odmah mi je predstavio plan mog učešća. Rekao mi je da ću igrati prvu i poslednju utakmicu, a da će, radi upravljanja fizičkim opterećenjem, uvek praviti tri do četiri izmene po meču.

U tom trenutku je pomenuo mogućnost da ne putujem sa reprezentacijom u Norvešku i Dansku. Predložio je da odigram prvu utakmicu i ostanem u Portugalu, a da se zatim ponovo pridružim timu pred utakmicu na stadionu Dragao.

Odmah sam odbio taj predlog. Bilo mi je očigledno da tako nešto ne mogu da prihvatim. Nisam želeo da prestanem da budem kapiten našeg tima samo zato što ne bih igrao utakmice u inostranstvu. Ta povlastica ostanka u Portugalu ne bi bila dobar primer.

Selektor se na kraju složio sa mojom analizom.

Tom razgovoru prisustvovao je Simao Koutinjo, sportski direktor Al Nasra, osoba kojoj je tadašnji selektor podnosio izveštaje tokom cele prethodne sezone i jedan od onih zaslužnih za njegov dolazak u klub 2025. godine.

Uoči početka priprema, selektor je na sopstveni zahtev došao kod mene kući u Lisabon radi još jednog razgovora. Razgovor je protekao mirno i svi principi dogovoreni u avgustu su ispoštovani.

Odigrao sam utakmicu na stadionu Alvalade i, iako sam zamenjen, nisam pravio problem oko toga. Sam sam stavio kapitensku traku Brunu Fernandesu, ni ne sluteći da možda pravim poslednje korake kao igrač i kapiten reprezentacije. Ono što mi je tog dana bilo važno jeste naša pobeda. Pobeđivati je uvek lepo, a u Portugalu i za svoju zemlju - još lepše.

Tokom ručka na dan utakmice u Norveškoj, jedan od pomoćnika selektora prišao je stolu za kojim je ekipa ručala i obavestio me da selektor želi da razgovara sa mnom.

Na moje veliko iznenađenje, selektor me je pitao da li sam spreman da odigram 30 minuta. Bio sam potpuno fokusiran na fizički oporavak, uključen u rad sa saigračima kao i uvek, i mislio sam da tog dana neću igrati. Bez ikakvog problema.

Taj zahtev je izlazio iz okvira mog plana oporavka i treninga, jer je bilo predviđeno da igram tek 4. u mesecu na stadionu Dragao, ali sam, naravno, pristao. Odgovorio je da onda treba da budem spreman jer ću igrati 30 minuta. Ostatak priče svi znaju. Zagrevao sam se od poluvremena, gledao kako minuti prolaze, ali nisam ušao u igru.

Selektor je prekršio reč datu meni."

Drugi deo saopštenja Ronalda

"Na kraju utakmice želeo sam samo da se sve završi pobedom i da budem sam. Nisam otišao da pozdravim navijače. To je propust za koji snosim isključivu odgovornost i do kojeg nije smelo da dođe. Izvinjavam se Portugalcima koji su nas tamo vatreno bodrili, izvinjavam se navijačima, kao i onima koji, iako nisu Portugalci, možda su doputovali tamo da me vide, a koje sam možda razočarao.

Četrdeset osam sati kasnije obavili smo razgovor, trener, ja i Simao Kutinjo, budući da je on bio taj koji je pratio naše razgovore još od avgusta. Bio je to ozbiljan trenutak, veoma iskren, bez ikakvog ulepšavanja.

Dogovorili smo se da postoji samo jedan način da se ovaj 'slučaj' zaključi: da trener ponovi ono što mi je upravo rekao u četiri oka, u prisustvu Simaa Kutinja, ali ovog puta u sali za konferencije za novinare.

Dogovor je bio jednostavan: trener bi započeo konferenciju za novinare tom temom, nastojeći da stavi tačku na slučaj iznošenjem istine. Rekao bi da nikada nisam tražio minutažu, da je trener, a ne bilo ko drugi, taj koji mi je predložio plan za te pripreme, da je bila greška što me je poslao na zagrevanje, a potom me nije uveo u igru, te da to više ne bi učinio ako bi se situacija ponovila.

Sastanak smo završili tako što me je trener zagrlio i obećao da će na konferenciji reći ono što mi je upravo saopštio, čime bi se stvar rešila. Ne bih igrao u Danskoj, ali bih nastupio na utakmici na stadionu Dragao. Sve to, naravno, uz stalno prisustvo Simaa Kutinja.

Na trenerov zahtev, usledio je sastanak putem video-konferencije između njega, Simaa Kutinja i Tijaga Kraveira, na kojem su sumirani detalji našeg razgovora.

Sastavljen je kratak dokument koji sam lično odobrio i koji je, uz moje znanje, prosleđen treneru, baš kao što je on i tražio.

Ishod konferencije je svima poznat: stav koji je zauzet nije imao nikakve veze sa onim o čemu smo razgovarali na sastanku; Čuo sam reči i osetio agresivnost za koje ne verujem da sam ih zaslužio, stav 'hoću, mogu i naređujem' kakav mi dan ranije, u četiri oka, nikada nije pokazao, čak ni u najmanjoj meri.

Tačke koje sam potvrdio bile su sledeće:

'Smatram da je važno, i zato što je to istina, razjasniti nekoliko stvari pre nego što počnemo da govorimo o Danskoj:

 Lično sam ja, i niko drugi, predložio Kristijanu plan za ovu sportsku sezonu u reprezentaciji. Bio je to dug i veoma dobar razgovor.

Znam koliko on živi za reprezentaciju i koliko je voli, kao i kakav ugled uživa u svetu, a posebno kakav je značaj i pozitivan uticaj imao na nacionalni tim tokom 24 uzastopne godine.

 Plan koji sam predložio Kristijanu je prihvaćen.

Nikada nije dovodio u pitanje moje odluke. Bio je za primer, lojalan i profesionalan.

Utakmica u Norveškoj nije bila deo plana koji sam za njega sastavio. Ipak, smatrao sam da se fizički oporavio nakon prve utakmice i upozorio ga da ću možda morati da ga uvedem u igru. Kristijano se složio.

Napravio sam grešku kada sam igrača kalibra Pelea ili Maradone poslao na zagrevanje, a zatim ga nisam uveo u igru. Da je danas u pitanju, to ne bih učinio.

Da zaključim ovu temu: želim Kristijana u reprezentaciji. Štaviše, ne želim ga samo malo, želim ga jako. Srećom, i on veruje meni. Verovao mi je u Al Nasru, a veruje mi i ovde.

Što se tiče toga što nije pozdravio navijače... O tome smo već razgovarali. Neko ko je odigrao više od 230 utakmica za reprezentaciju ne mora od mene da uči o ljubavi prema Portugaliji. Bio je to trenutak frustracije koji ništa ne briše. On je igrač koji daje najviše autograma, pravi najviše selfija i pokazuje najviše naklonosti prema navijačima. Nemojmo izmišljati probleme tamo gde ih nema. Kada nismo zadovoljni, reagujemo. To je sve.'

Dakle, ni u jednoj od tih tačaka nije pisalo da bi selektor trebalo čak i da mi se izvini.

Bio je to drugi put da je prekršio reč datu meni."

Treći deo saopštenja CR7

"Odlučio sam da napustim kamp ne čekajući dalje kršenje date reči. Za mene je istina i dalje najvažnija stvar u odnosima među ljudima. Koliko god da boli, neka mi kažu istinu.

Zapravo, u razgovoru koji sam vodio sa predsednikom FPF-a (Portugalske fudbalske federacije) i selektorom, ujutru na dan te konferencije za novinare, što oni svakako mogu da potvrde, ponovo sam naglasio da, ako me ne žele tu, treba to i da mi kažu. Bilo je dovoljno samo da budu iskreni prema meni. Prihvatio bih to i obećao da ćemo pripremiti nešto lepo, onako kako sanjam da će se desiti, i niko ne bi ostao ljut.

Sećam se toga kao da je bilo danas. U glas su odgovorili da je moje mesto u reprezentaciji.

Nikada, ni u jednom trenutku tokom skoro 25 godina karijere, nisam se mešao u bilo kakve tehničke ili taktičke odluke nijednog trenera ili selektora reprezentacije.

Prihvatam, bilo dobro ili loše, ono što predlože da uradim. Poštujem odluku, a kada prekrše reč datu meni, osećam da mi tu nije mesto.

Takođe dugujem izvinjenje saigračima iz reprezentacije što sam napustio kamp.

Uprkos potpunom gubitku poverenja u selektorovu reč, što mogu da potvrde oni koji su prisustvovali tim razgovorima, nije trebalo to da uradim. Odgovornost je isključivo moja.

Još jednom se izvinjavam portugalskom narodu, ali kršenje date reči za mene ima presudan značaj. Osećao sam da bi, od tog trenutka pa nadalje, moj ostanak samo štetio ekipi, pa sam učinio ono što sam uvek govorio da ću uraditi ako se ne budem osećao korisnim: spakovao sam se i otišao.

Posledice ovog mog postupka mora da proceni i sankcioniše Portugalska fudbalska federacija. Razumem da kazna ne bi trebalo da ima olakšavajuće okolnosti. Ja nisam bilo kakav igrač; ja sam kapiten tima, a to predstavlja otežavajuću okolnost.

Već sam se izvinio, ali znam da postupci moraju imati posledice. Svako ko je u fudbalu kao ja, zna da, bez obzira na status pojedinca, pravila su ista za sve.

U vezi s tim, čuo sam mnogo priče o oproštajnim utakmicama, o tome da moram imati dostojanstven oproštaj i da Savez želi da mi pruži tu priliku.

U životu sam naučio, često gladujući i nemajući šta da jedem, da niko nikome ništa ne poklanja.

Mogu da obećam svim svojim navijačima, a naravno i posebno svim Portugalcima, da ćemo imati jednu ili više oproštajnih utakmica; biće vremena za to.

Ali kada razmišljam o reprezentaciji, ono o čemu zapravo razmišljam jeste takmičenje. To je ono o čemu sam razmišljao i onog dana kada sam primio vest o očevoj smrti.

Bio sam na pripremama sa našom reprezentacijom i odlučio sam da ostanem tamo do kraja utakmice koja se igrala sutradan. Uradio sam za zemlju ono što nikada ne bih učinio ni za jedan klub.

Stoga, ako budem fizički spreman i budem igrao za svoj klub, i, nadam se, postizao golove, nakon što odslužim suspenziju koja mi eventualno bude izrečena, biću na raspolaganju, kao što sam uvek i bio do danas, da se takmičim i pobeđujem za našu reprezentaciju.

To je, verujte mi, čista istina.

Kristijano Ronaldo."

Ako vas fudbal zanima, sve ono najvažnije, ali i najzanimljivije o njemu - pratite uz Sportissimo.

Na dobrom ste mestu.

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.