OVE REČI ARIJANE MIHAJLOVIĆ JOŠ ODZVANJAJU: Bolno podsećanje na Sinišine poslednje dane

Siniša Mihajlović preminuo je 16. decembra 2022. godine posle gubitka bitke sa opakom bolešću leukemijom. Ovaj čuveni fudbaler, poznat po svojim nastupima za Crvenu zvezdu, Lacijiu i Romu, nije bio samo sportista, već i voljeni suprug, otac, deda i prijatelj. Njegova borba sa leukemijom ostavila je dubok trag na sve koji su ga poznavali. Siniša je bio čovek koji nikada nije odustajao, a njegova snaga i hrabrost inspirasali su mnoge.

Zato ne čudi da Arijana Mihajlović, njegova supruga, često deli emotivne poruke i fotografije koje prikazuju njihov zajednički život. Njene reči oslikavaju Sinišinu borbu i njegovu želju da se nikada ne preda. U jednom od svojih emotivnih istupa, Arijana je otkrila kako su odlučili da ne govore Siniši istinu o njegovom stanju, želeći da ga zaštite od bola i da mu omoguće da se drži nade. Njihov razgovor nedelju dana pre njegovog odlaska, kada je Siniša izrazio želju da ostaari sa svojom decom i želju za velikim stolom punim unučića, ostavlja snažan utisak. Njegova rečenica "Hoću još" postaje simbol nade i želje za životom, čak i u najtežim trenucima. Toga se sada prisetila jedna navijačka grupa Lacija u Srbiji objavom na svom nalogu.

- Poslednjih meseci, lekari su već sve rekli: Siniša neće izdržati. Ja sam to znala. Ali nisam imala snage da mu kažem. Pričala sam samo sa naše petoro dece. Sa nikom drugim. Čak ni sa svojom majkom. Odlučili smo zajedno da mu ne kažemo istinu. Nismo hteli da mu oduzmemo onaj tanki trag nade koji ga je držao u životu. A onda... on nas nikad ništa nije pitao. Nije hteo da zna, nije hteo da se preda. Nastavio je da se bori do samog kraja, jer je bio čovek koji reč „kraj” nikada nije prihvatao. Nedelju dana pre nego što je otišao, pogledao me i rekao: "Srećan sam. Imam vas. Želim da ostarim sa svojom decom… želim puno unučića." Osetila sam kako umirem. Odgovorila sam mu sa osmehom koji je bio slomljen: "Ali ljubavi, već imamo jednu unuku. Zar nisi srećan?" A on, sa onim svetlom u očima koje sam hiljadu puta videla: "Hoću još. Hoću veliki sto pun unučića." San. Jedan od onih koji neće dočekati. I to najviše boli. Dan kada je odleteo, svi smo bili uz njega. Naša deca su bila u susednoj sobi. Pored mene su bili njegova majka, brat sa ženom, njegov najbolji prijatelj, moja majka. Kada sam osetila da mu se disanje menja, znala sam da je došao taj trenutak. Pozvala sam decu. Okupili smo se oko njega, u tišini. Ja sam mu držala ruku. Gledala sam ga kako se i dalje bori, s tim dahom sve težim, sve daljim. I onda sam, s razbijenim srcem, prošaputala tiho: "Idi, ljubavi… ne brini. Za decu ću ja brinuti." Tek tada je pustio. Tek tada je prestao da se bori. Do tog trenutka, niko nije imao snage da zaplače. Kao da su se i suze plašile da ga isprate - ispričala je u jednoj od priča Arijane Mihajlović, koju su sada preneki navijači Lacija.

 

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.