JECAJI UČITELJICE, NEMOĆ SAIGRAČA: Poslednje reči o Giletu, fudbaleru kog je ubio grom, razaraju dušu! (VIDEO)

Bioskopska sala u Lajkovcu tutnji od tihe tuge dok učiteljica Gordana Stanojević, glasom slomljenim od bola i emocija, pokušava da pronađe prave reči.

U bioskopskoj sali Centra za kulturu u Lajkovcu večeras u 19 časova održana je komemoracija u čast prerano preminulog fudbalera Dragiše "Gileta" Savkovića. Svako mesto u sali bilo je popunjeno – stotine ljudi stigle su da se poslednji put poklone mladiću koji je za sobom ostavio neizbrisiv trag.

- Ovo nije čas na koji sam navikla da govorim, počinje stidljivo Dragišina učiteljica, glas joj je drhtao.

- Ovo nije pozorišna predstava sa srećnim krajem. Ovo je istina koju niko ne želi da prihvati.

- Vratiću se 30 godina kasnije: 1. septembar 1955. godine… Dolazim na mesto učiteljice… Dragiša u svemu vidi radost življenja. Radio je sve sa takvom nonšalantnošću. Dragiša – oličenje vedrine, večitog osmeha i vrcavosti u svakom pogledu.

Svaka reč prelamala se nad prisutnima; suze su tekle neutešno. 

- Dragiša, 30 godina pratim tvoje odrastanje, tvoj životni put koji, zbog tvoje živahne prirode, nije uvek bio savršen, ali je bio tvoj. Fudbal je za tebe bio više od igre, više od vazduha – umetnost i smisao življenja. Tu si bio svoj na svome, majstor svog zanata. Smrt nam te prerano odvodi, a mi smo nemoćni da bilo šta promenimo.

Kao poslednji zalog ljubavi i oproštaja, učiteljica Gordana zatvorila je svoje izlaganje rečima koje su u tišini odzvanjale snažnije od svakog aplauza.

- Za kraj, poslužiću se mudrim rečima patrijarha Pavla: Kad se čovek rodi, ceo svet se raduje, a samo on plače. A treba da živi tako da, kada umre, ceo svet plače, a samo se on raduje. Raduj se, Dragiša.

Taj citat bio je više od oproštaja. Bio je poziv svima nama da se preispitamo. I obećanje – da Gile nije otišao tiho, niti uzalud. On se danas raduje tamo gde se igra ne prekida, a dole, u svakom od nas, ostaje da sećanje na njega traje.

FOTO: Sportissimo

Te iste sekunde, i dok je tuga pečatirala prostor, na podijum je stao njegov drug sa terena. Brojevi su neumoljivi i samo su potvrđivali koliko je Dragiša voleo fudbal : 63 utakmice, 62 gola, a tek pomisao na jednu jedinu sezonu – 14 utakmica, 27 golova.

Podsetimo, Dragiša je teško povređen tokom prijateljske utakmice između Radničkog iz Klupaca i FK Cera iz Petrovaca, kada ga je usred igre udario grom. Zahvaljujući brzoj reakciji i prvoj pomoći na terenu, kao i naporima lekara Hitne pomoći iz Loznice, njegovo srce je na kratko vraćeno. Međutim, borba za život nastavila se u bolnici u Beogradu, gde su se danima lekari nadljudskim naporima trudili da spasu njegov život. Nažalost, uprkos svim pokušajima, Dragiša je izgubio najvažniju bitku.

BONUS VIDEO 

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.