ŽIVOTNI PAKAO SAVE MILOŠEVIĆA: Deda mu je UBIO oca, majka mu je preminula, a evo kako je ostao i bez brata! Da se NAJEŽIŠ

Neslavno je Savo Milošević napustio Partizan. Sasvim neočekivano je došlo do rastanka i odluka da da otkaz na mesto šefa stručnog štaba, a svemu tome jeste doprinela situacija oko fudbalera Marka Kerkeza.

Tada je bila priča da nova uprava crno-belih nije želela da Kerkez igra, ali je Milošević ipak odlučio da levom beku da određene minute sredinom drugog poluvremena.

- Problem je bio Marko Kerkez, koji je sticajem okolnosti ušao u poslednjih pola sata meča. Odluka kluba je bila posle te utakmice da ne mogu da računam na Kerkeza na sledećim utakmicama zbog načina na koji je doveden, zbog određene grupe navijača koja je radila na njegovom dolasku, to ne znam. Ja sam pitao pre dva meseca na koje igrače mogu da računam, nisam dobio negativan odgovor za Kerkeza. Generalni plan je bio da rešimo najveće plate pet, šest igrača i da istovremeno počnemo sa podmlađivanjem tima - ispričao je Savo Milošević tada za televiziju Una.

Nije mogao da shvati rukovodstvo Partizana. 

- Ovo je bilo nešto što se desilo instant, ja potpuno razumem strategiju kluba, mnogo ljudi se menja, razumem ideju kluba da raskrsti sa stvarima u prošlosti, nisam se složio sa tajmingom i načinom. Ja bih trebalo da uđem u svlačionicu i saopštim to Kerkezu da na njega ne mogu da računam, to ruši moj integritet. Problem koji se desio, to saopštenje koje smo zajednički napravili, jeste jedina istina.

Nije imao srca da mu kaže preko noći da više ne računa na njega. 

- Ja bih hteo da razjasnim, ne poznajem malog Marka. On se izborio da bude na klupi. Svojim radom i kvalitetom zaslužio je da uđe. Moje odluke se odnose na kvalitet i rad igrača, ne zalazim u to ko je i kako dovođen. Moj posao je da obezbedim što bolju ekipu. To što se Kerkez izborio jeste njegovim zalaganjem. Ja nisam imao srca da kažem tom momku da više nije u konkurenciji i to preko noći. Mislim da je to elementarna stvar, tako se štiti integritet trenerskog posla i zanata. Imamo neke crvene linije, preko kojih ne može da se ide. Ako ne želiš sebe da zaštitiš bićeš potrošna roba - zaključio je Milošević.

Prethodne godine je zamenio na klupi Aleksandra Stanojevića da bi u septembru iste godine odlučio da napusti Humsku. Nekako se privatan život ostavljao po strani i retko i retko kada se o njemu pričalo, kada je u pitanju Savo, a sada ćemo se dotaći i toga. Milošević je prošao kroz, u bukavom smislu te reči, pakao. Kažu da nesreća nikada ne ide sama, u samo nekoliko godina izgubio je majku, oca i mlađeg brata, dok je u pozadini ostala i teška porodična drama.

Sve je krenulo od majke Dragicice, koja je preminula još 1999. Meštani njegovog rodnog sela Johovac pamte je kao vrednu i tihu ženu, a njena smrt ostavila je dubok trag u porodici. Za Savu i njegovu braću bio je to prvi susret s tugom, a mnogi kažu da je upravo taj trenutak zauvek promenio njihov dom.

Godine kasnije, 2011. usledila je tragedija koja je potresla celu Bijeljinu i region. Sukob između Savinog dede Save i njegovog oca Steva završio se najgorim mogućim ishodom - pucnjem u dvorištu porodične kuće. Iako se spekulisalo da su povod bile imovinske nesuglasice, meštani su govorili da je alkohol odigrao presudnu ulogu.

Deda je uhapšen i priznao krivicu, a kasnije je i sam, kako su prenosili mediji, za tragediju okrivio rakiju. Umro je u zatvoru u Foči nekoliko godina kasnije.

Stevo je bio čovek za koga su komšije u selu govorile da je bio pošten i vredan, iako je sin mogao da mu obezbedi miran život, i dalje je obrađivao zemlju i držao stoku. Taj rad ga je ispunjavao, a meštani ga i danas pamte po dobroti.

Nesreća je godinama kucala na vrata Miloševića. Već 2009. Savin otac Stevo i sestra Cvijeta teško su povređeni u udesu kod Bijeljine. Samo pukom srećom izbegnuta je veća tragedija, tada je trogodišnji dečak, Cvijetin sin, prošao bez ogrebotine.

Na isti datum kada je izgubio oca, Savin mlađi brat Andrija 2011. imao je udes žureći ka bolnici, ne znajući da je Stevo već preminuo. Povrede tada nisu bile teške, ali sudbina je, nažalost, imala druge planove.

Dve godine kasnije, 2013, Andrija Milošević izgubio je život u saobraćajnoj nesreći na auto-putu Šid-Beograd. Njegov mercedes udario je u kamion koji je prevozio boce s gasom, a silina sudara bila je kobna. Hitna pomoć je stigla brzo, lekari su pokušavali reanimaciju, ali spasa nije bilo.
Savo je time ostao bez brata, a porodica Milošević bez još jednog člana.

Ko preživi oluju, zna snagu sunca. Upravo takav je i život Save Miloševića...

BONUS VIDEO 

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.