MAMIĆ ŠOKIRAO: "Čuo sam za tog Srbina, odmah mi je dao 22 miliona i rekao - ti si moj brat!"

Zdravko Mamić, nekadašnji prvi čovek zagrebačkog Dinama i jedan od najuticajnijih sportskih funkcionera u regionu, podelio je neverovatnu priču o tome kako mu je jedan biznismen iz Republike Srpske pružio finansijsku pomoć od 22 miliona maraka. Ova nesvakidašnja anegdota, koju je Mamić opisao kao priču za Ginisovu knjigu rekorda ili neku Netflix seriju, dogodila se u trenutku kada je ostao bez finansijskih sredstava i bankovnih računa.

Susret u Banjaluci i neočekivana pomoć

Gostujući na televiziji K1 u emisiji "Sve u 16", Mamić je detaljno opisao svoj susret sa vlasnikom banke iz Banjaluke. Iako se nikada ranije nisu sreli, Mamić je osetio posebnu energiju od trenutka kada su se upoznali. On je istakao da je njegov fudbalski ugled svakako doprineo da ga biznismen primi sa celom upravom banke.

- To se ne zaboravlja. Stvarno, to je za Ginisovu knjigu rekorda, ili ne znam, za Netfliks, za neku seriju. Ja nemam ni evro, nemam račun, ali imam ideju. I naravno, i ljubav ljudi ima svoje granice, ali ovaj čovek me nikada u životu nije video... Čuo sam za tog gospodina, vlasnika banke iz Banjaluke, i najavio sam se da dođem. On je vlasnik banke, a ja sam došao sa ćerkom Ivom, tada je imala 26 godina. Kad smo stigli, odmah sam osetio da tu ima nešto posebno. Dočekao me je lično, zajedno sa celom upravom banke. Naravno da je moj fudbalski pedigre imao ulogu u svemu tome. Mislim, da se ne lažemo – hajde da vidimo tog Mamića: kakav god da je, je l’ sposoban čovek, ili baraba, ili galamdžija? Čak i oni koji me ne vole, žele da me upoznaju. A meni je to dovoljno – pa onda dolazi stvarnost.

Mamić je otkrio da biznismen potiče iz Mrkonjić Grada, da je uspešan širom Evrope i da je, uprkos tome što inače ne pije, tokom razgovora sa njim ispio celu bocu domaće šljivovice.

- U tom razgovoru, saznajem da je gospodin iz Mrkonjić Grada, veliki biznismen, ima mnogo poslova i u regionu i po Evropi. I, iako ga nikada nisam video da pije – jer smo se kasnije više puta viđali – tada mi je pričao bajke o svojoj šljivovici koju sam proizvodi. I tako – maznemo nas dvojica celu bocu šljivovice. A ja inače ne pijem - rekao je Mamić i dodao:

- U tom trenutku on je gradio oko 3.000 stanova u Banjaluci, a sinovi su mu radili na tim zgradama. Odmah ih je pozvao, rekao im: "Mamić nam je u gostima", i zvao ih da dođu da se slikaju. I, reč po reč, ja njemu iskreno kažem: “Slušajte, ja sam došao da mirne savesti pitam – postoji li šansa da mi pomognete? Jer ja sam reputacioni rizik. Nijedna evropska banka mi neće dati ni evro kredita. Postoji li mogućnost da kreditirate projekte moje ćerke?” A on meni odgovori: “J**e mi se za reputacioni rizik. Ti si moj brat. Ja ću ti dati kredit za šta god treba.” I čovek – u jednom danu – 22 miliona maraka! To je bio moj novi početak.

Prijateljstvo i simbolični pokloni

Iznenađen gestom, Mamić je pokušao da se oduži.

- U jednom trenutku, tokom te posete, dolazi jedan čovek i donosi poklone – domaćin ustaje, uzima ih i predaje mojoj ćerki. Posle dolazi jedna dama, donosi poklone – on ustaje, prima ih i daje ih meni. I znate, nije meni problem da se emotivno otvorim kad mi neko pruži takvo gostoprimstvo. Inače, tokom celog razgovora – i kasnije sam to video – čovek stalno drži brojanicu u ruci, 24 sata. Meni je to mnogo značilo. Verujem da je vernik. I to je za mene posebna dimenzija. Mada, veruj – ne veruj – najvažnije je da li si čovek.

- I onda sam mu rekao: “Ne znam šta ste mi napravili – razvalili ste me.” Kad se čovek nađe u problemu, pa mu neko pokaže takvu ljubav – to je neopisivo. Dignem se, pogledam ga i kažem: “Slušajte, pa ja sam go. Ne znam kako da vam uzvratim. Nemam šta da vam dam. Da izvadim bubreg? Srce?” I skinem sat sa ruke – skupocen sat – i kažem: “Hoću da imate uspomenu na mene.” Inače to nikad ne bih pričao, ali eto... Međutim, taj čovek kasnije dolazi u Hercegovinu da obiđe moje projekte – iako nema vremena za to. Stvarno je prezauzet. I kaže mi: “Imam ja sad nešto za tebe.” I pokloni mi – isto tako skupocen sat. Kao revanš. Tako da – jedan drugom imamo uspomenu.

Na kraju, Mamić je istakao da, iako ne može da otkrije identitet svog dobrotvora, mnogi će naslutiti o kome je reč. On je izjavio da neizmerno ceni pomoć koju je dobio i da bi sve što je stvorio, uz pomoć njega, predao ovom čoveku i njegovoj porodici ukoliko bi im zatrebalo.

- Žao mi je što ne mogu da govorim o njemu punim imenom i prezimenom, iako će mnogi naslutiti o kome se radi. Nema puno takvih ljudi. Mene ne zanima ništa – i neka se mojoj deci desi ono što ja njemu želim – i njegovoj porodici. A ono što sam stvorio sa svojim ćerkama, između ostalog i zahvaljujući njemu – da mu sutra zatreba – sve bih mu prepisao. Eto, toliko mislim o njemu.

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.