UŠLI SMO U ARKANOV HRAM, ODMAH SU SE ZAČULE SIRENE: Šokantne scene na omiljenom mestu Željka Ražnatovića (FOTO, VIDEO)

Ulicom gospodara Vučića, preko puta Centralnog zatvora, svakodnevno prolazi veliki broj ljudi, a da tek mali broj njih zna da se iza neuglednih zidina stadiona FK Obilić nekada igrao vrhunski fudbal. Na to sada ukazuje samo natpis da je FK Obilić bio šampion Jugoslavije u sezoni 1997/98. Neizostavan je i mural Željka Ražnatovića Arkana, tadašnjeg predsednika kluba, koji polako nagriza zub vremena.

Foto: Sportissimo.rs

A onda smo prošli kroz kapiju. FK Obilić je posle Arkanovog ubistva januara 2000. počeo da grca, a sezona 2005/06. bila mu je poslednja u elitnom rangu domaćeg fudbala. Krenuo je brzi sunovrat, a 2015. faktički je prvi muški tim prestao da postoji. Danas stadion na kojem se jedino mogu videti mlađe kategorije kluba nastalog 1924. deluje zastrašujuće.

Nekadašnji Arkanov hram fudbala se bukvalno raspada. Teren nije ni za amaterski fudbal uprkos trudu ljudi u klubu osnovanom pre 101 godine, a o tribinama da ne govorimo. Stolice su uglavnom polomljene ili ih nema. Put od svlačionica do klupa je kao iz horor filmova i to jeftinije produkcije. Šipražje usred Vračara, smeće i srča od polomljenih flaša, koje su tu razbacali svi oni koji noću upadaju na stadion.

Foto: Sportissimo.rs

Tribina za VIP zvanice, među kojima su bili Željko Ražnatović Arkan i njegova supruga pevačica Svetlana Ceca Ražnatović, još je strašnija. Prozori kroz koje je Arkan gledao svoje ljubimce su razbijeni i s velikih rupama, a takav je i plafon, koji prokišnjava i samo što se ne uruši. Nekada udobne fotelje su prekrivene naslagama prašine i prljavštine, dok su po podu srča, smeće i neke materije za koje možda i bolje da ne znamo kakvog su porekla, ali, evidentno, dugo stoje tu. Kako pričaju ljudi koji redovno prolaze pored stadiona, tu se povremeno nastanjuju beskućnici.

Zatim smo se uputili prema trofejnoj sali Obilića, za koju smo nekada znali da se nalazila u prizemlju. I tu smo doživeli potpuni šok. Jedna vrata su bila zaključana. Kako smo počeli da silazimo drugim stepenicama, odjednom su se začule sirene. Aktivirali smo alarm jer izgleda da su on i senzori pokreta jedino što još radi na nekada velelepnom stadionu Obilića.

foto Fotomonografija 100 godina s.d.

Naleteli smo i na jedan sef sa grbom Obilića na kojem je bila Arkanova bista. Stadion Obilića smo napustili, ispraćeni graktanjem svraka koje se izgleda jedine, pored mlađih kategorija kluba, još igraju na travnatom terenu "vitezova". U nadi da će Obilić možda nekada opet stati na noge, a oronulo zdanje poprimiti neke bolje crte. Bar kako to dolikuje jedinom šampionu naše zemlje koji je od raspada velike Jugoslavije jedini uspeo da podigne šampionski pehar, pored Crvene zvezde i Partizana.

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.