"PRE SAMO ŠEST MESECI ŽIVOT MI JE VISIO O KONCU": Zvezdina legenda nakon transplantacije srca!

U svetu sporta herojstvo se često meri trofejima, brojem utakmica i slavom koja odzvanja s tribina. Međutim, prava snaga sportiste ne ogleda se samo u trenucima slave već u borbi van reflektora - u tihim, ličnim ratovima koje malo ko vidi. Jedan od takvih tihih ratnika je Miloš Šestić, legendarno krilo Crvene zvezde i reprezentativac Jugoslavije, koji je u 69. godini pobedio i najtežeg protivnika - smrt.

Kao igrač, Šestić je bio sinonim za neuhvatljivu lepršavost, nepredvidive driblinge i hrabrost, koja nije znala za kalkulaciju. Od Marakane do Mundijala u Španiji 1982. gradio je ime koje se izgovaralo s poštovanjem, ne samo zbog fudbalskog umeća već zbog autentičnosti koju današnji fudbal retko poznaje. Ipak, decenijama nakon što je napustio veštačku travu, suočio se sa najtežom životnom utakmicom - borbom za sopstveno srce.

Krajem 2024. u Institutu Dedinje podvrgnut je jednoj od najkompleksnijih operacija današnjice - transplantaciji srca. Iako procedura nosi ogroman rizik, naročito kod starijih pacijenata, tim lekara odlučio se na podvig koji retko ko u svetu pokušava. Epilog - Šestić danas diše punim plućima, s osmehom koji nosi teško izborenu pobedu.

- Danas se smejem, a pre samo šest meseci mi je život visio o koncu. Srce mi je radilo sa svega 20 odsto kapaciteta. Dugo sam bio ugrožen i nisam bio preveliki optimista. Znao sam da će biti izuzetno teško pronaći donora. A i nakon toga - imunološki sistem pacijenta može da prepozna novo srce kao strano telo i pokuša da ga odbaci. Srećom, u mom slučaju se to nije dogodilo, ali dok ne prođe godinu dana, ozbiljan rizik i dalje postoji. Posle operacije su me šest dana držali u komi. Nimalo naivna situacija. Sada se osećam dobro, neuporedivo bolje nego pre transplantacije, i zahvalan sam bogu, ali i lekarima s Instituta Dedinje koji su napravili svetski podvig! Moje je dalje da ih slušam i pratim jasne instrukcije. Svestan sam da su šanse bile ILI-ILI da sve ovo uspe - rekao je Šestić za BalkanFacts, te potom dodao:

- Kod kuće sam, kao miš u gvožđari. Izbegavam kontakte s drugim ljudima dok mi imunitet potpuno ne ojača. Imao sam problema s dekubitisom, ali i to polako prolazi.

A iza ove ljudske i medicinske pobede stoji vojska stručnjaka. Hirurzi, anesteziolozi, imunolozi, tehničari - svi su, rame uz rame, učestvovali u misiji koja se u drugim delovima sveta možda ne bi ni pokušala. Jer gde bi, pitamo se, 69-godišnjak bio kandidat za transplantaciju srca? U Srbiji - jeste. I to zahvaljujući entuzijazmu i znanju tima s Instituta Dedinje.

O tome je govorila i njegova supruga:

- To kakve lekare imamo, nema ih Hjuston! Nema ih ceo svet! Ostvarili su podvig na podvizima. Niko čoveka s 69 godina ne bi ni uzeo u razmatranje za takav poduhvat. Do neba im hvala na stručnosti, na požrtvovanosti, na pažnji od momenta kada je doktorka Košović Milošu javila: "Imamo srce, da li ste spremni za transplantaciju!" I sećam se da sam suprugu tada rekla:

"Tvoja je odluka, ja ću da te podržim šta god budeš rešio." I u roku od pola sata je prelomio, odlučio se na ovako jedan težak zahvat i već sledećeg jutra je bio na operacionom stolu. U takvim situacijama su minuti važni. Miloš i ja ćemo večno biti zahvalni direktoru Milovanu Bojiću, doktorki Dragani Košović, doktoru Saši Boroviću, koji ga je i operisao, i svim ostalima koji su vodili i vode brigu o njemu. Samo da znate koliko je bilo teško gledati Miloša posle operacije u toj staklenoj kutiji, naročito dok je tih šest dana bio u komi, i s koliko brige i pažnje su bili uz njega. 

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.