NIJE LAKO BITI ŽOCOV IGRAČ: Velika tajna je otkrivena - sa Bogdanom je u Istanbulu vodio mali rat!

Željko Obradović zasigurno spada u red najboljih košarkaških trenera u istoriji igre pod obručima, a ove večeri javnost će imati prilike da isprati njegov razgovor o svemu što ima veze sa košarkom:

Žoc je preko 30 godina trener, kako se košarka menjala kroz taj period?

- Sada je sve drugačije. Kada sam počeo da radim u Partizanu imao sam samo jednog pomoćnika, sada ih u stručnom štabu ima zaista mnogo. Promenio se način treninga, broj utakmica, ali i sistem rada. Košarka se ubrzala.

Kako se promenila Vaša filozofija?

- Filozofija se menja u zavisnosti od tima. Suština je čvrsta odbrana i igra u tranziciji. Sve je to lepo dok ne dođe do umora, tada nastaje problem. Ja volim da razgovaram sa igračima. Da čuijem njihovo mišljenje i da vidim gde se vide u ekipi - istako je Obradović i dodao:

- Ja sam imao sreće da radim sa ljudima koji su mnogo uticali na mene. To su Aleksandar Nikolić, Duda Ivković i Kićanović. Kada sam počinjao znao sam da kada me igrač pita, uvek sam morao da imam spreman odgovor i objašnjenje. U prvfoj godini rada mi je bilo izuzetno teško i važno mi je bilo iskustvo sa navedenim ljudima koji su uticali na mene.

Photo by Dusan Milenkovic/Starsport.rs

Da li je po odlasku u inostranstvo bio potreban period adaptacije:

- Adaptacija je ključna reč. Sv se menja tada iz korena. Kada sam otišao u Huventud doživeo sam šok. Nisam mogao da verujem da su igrači na jednoj večeri pili pivo i vino. To bi se kod nas pretvorilo u nešto drugo. Uvek se postavljalo pitanje da li je bolje popiti čašu vina, ili koka-kolu. Ja sam uvek za ovu prvu varijantu - istakao je Obradović i didao:

- Šokantno mi je bilo i kada smo izgubili prvu utakmicu. Navikao sam da ovde kada se doživi poraz po pet dana ne izlazimo na ulicu. Tada su mi objasnili Španci da to tamo nije tako. Jednostavno, kada se izgubi, ide se dalje. Nema razloga i vremena ni za tugu, ni slavlje. Jednostavno, život ide dalje.

Koliko je surov teniski posao?

- Postoji nešto što je u životu trenera neminovno,a to je da drugi ljudi o njemu odlučuju. Imam prijatelje koji već 50 godina prate košarku i smatraju da dobro sve znaju. Tada im odgovorim da ja imam nekoliko hiljada letova, ali ne bih seo da vozim avion. Ja jednostavno radim ono što volim i ne čitam ni kritike, a ne daj bože ni pohvale koje su još gore. Uvek kažem da te ljudi poštuju samo na osnovu poslednje utakmice i niko ne može da me kritikuje kao što ja mogu sam sebe.

Kako birate pomoćnike?

- Neophodna je odanost i poverenje. U prvim godina sam imao samo jednog pomoćnika. Kada sam otišao u Badalonu sreo sam popularnog Iskija. Ostali smo u kontaktu i nakon mnogo godina sam ga pozvao da dođe u Fenerbahče i sudbina je da već 11 godina radimo zajedno. Mada sam i u Real Madridu, ali i Trevizu imao sreću da imam sjajne pomoćnike i divne ljude. Nekako sam imao sreću da uvek dobre pomoćnike. 

Foto: Sportissimo

Kada ste prvi put samostalno kompletirali roster?

- Još u prvoj sezoni u Partizanu ja sam striktno tražio da formiram tim. Mada to nije isključivost jer uvek razgovaram sa ljudima iz kluba, ali je na kraju odluka moja. Bilo je i onih koje sam želeo, ali ili oni nisu želeli da dođu, ili jednostavo finansijski nismo mogli da ispratimo. Jedino u Panatinaikosu sam imao budžet koji je bio takav da smo mogli da uzmemo sve što smo hteli. Ove godine u Partizanu smo pratili preko 80 igrača, ali se mora proceniti da li se taj igrač uklapa u tim, da li može da odgovori zadacima... Na kraju, najvažniji je kvalitet igrača i čoveka. Na kraju, oni koji se dovedu, oni su najbolji i to sam uvek govorio. Najvažnija stvar jeste da ti igrači veruju. Meni je i na utakmici i na treningu i na tajm-autu sve jasno kada igrače pogledam u oči. Ukoliko me gledaju, jasno mi je da mi veruju. Kada primetim da skreću pogled, tada moram da reagujem, da ih uhvatim za ruku...

Kome se u odlučujućim trenucima daje lopta? Najboljem igraču, ili je u pitanju trenerski osećaj?

- Uglavnom najboljem igraču i onome kojem se davala prednost na treningu. Ipak, nekada se pravi i finta kako bi se iznenadio protivnik. Uglavnom takve situacije su 50-50 i nema pritiska. Ipak, sve zavisi od trenutka i intuicije. Najveći kompliment sam dobio od Dude Ivkovića koji mi je rekao da nikaad nije upoznao trenera sa većom intuicijom.

Šta igrač kod Obradovića ne sme da uradi?

- Izgubljene lopte su nešto što zaista ne voli. Pored toga, uvek ću reći da je igranje odbrane želja i to su zamerke koje uvek ističem. Nikada neću zameriti igraču ukoliko učini nešto što je dobro, a neću mu ni zameriti ukoliko uzme šut. Ne mogu da shvatim da kada nešto dogovorimo, igrač ode na potpuno drugu stranu i to u petom sekundu utakmice, ili napada. To govori da je potpuno dekoncentrisan i onda se to mora zaustaviti - istakao je Žoc u potkastu na Una TV.

Odbrana, ili napad? Šta preferirate?

- Svi treneri vole jaku odbranu i da trče lak napad i koš. Postoje dve filozofije, koš više, ili koš manje. Ja uvek kažem, niti jedan igrač kada uđe u salu ne stane u stav, već uzme loptu i šutne ka košu. to sve govori. Jednostavno, jedno bez drugog, ne može. 

Koliko je šut bitan segment u košarci?

- Uvek je šut bio važan i da selopta ubaci u koš. Košarka se igra da bi se ubacilo. Sećam se da mi je Kića uvek govorio da je molio plejmejkere gde da mu dodaju loptu. Kada se ona dobro doda to je već pola koša. Jednostavno, koš je posvećenost i vežba. Šuter se postaje tako što nakon treninga ti dam da ubaciš sto šuteva. Mnogi kada im to kažem padaju u nesvest, a ja se sećam igrača koji su i pre i posle treninga ubacivali po 500 šuteva. Da li šutnuti za dva, ili tri poena, nije važno. Šutni kada si u dobroj poziciji i neka bude dobar. Ponavljanje je najznačajnije i bez toga se ne može.

Kroz karijeru ste imali nekoliko puta potpuni remont ekipe:

- U Realu sam promenio kompletnu ekipu koja je bila prvak Evrope. Kasnije mi se to dogodilo u Feneru, a to mi se dogodilo i nakon prve sezone u Partizanu.

Na kraju je bilo zanimljivo čuti koji je to specijal, ili akcija koja je donela neki najveći rezultat:

- Često sam koristio igru pet na pet iz pik-e-en-rola. Mnogo utakmica smo dobijali na taj način. Sada je postalo moderno uručenje koje igra naš najbolji igrač Nikola Jokić, a zatim se vraća nešto što je bilo popularno ranije, kontrablok. Postoji hiljadu i jedna varijanta.

Najobučeniji igrač u karijeri sa kojim ste radili?

- Pošto je važno kako ko radi na treningu. U Feneru sam imao Udoha koji je uvek trenin počinjao lenjo da je to nerviralo sve, ali kada postavim odbranu, ili napoad, to je bilo neverovatno kako izvršava sve zadatke. Ne bih pričao o Đorđeviću i Daniloviću koji su imali kompjuter u glavi, ali jedan koji nije preterano bio javno eksponiran jeste Milenko topić. Njemu je bilo dovoljno da se nešto jednom kaže i on to usvaja i primenjuje na terenu. Slično je bilo i sa Janom Veselim. Posle njega Bogdanović, sa njim je bilo malo rata kada je došao u Istanbul, ali je sve na kraju došlo na svoje mesto - zaključio je Željko Obradović

BONUS VIDEO:

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.