DEKI MILOVANOVIĆ GA JE DOČEKAO U ZVEZDI! Burzo Maradona progovorio o tragediji: Najgore mi je bilo kad me zvao ON!

Igor Burzanović, tada mladi fudbalski dragulj iz podgoričke Budućnosti, stigao je u Beograd kao jedan od najtalentovanijih crnogorskih igrača svoje generacije. Na „Marakani“ ga je dočekao Dejan Milovanović – dete kluba, najmlađi kapiten u istoriji Crvene zvezde, ali pre svega čovek koji je znao kako da olakša svakom novajliji prve dane u svlačionici. Njegova podrška bila je ključna da Burzanović brže pronađe svoje mesto u timu, a njihovo saigrašvo ubrzo je preraslo u prijateljstvo koje je opstalo i nakon završetka karijera.

Tragedija ih je, međutim, razdvojila 16. septembra, kada je Milovanović preminuo na utakmici veterana. Samo nekoliko minuta nakon što je postigao gol, spremajući se da izvede slobodan udarac, srce mu je stalo. Kao da je fudbal za njega bio i početak i kraj života. Tužna paralela javila se i u sećanju na njegovog oca Đorđa, koji je pre šesnaest godina takođe izgubio život na fudbalskom terenu.

- Pogodilo me baš… Kad su mi rekli, bio sam u šoku. U prvi mah nisam mogao ni da prihvatim, kao da gledaš sliku bez tona. Proveli smo toliko vremena zajedno, praktično nismo se razdvajali. Nismo bili isti tipovi – mi smo voleli malo i da izađemo, da se družimo, on nije, bio je mirniji – ali smo Deksa, Milijaš, Bajković i ja bili stalno bili zajedno i zato je ovo još teže. Takve veze na terenu i van njega ne zaboravljaju se nikad - počeo je Burzanović razgovor za Meridian sport.

U trenucima tuge počinju da naviru uspomene, a 40-godišnji Podgoričanin priznaje da ga je posebno pogodio razgovor sa nekadašnjim saigračem Dušanom Anđelkovićem.

- Zvao me i Anđelko danas, pričali smo o tome i obojica smo počeli da plačemo. Kada ti krenu slike iz prošlosti, setiš se svake anegdote, svakog smeha, svake pobede i poraza koje ste delili. A onda te preseče ta sudbina – i njegov otac je prerano preminuo, kao fudbaler. Kao da se ponavlja ista priča, što ti samo pokaže koliko je život nepredvidiv. Teško je to prihvatiti i razumeti, pogotovo kad znaš da je bio čovek miran, posvećen i čistog srca.

I u daljem sećanju na njega Burzanović teško pronalazi reči, naročito kada govori o Milovanovićevom karakteru i neiscrpnoj ljubavi prema fudbalu.

- Za mene je ovo veliki šok i poraz… Četrdeset i jedna godina – to je mladost, čovek u punoj snazi, a nestane preko noći. Bio je posvećen fudbalu, igrao za veterane, osvajao turnire, davao primer mlađima. Uživaš da gledaš takve ljude, jer vidiš da igraju iz ljubavi, bez interesa. A onda se desi ovako nešto i sve stane. Stvarno nemam reči. Kad sam sedeo u kafani i ispričao prijateljima šta se desilo, nisu mogli da veruju, jer je bio čovek koji nikome nije nažao učinio.

Njegova iznenadna smrt ostavila je veliku prazninu među prijateljima, saigračima i svim poznavaocima njegovog karaktera, jer je Milovanović do poslednjeg dana živeo sport i davao primer kako se iz ljubavi i posvećenosti može graditi životni put.

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.