DONEO SAM TITULU ZVEZDI '91: Mandarić tada otkrio koga je sve doveo u šampionski tim

Srpski biznismen i čuveni fudbalski radnik Milan Mandarić preminuo je u 88. godini života. On je u poslednjih mesec dana bio priključen na aparate koji su mu pomagali da živi. 

Jednom prilikom Mandarić je otkrio koliko je bio povezan sa srpskim klubovima i ljudima koji su gradili njihove najveće uspehe. Sarađivao je sa Crvenom zvezdom i njenim legendama, bio je prijatelj sa ljudima iz Partizana, a imao je i posebme emocije prema Vojvodini iz njegovog Novog Sada.

- Doveo sam im Piksija, Belodedića, angažovao se oko izmirenja obaveza prema Elzneru, pomogao ih finansijski. Učestvovao sam u transfer pregovorima sa Cveletom (Vladimir Cvetković, prim aut.) i Šaletom (Miladin Šakić, prim. aut.). Sa njima sam bio prijatelj i video sam da znalački i veoma ozbiljno odrađuju poslove na stvaranju velike Crvene zvezde. To se i dogodilo. Kulminacija je dosegnuta u Bariju 1991. Imao sam mnogo prijatelja u Partizanu, ali u Zvezdi više. Vojvodina je iz mog Novog Sada. To je bio klub koji sam pratio od rane mladosti. Tako da bi bila veoma teška odluka. Jedan, drugi i treći su pravi, ako bih jednog dana odlučio da uložim u srpski fudbal, to bi bio jedan od ta tri kluba - rekao je jednom prilikom Mandarić.

KAKO JE ZARADIO PRVI NOVAC

On je svoju prvu zaradu stekao još u Inđiji, daleko pre američkog sna i uspeha u IT industriji. Odrastajući u očevoj radionici, već tada je pokazivao preduzetnički duh gde je otvorio sopstvene mašinske pogone za metalnu i auto industriju i korak po korak gradio biznis od nule. Upravo taj početak u malom mestu u Srbiji bio je temelj njegovog kasnijeg uspeha, kada je, bežeći od političkog pritiska, otišao u Ameriku i tamo izgradio imperiju.

- Očeva radionica je bila mesto na kojem sam odrastao. Sjajno sam se osećao u tom ambijentu i u Inđiji, pa sam otvorio i svoje mašinske pogone za metalnu i auto industriju. Krenuo sam od nule, imao viziju da uspem i malo po malo radionica je postajala sve veća i veća. Toliko velika da sam u jednom trenutku čak počeo nekima da smetam. Bilo je to drugo vreme, kapitalizam na kojem sam bazirao svoje poslovanje se nije uklapao u komunističko društvo. Upozoren sam da bi trebalo da se sklonim ili mi sleduje odlazak na Goli otok, i ja sam tada odlučio da odem - rekao je Mandarić jednom prilikom.

U Ameriku je otišao turistički, odnosno da poseti rodbinu i prisustvuje njihovom slavlju, a ostao je decenijama.

- Ukoliko znate šta radite vi možete da uspete gde god hoćete. A ja sam vrlo dobro znao. Zaposlio sam se po dolasku u Ameriku u jednoj IT kompaniji, a zatim sa dva prijatelja odlučio da osnujem novu firmu. Ubrzo smo se razišli i pokrenuo sam sopstveni biznis u ovoj sferi poslovanja i dobro mi je išlo, jer se IT sektor iz godine u godinu ubrzano razvijao i prepoznao sam koliki je njegov potencijal. Što bi se reklo, bio sam na pravom mestu u pravo vreme i umeo sam da odreagujem kada je trebalo. Naravno, ništa od toga ne bih mogao da sam u ranom detinjstvu imao sve na gotovo. Ne, morao sam da se pomučim, da razumem koliko je teško zaraditi novac i naučim da ga cenim i to mi je kasnije mnogo značilo.

BONUS VIDEO 

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.