INTERVJU - VLADAN LUKIĆ ZA SPORTISSIMO: Na godišnjicu Barija imao sam infarkt (VIDEO)

Nekadašnji fudbaler Vladan Lukić bio je deo slavne generacije Crvene zvezde koja je 1991. podigla trofej u Bariju. Ovaj uspeh je crveno-bele vinuo u visine, a Lukić u intervjuu za Sportissimo otkriva kako je izgledao put ka pobedničkom postolju u finalu Kupa evropskih šampiona. Slavni pehar igrači Zvezde su podigli 29. maja, a 30 godina kasnije Lukić je uspeo da pobedi i u životnoj borbi.

Nakon završetka karijere povukli ste se iz sporta, zašto ste se odlučili na ovakav potez?

- Vreme je učinilo svoje. Neke stvari su uticale na moj život. Ono što, pre svega, treba da interesuje javnost. Moje ambicije nikada nisu bile vezane ni za sport, a ni za politiku. Već su vezane za moju sredinu, uvek volim da napomenem odakle sam. Odakle dolaze i moji preci. Sve preduslove za dobar život.

Da li se može reći da ste lokalpatriota?

- Lokalpatriota, patriota, meni je sve to isto. Meni je to sve sasvim prirodno. 

Tokom bombardovanja napustili ste klub i prijavili se u vojsku, kako ste se odlučili na ovaj potez?

- Ispričana priča, ali treba da se ponavlja. Moj motiv je da tada budem uz one koji su najhrabriji. One koji se bore za svoju zemlju. 

Da li ste imali neku dilemu tada?

- Znam šta mi je bilo najlakše, da se oprostim od jednog lakog života. Od ekonomskog kvaliteta. To kod mene nije prioritet. Tačno je da moramo da radimo da bismo preživeli, ali volim i da radim stvari zbog kojih se osećam ponosan. Bila su takva vremena, gde smo morali da donosimo odluke. Nisam imao dilemu. 

Kako su čelnici kluba reagovali na vašu odluku?

- Palo im je teško jer su morali da traže zamenu, ali nisu bili iznenađeni. Neki su očekivali, nekima je bilo drago. To nisam uradio s predumišljajem, već jer sam tako želeo. Samo se nadam da niko neće morati ponovo da donese takvu odluku, neki novi mladić.

Da li ste imali strah?

- Mislim da oni koji kažu da nemaju strah, ne govore istinu. Nebitno da li je u ratu, da li je u vožnji ili nečemu drugom. Normalno je da strah postoji. I u vojsci sam se ponašao kao profesionalac. Pratio sam ostale i učio. 

Koje slike ne možete da izbacite iz glave iz tog perioda?

- Neke slike iz tog perioda su mi ostale u sećanju. Tu prvenstveno mislim na slike nekih nevinih žrtava iz predela gde su bila dejstva. Ne nosim sindrom tog vremena, ali ne mogu da zaboravim decu u pidžamama koja su nastradala. Zatim cele porodice. Kao i neke vojnike koji su nastradali. Ono što prvo osećaš je gnev i ljutnja. S vremenom naučiš da se nosiš s tim. Posebno zbog onih koji više nisu s nama. Njihova dela ne smeju da se zaborave. Oni su zaslužni što danas imamo državu. Uložili su veliku žrtvu.

JACQUES DEMARTHON / AFP / Profimedia

Bili ste deo istorijskog uspeha Crvene zvezde u Bariju 1991, kako pamtite taj perid?

- Crvena zvezda je otišla u besmrtnost. Postati klub koji je osvojio trofej, najveći mogući trofej. Imamo jedno zadovoljstvo, koje niko ne može da nam oduzme. To znači da smo radili jednu dobru stvar. Da smo bili deo generacije koja je potvrdila svoj kvalitet. Nismo bili samo talenti, već su svi uspešni igrači. 

Imate li neku anegdotu da nam ispričate?

- Ima bezbroj anegdota, ali onaj deo kad se uručuje pehar, s tim ništa ne može da se poredi. To je privilegija, čast i nešto najlepše. Sada, kad gledate koliko klubovi ulažu, a nisu osvojili ni blizu. 

Pre nekoliko godina ste imali i problem sa zdravljem, kako ste sad?

- Na isti dan, čak mislim i u istoj satnici. Ako se sećam, tada se igralo nešto uveče oko 20.45, oko 22.40 sam imao infarkt. To sam preživeo i mogu da pričam s vama. Simbolika interesantna, 29. maja smo osvojili titulu, a 30 godina posle na isti dan sam imao infarkt. 

U nekim ranijim tekstovima se pominje da ste bili u vezi s Cecom Ražnatović, da li je to tačno?

- To je davno bilo. Bili smo prijatelji, naše porodice su se družile. Srećan sam što je postala velika zvezda. Ima veliku porodicu, ja imam veliku porodicu. 

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.