EKSKLUZIVNO ZA SPORTISSIMO! ROBERT PROSINEČKI O GODINAMA U ZVEZDI: Od Džajinog zaključavanja na Marakani, preko ludovanja po Beogradu, do suza na oproštajnoj konferenciji (FOTO, VIDEO)

Ime Roberta Prosinečkog ostaće zauvek upisano zlatnim slovima u istoriju Crvene zvezde. Nekadašnji fudbaler je bio deo tima koji je na Marakanu doneo trofej Kupa evropskih šampiona u Bariju 1991, kao i Interkontinentalni kup! Slavni vezni igrač je tokom karijere, pored crveno-blih igrao još za Real Madrid, Barselonu, Dinamo, Sevilju i mnoge druge klubove. Sadašnji selektor Kirgistana je u ekskluzivnom intervjuu za Sportissimo otkrio kako je izgledao njegov dolazak u Zvezdu, kao i koliko su crveno-beli slavili posle osvajanja trofeja u Bariju, priznao je da ga je veoma pogodio odlazak Vladimira Cvetkovića, kao i da se do kraja nadao da će Siniša Mihajlović pobediti leukemiju. 

Kako vama izgleda trenutno Svetsko prvenstvo i sve što se dešava?

- Ima čudnih rezultata. Čudnih u smislu da neke reprezentacije o kojima nismo ni razmišljali osvajaju bodove ili gube sa malom razlikom. Malo mi je previše reprezentacija i prvenstvo traje predugo, ali je za sada veoma zanimljivo. Gledao sam dosta dobrih utakmica i dobar fudbal. Pošto pratim i mečeve koji se igraju u tri ili četiri ujutru, mogu da kažem da sam iznenađen nekim reprezentacijama za koje nismo ni pomišljali da mogu da iznenade velike favorite. Bilo je dosta iznenađenja. Zanimljivo je i drago mi je što ima mnogo ljudi na stadionima. Bez obzira na to što je sve daleko, skupo i što je bilo dosta problema oko organizacije, stadioni su puni. Zato mogu da kažem da je Svetsko prvenstvo veoma zanimljivo.

PROČITATE JOŠ: VELIKI PROBLEM ZA HRVATE: Ovome se sigurno nisu nadali, ILI POBEDA, ILI PAKUJU KOFERE?!

Ko su po vama favoriti za osvajanje?

- Uvek se na kraju sve vrti oko istih reprezentacija. Retko kada bude veliko iznenađenje. Tu i tamo se pojavi neko poput Maroka ili Hrvatske koja je tri puta stigla do završnice Svetskog prvenstva, ali uglavnom isti osvajaju trofeje. Francuska je svakako jedan od favorita. Nemce nikada ne treba otpisivati. Zanimljiv mi je i Brazil sa Anćelotijem. Voleo bih da stignu daleko jer mi je Anćeloti veoma drag trener. Tu su naravno Mesi i Argentina. Ostaje da se vidi da li će neko poput Portugala napraviti iskorak, ali uglavnom su to reprezentacije koje očekujem u završnici.

Kako ste zadovoljni igrom Hrvatske do sada?

- Hrvatska je na poslednja dva Svetska prvenstva bila druga i treća. Za jednu malu zemlju to je zaista neverovatno. Hrvatska se često muči u grupnoj fazi, ali kada dođe nokaut sistem, tada postaje veoma opasna. Protiv Engleske smo odigrali dobro prvo poluvreme, dok su oni bili bolji u drugom. Na kraju su zasluženo pobedili. Imamo kvalitet, iako neki igrači nisu dugo igrali i nisu u najboljoj formi. Gvardiol je imao problema, Modrić već ima 41 godinu i bliži se kraju karijere. To su naše mane, ali i dalje imamo talentovanu reprezentaciju koja može svakoga da iznenadi.

Da li možda posle Svetskog prvenstva Hrvatskoj sledi smena generacije? Pre svega zbog igrača kao što su Modrić, Perišić i ostali.

- Naravno da dolazi smena generacije. Treba računati i na Perišića koji je dugo u reprezentaciji i koji je i dalje jedna od najvažnijih karika ovog tima. Velika je stvar što Hrvatska redovno odlazi na Svetska prvenstva. U budućnosti će opet morati da se stvori nova generacija koja može da napravi rezultat i iznenadi. Hrvatska ima jednu veliku prednost, kult reprezentacije. Stvorena je atmosfera u kojoj se reprezentacija voli i za nju se daje maksimum. Upravo zbog toga, uz talenat, ostvareni su svi veliki rezultati od 1998. godine, preko Rusije 2018. pa do poslednjeg Svetskog prvenstva. Smena generacije će doći, što je potpuno normalno, ali uvek dolaze novi igrači. Evo sada je tu Baturina.

To sam baš htela da vas pitam. Koga vidite kao najveće talente?

- Tu su Baturina, Sučić i još mnogo mladih igrača. Hrvatska uvek izbacuje velike talente. Da li će praviti iste rezultate kao prethodne generacije, teško je reći, ali sigurno ćemo ostati konkurentni. Najvažnije je da redovno učestvujemo na velikim takmičenjima, a za jednu zemlju poput Hrvatske to je već veliki uspeh. 

Da li očekujete da posle Svetskog prvenstva selektor Zlatko Dalić napusti reprezentaciju ili ipak ima mesta za pregovore?

-On nije napravio samo dobre, već neverovatne rezultate. Sa Hrvatskom biti drugi i treći na svetu je ogromna stvar. Šta god odluči, treba poštovati. Ne znam da li će biti smene ili ne, niti volim da govorim o stvarima koje ne znam. Znam da je i sam pominjao mogućnost odlaska kako bi se oprobao u nekom drugom okruženju.  Veoma je dugo selektor i možda poželi novi izazov. Ali najvažnije je da postoji kontinuitet. Fudbal je u Hrvatskoj najvažnija stvar i ljudi ga zaista vole. Nadamo se da će i ovo prvenstvo doneti dovoljno razloga za radost.

Vi ste radili i u Srbiji, gde je fudbal takođe najvažniji sport, ali reprezentativni rezultati već godinama izostaju. Kako to objašnjavate?

- Odgovorio sam ti već na početku. Hrvatska je stvorila kult reprezentacije. Svi daju maksimum i svi reprezentaciju stavljaju ispred svega. Od moje generacije pa do Modrićeve, svi su davali maksimum za reprezentaciju. To je veoma važno. Uz talenat, potrebna je i ogromna želja da se igra za nacionalni tim. Često igrači za reprezentaciju daju više nego za svoje klubove. To je jedna od ključnih stvari za stvaranje rezultata.Srbija ima odlične igrače, ljude koji godinama igraju u najvećim evropskim klubovima, ali nije uspela da stvori hemiju koja bi donela iskorak na velikim takmičenjima. Ima kvalitet, ima odlične fudbalere, ali nije napravljen taj korak više. To je jedan od problema. Hrvatska poseduje nešto što ne vidim kod mnogih drugih reprezentacija.

PROČITAJTE JOŠ: RONALDO ZOVE PAUNOVIĆA! Ovo je odgovor selektora Srbije na novu ponudu iz inostranstva!

Mislite li da Veljko Paunović može nešto da promeni u reprezentaciji Srbije?

- Teško je to proceniti odmah. Za takve stvari potreban je period rada. Paunović svakako ima kvalitet. Radio je dugo u inostranstvu, u Americi, Španiji, a poslednji uspeh ostvario je sa Ovijedom, sa kojim je izborio plasman u viši rang. Nadam se da može da vrati želju i volju za igranjem za reprezentaciju. Pratio sam situaciju oko Srbije i prijateljskih utakmica. To su stvari koje se Hrvatskoj veoma teško mogu dogoditi. Video sam da su neki igrači iz različitih razloga otkazivali dolazak na reprezentativne akcije. Upravo o tome govorim kada pominjem kult reprezentacije. U Hrvatskoj bi ogromna većina igrača došla i na prijateljsku utakmicu, pa čak i kada se igra na drugom kraju sveta. 

 Da se vratimo malo na početak vaše karijere. I danas, posle toliko godina, ljudi i dalje pričaju o vašem dolasku u Crvenu zvezdu. Kako danas, sa ove distance, gledate na taj period?

- Kako da ga se ne sećam? Takve stvari se ne zaboravljaju. Moj odlazak iz Dinama u Crvenu zvezdu sa 18 godina bio je nešto neverovatno. Odlaziš od kuće, od porodice, prijatelja i svog grada u potpuno nepoznatu sredinu, gde moraš da se izboriš za svoje mesto. Četiri godine provedene u Crvenoj zvezdi bile su prelepe. Igrao sam dobro, osvajali smo trofeje, osvojili smo istorijski Kup šampiona protiv Marseja i upravo je taj period bio odskočna daska za sve što je usledilo kasnije, uključujući i odlazak u Real Madrid. Sve je počelo u Beogradu i Crvenoj zvezdi. Kasnije sam se vratio kao trener. Prvi ozbiljan trenerski posao dobio sam upravo u Crvenoj zvezdi i to je bila velika stvar za mene. Mnogo toga me veže za taj klub i imam mnogo lepih uspomena. Mislim da su ljudi prepoznali moj odnos prema klubu, moj način igre i ponašanja, pa me zato i danas cene kada dođem u Beograd.

 Moram da vas pitam za jednu priču. Negde sam pročitala da vas je Dragan Džajić praktično „zaključao“ na stadionu kada ste došli na probu. Šta se zapravo dogodilo?

- Upravo tako je i bilo. Došao sam na probu u Crvenu zvezdu. Tada je trener bio pokojni Vasilijević, a u Zagrebu se igrala Univerzijada, pa neki igrači poput Stojkovića i Boruta Cvetkovića nisu bili na početku priprema. Na treninzima sam pokazao da imam talenat i da posedujem kvalitet. Verovatno je trener pričao Džajiću da postoji jedan talentovan mladi igrač koji je došao bez obeštećenja i da bi trebalo da ostane. Posle prijateljske utakmice protiv Rada, u kojoj sam odigrao veoma dobro, Džajić je rekao da odmah ostanem u Beogradu. Moj otac je planirao da se vratimo u Zagreb kako bih pokupio stvari, ali Džajić je rekao:„Ne, ne treba. Mi ćemo njemu sve ovde obezbediti.“  Verovatno se plašio da se ne vratim u Zagreb i da me neko drugi ne uzme kada se već pročulo da postoji neki talentovani „žuti“ igrač. Kasnije sam ipak otišao po stvari i vratio se, a sve ostalo je istorija. Za četiri godine osvojili smo tri prvenstva, Kup šampiona i Interkontinentalni kup. Bila je to izuzetno talentovana generacija sa odličnim odnosima među igračima.

Osim tih dobrih odnosa koje pominjete, šta je još činilo posebnom tu generaciju?

- Najvažniji je bio karakter. Svi smo verovali da niko nije bolji od nas. Kasnije su karijere svih tih igrača pokazale koliko je ta generacija bila kvalitetna. Siniša Mihajlović, Dejan Savićević, Darko Pančev i mnogi drugi igrali su za najveće klubove na svetu. To dovoljno govori o kvalitetu ekipe. Pored toga, bili smo zaista prijatelji. Išli smo zajedno na ručkove, kafe, družili se van terena. To je veoma važno za atmosferu u timu. U ono vreme nije bilo ogromnog novca kao danas. Igrali smo pre svega zbog fudbala i želje da jednog dana napravimo velike karijere u inostranstvu. Družili smo se mnogo više nego danas. Pomagali smo jedni drugima i na terenu i van njega. To je bila zaista sjajna generacija ljudi.

Da li vam je neko nekada zamerio što ste iz Dinama prešli u Crvenu zvezdu?

- Tokom cele karijere imao sam razne situacije. Kasnije sam igrao za Real Madrid i Barselonu, radio sam u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Srbiji i Hrvatskoj. Kod mene je sve nekako bilo neobično. Ali ja sam uvek ostajao isti i ponašao se onako kako smatram da treba. Nikada nisam imao ozbiljne probleme. Gde god da dođem uglavnom sam dobrodošao. Naravno da ljudi više pamte kada dobro igraš, ali mnogo toga zavisi i od toga kakav si čovek. Kada pogledam svoju karijeru, mogu da kažem da sam zadovoljan. Moglo je i bolje, moglo je i gore. Danas uživam u trenerskom poslu. Nekada ide bolje, nekada lošije, ali ga zaista volim. Imam porodicu, prijatelje i to mi je najvažnije. Naravno da su ratne godine bile veoma teške i nadam se da se takve stvari nikada više neće ponoviti. Danas živim u Zagrebu, imam dvoje dece, suprugu i srećan sam zbog toga.

 Rekli ste da ste imali dobru karijeru. Da li ste nekada zamerili Ćiru Blaževiću, zbog izjave da će pocepati diplomu, ako postanete vrhunski igrač?

- Moj odnos sa Ćirom bio je veoma specifičan. Pred kraj njegovog života viđali smo se gotovo svakodnevno. Živeo je blizu mene i često smo zajedno pili kafu. Naravno da mi nije bilo lako kada sam bio mlad i kada mi je rekao da nikada neću igrati ozbiljan fudbal. Ali život ide dalje i takve stvari čovek oprosti. Imao sam sa njim raznih problema tokom karijere i u reprezentaciji, ali sam do kraja njegovog života bio u dobrim odnosima sa njim. Ćiro je bio posebna osoba i mnogo nedostaje svima na ovim prostorima. Bez obzira na sve što smo prošli, nedostaju mi naši razgovori i druženja. Od njega se uvek moglo nešto naučiti.

Kada biste danas nekome ko ne poznaje istoriju Crvene zvezde morali u nekoliko rečenica da objasnite pohod ka Bariju i osvajanju Kupa šampiona, kako biste to uradili?

- Mi tada uopšte nismo bili svesni koliki uspeh pravimo. Sve je počelo dosta teško. Prva utakmica protiv Grashopera  završena je rezultatom 1:1 i odigrali smo veoma loše.Posle smo prošli dalje, ali mislim da smo tek nakon eliminacije Bajerna postali svesni koliko vredimo. Pre toga smo igrali protiv Rendžersa i Dinama iz Drezdena, ali kada pobediš Bajern, onda shvatiš da imaš tim sposoban za najveće stvari. Crvena zvezda je tada godinama okupljala najbolje igrače. Došao je Belodedić iz Rumunije, dovedeni su vrhunski fudbaleri, a za Sinišu Mihajlovića je u ono vreme plaćeno milion maraka, što je bila ogromna suma. Klub je obezbedio najbolje uslove, pripreme, hotele i sve što je bilo potrebno da jedna ekipa postane šampion Evrope. Možda finale protiv Marseja nije bilo najlepše za gledanje, ali kada osvojiš trofej, niko te više ne pita kako si igrao.

STUDIO FOTOGRAFICO BUZZI SRL / imago sportfotodienst / Profimedia

Na kraju se broje samo pehari?

- Upravo tako. Gleda se rezultat. Možda finale nije bilo spektakularno, možda smo se više branili i čekali šansu iz kontre, ali na kraju smo pobedili posle penala i osvojili trofej. Tek nekoliko godina kasnije postali smo potpuno svesni koliki je to uspeh. Danas je veoma teško zamisliti da neki klub sa ovih prostora ili iz istočne Evrope ponovo postane prvak Evrope. Engleski, španski i ostali veliki klubovi imaju ogromne budžete i najbolje igrače sveta. Zato će uspeh Crvene zvezde iz 1991. godine zauvek ostati deo istorije.

Da li se sećate trenutka kada ste osvojili Kup šampiona? Šta vam je prolazilo kroz glavu?

- Iskreno, bili smo toliko umorni da nisam mnogo razmišljao. Samo sam pomislio: „Vau, osvojili smo.“ Kao što sam već rekao, tada još nismo bili potpuno svesni veličine tog uspeha. Ostali smo tu noć u Bariju, sutradan smo putovali za Beograd, usledio je doček, slavlje i prava ludnica koja je trajala nekoliko dana. Da me danas pitaš gde smo sve bili i šta smo radili tih dana, teško bih mogao da se setim. Ljudi su verovatno bili svesniji od nas koliko je to veliki uspeh. Tek kada je prošlo neko vreme, shvatili smo koliko smo veliku stvar napravili.

PROČITAJTE JOŠ: DELIJE, OVO STE ČEKALE: Zvezda spremila veliko iznenađenje za najvernije navijače!

Pominjete slavlje. Često se priča da su proslave bile veoma burne?

- Pa ne verujem da su današnje nešto manje burne. Naravno da smo imali razlog za veliko slavlje. U ono vreme nije bilo toliko mesta za izlazak kao danas, ali smo se itekako veselili. Sećam se jedne anegdote. Binić je nekako uspeo da uzme pehar i praktično ga je nosio svuda sa sobom. Pehar je bio u gepeku automobila, pa bismo ga vadili gde god da dođemo. Ljudi su se fotografisali sa njim, svi su želeli da ga vide i dotaknu. Mislim da je nekoliko dana neprestano bio sa nama. Ne mogu da se setim svih detalja. Naravno da je bilo i alkohola i mnogo slavlja. Sećam se da smo izlazili na Taš i u Nanu i da smo uglavnom svi bili zajedno. Cela ekipa se družila i posle utakmica. To je bilo nešto sasvim normalno.

Srdjan Stevanovic Starsportphoto

Povratak u Crvenu zvezdu 2010. godine kao trener nije bio uspešan kao period kada ste bili igrač. Kako danas gledate na taj deo karijere?

- Sve se nekako dogodilo slučajno. Bio sam pomoćnik Slavenu Biliću u reprezentaciji Hrvatske, a Šahtjor je igrao protiv Partizana. Došao sam u Beograd i otišao sam u klub da se pozdravim sa ljudima koje sam poznavao. Tada su u klubu bili Vladan Lukić, Ivan Adžić i mnogi drugi. Tako su počeli razgovori o mogućnosti da jednog dana postanem trener Crvene zvezde. U tom trenutku nisam ni završio sve licence i nisam ozbiljno razmišljao o tome. Na kraju se ipak dogodilo. Situacija nije bila laka. Klub je imao finansijskih problema, Partizan je dominirao u domaćem prvenstvu, ali uspeli smo da osvojimo Kup Srbije. Taj trofej mi je posebno drag jer smo u polufinalu dva puta pobedili Partizan. U finalu smo igrali protiv Borca na stadionu u Humskoj i osvojili trofej. Bio je to veoma važan period za mene jer sam mnogo naučio. Crvena zvezda mi je mnogo pomogla i kao igraču i kao treneru.

Kakav je bio vaš odnos sa Vladanom Lukićem? Prvo ste bili saigrači, a kasnije ste sarađivali u klubu na drugačijim funkcijama.

- Korektan. U tom periodu Crvena zvezda je imala mnogo problema, pre svega finansijskih, i to je bilo očigledno. Nije problem bio između mene i Vladana Lukića, već je klub prolazio kroz težak period i nije bio u najboljoj situaciji. Ipak, naš odnos je bio korektan. Jednostavno sam u jednom trenutku procenio da više nisam spreman za takav nivo pritiska i odlučio sam da odem. Biti trener Crvene zvezde nije nimalo lako.
Čujem i danas kada o tome govore Dejan Stanković i drugi treneri, Crvena zvezda je izuzetno zahtevan klub. Tu se od vas stalno očekuje da osvajate trofeje, da budete najbolji i da pobeđujete.
Postoji ogroman pritisak navijača, medija i javnosti. Svakodnevno imate konferencije za medije, izjave i ogromnu odgovornost. To je zaista težak posao. U jednom trenutku više nisam mogao da funkcionišem na taj način i odlučio sam da podnesem ostavku. Nikada nisam imao problem ni sa klubom ni sa ljudima koji su tada bili u njemu. Osvojili smo Kup Srbije i nakon toga sam otišao u Tursku.

AP Photo/Mindaugas Kulbis,

Vaša oproštajna konferencija za medije ostala je upamćena među navijačima Crvene zvezde, posebno zbog emocija koje ste pokazali.

- Da, veoma sam emotivan čovek, iako možda na prvi pogled ne delujem tako. Dolazak u Crvenu zvezdu, a kasnije i odlazak iz nje, bili su veoma emotivni trenuci za mene. Znao sam koliko me navijači poštuju i koliko su verovali da ću pošteno raditi svoj posao. Možda je baš zbog toga sve bilo toliko emotivno. Ipak je to klub u kojem sam proveo četiri godine kao igrač i sa kojim sam osvojio Kup šampiona. Odlazak nije bio lak, ali sam tada smatrao da je to najbolje rešenje za mene.

PROČITAJTE JOŠ:STANKOVIĆ NAKON POBEDE ZVEZDE: Moglo je bolje, ali moglo je i gore!

Da li biste se jednog dana vratili u Crvenu zvezdu?

- Iskreno, nisam mnogo razmišljao o tome. Posle odlaska sam bio fokusiran na druge poslove i izazove. Pratim Crvenu zvezdu, naročito evropske utakmice. Imam mnogo prijatelja u Beogradu i dobro znam šta se dešava u klubu. Ali nisam razmišljao o tome da se jednog dana vratim.

Rekli ste da ste emotivna osoba. Kakvi ste privatno kada se ugase kamere i kada ste sa porodicom i prijateljima?

- Ljudi često vole da lepe etikete. Međutim, mislim da sam veoma jednostavna osoba.To se vidi kroz moj život i karijeru, bilo da sam radio u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Srbiji ili Hrvatskoj. Nikada nisam imao ozbiljne probleme sa ljudima. Kada negde ne ide, jednostavno se raziđemo i to je normalan deo života.
Porodičan sam čovek, volim svoje prijatelje i porodicu. To mi je najveća motivacija i ono što me čini srećnim.
Gde god da odem, bilo u Sarajevo, Podgoricu ili Beograd, osećam se prijatno.

Pre intervjua ste mi rekli da vam je bilo žao što niste mogli da prisustvujete sahrani Vladimira Cvetkovića.

– Da. Vladimir Cvetković je obeležio jedan veliki period Crvene zvezde, naročito vreme kada sam ja igrao u klubu. Od 1987. do 1991. godine bio je jedna od najvažnijih osoba u organizaciji kluba. Veoma smo dobro sarađivali. Bio je jedan od stubova Crvene zvezde i čovek koji je, zajedno sa Draganom Džajićem, mnogo doprineo svim uspesima. Bilo mi je veoma žao kada sam čuo vest o njegovoj smrti. Nažalost, tada sam bio u Kirgistanu i nisam imao mogućnost da dođem na sahranu. Da sam mogao, sigurno bih došao.

© 2013 Pedja Milosavljevic / +381 64 1260 959 / thepedja@gmail.com / STARSPORT|

Odlazak Siniše Mihajlovića takođe je teško pogodio celu generaciju.

- Bez ikakve sumnje. Sa Sinišom sam u Crvenoj zvezdi igrao samo jednu godinu, ali smo se poznavali mnogo duže kroz omladinske selekcije i reprezentaciju. Bio je sjajan čovek, posebnog karaktera i ogromnog pobedničkog duha. O njegovim igračkim kvalitetima ne treba mnogo govoriti. Svi znamo kakav je fudbaler bio. Zato nas je njegov odlazak veoma pogodio. Iako smo znali da vodi tešku borbu sa bolešću, svi smo se potajno nadali da će pobediti. Vest o njegovoj smrti bila je veliki šok za sve koji su ga poznavali.

Za kraj, koju poruku imate za navijače Crvene zvezde koji i danas sa osmehom pričaju o vama?

– Mislim da navijači danas imaju mnogo razloga za zadovoljstvo. Crvena zvezda je poslednjih godina napravila veliki napredak, kako u domaćem prvenstvu, tako i u Evropi. Osvojeno je mnogo titula i trofeja. Nadam se da će se jednog dana pojaviti nova generacija koja će ostvariti neki veliki evropski uspeh. Ne mora to nužno da bude osvajanje Lige šampiona, ali možda neki evropski trofej ili plasman do same završnice nekog takmičenja. Crvena zvezda ima ogroman broj navijača koji iskreno vole klub i prate ga gde god da igra. Želim im da nastave da pružaju podršku kao i do sada i da u budućnosti dožive još mnogo lepih trenutaka i uspeha sa svojim klubom.

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.