"NE JURIMO ZA PARAMA I SLAVOM, PARTIZAN NAS NEĆE PRODATI NA PRVU PONUDU!": Vanja Dragojević U NIKAD BRUTALNIJEM izdanju!

Mladi vezista i kapiten Partizana, Vanja Dragojević, bio je gost najnovije epizode Mozzart podkasta. Fudbaler rođen 2006. godine govorio je o svom razvoju unutar kluba, značaju koji crno-beli imaju u njegovom životu, kao i o tome šta za njega znači nositi kapitensku traku. Pored aktuelne situacije u Humskoj, Dragojević je otvoreno pričao o svom fudbalskom putu, odgovornosti koju oseća, ali i o ambicijama koje ima kako na terenu, tako i van njega.

Na pitanje, da je samo navijač Partizana i da skuplja ulaznice kao pre, da li bi kupio sezonsku ulaznicu za Partizanove utakmice:

- Bih! Video sam da ih je dosta ljudi nabavilo. Uzeo bih i ja, jer navijači vide da je sad zdrava priča i da je mladim momcima potrebna podrška. Dosta poruka i poziva sam i ja dobio, čak od nekih bivših asova, svi su mi rekli da odavno nisu videli takvu energiju, borbu i požrtvovanost. Očekujem 30.000 ljudi protiv Oleksandrije. Pokazali su nam protiv AEK-a šta mogu. Samo bih ih zamolio da fer navijaju, jer su nam potrebni i ne bih voleo da ih izgubimo, pošto su kazne rigorozne. Razumem ih, išao sam i ja na tribine, ali ih molim da ovoga puta razmišljaju o nama, koliko su nam potrebni - ističe Dragojević tokom gostovanja u sedmoj epizodi podkasta „2x45“ emitovanoj na Jutjub kanalu Mozzart TV.

I odmah širi priču na košarkaški klub.
- Uzeću sezonske ulaznice i za mečeve KK Partizan. Ne moram ni da gledam utakmice četvrtkom, jer bi to onda značilo da ćemo mi igrati Ligu konferencije. Dogovorili smo se Ognjen Ugrešić, Jovan Milošević i ja da ćemo uzeti sezonske, a želi sa nama na tribine i Janis Karabeljov, jer je video atmosferu iz Arene. Idemo zajedno da gledamo i Evroligu i ABA ligu. Strašna pojačanja su došla.

Upravo zbog iskrene emocije i duboke povezanosti sa klubom, Vanja Dragojević uživa posebne simpatije među navijačima kao jedan od istaknutih članova „klase 2006“ – generacije koju su oblikovali pokojni Momčilo Vukotić i Dušan Trbojević, a fudbalski izgradili pod stručnim okom trenera Nebojše Neškovića. Iz te talentovane grupe danas su u prvom timu crno-belih i Ognjen Ugrešić, Dušan Jovanović, Zoran Alilović, kao i sam Dragojević, koji u podkastu otkriva koliko se promenio od svojih prvih dana u klubu.

- Najveći problem sam imao ne zbog kvaliteta igre, već ponašanja. Ceo život sam bio ratoboran, nisam mogao da se kontrolišem. Uvek sam igrao, nikad se nije dovodilo u pitanje da me trener ne vidi, bio sam na terenu po zasluzi, međutim, žustar karakter mi nije dozvoljavao da napredujem. Pravio sam gluposti. Jednom sam na pripremama slomio televizor. Ugrešić i ja smo bili u sobi, ponela me neka pesma, slučajno sam gađao televizor i on je – pukao! Uvek su svi verovali u mene što se tiče igre, ali su hteli zbog ponašanja da me se reše. Sećam se da me nekoliko puta Ivica Iliev uhvatio na stadionu, nešto smo se pokačili u svlačionici, jer je njegov sin igrao sa nama. To su bile dečije gluposti, koje su me sprečavale da napredujem. Bio sam na lošem glasu zbog ponašanja. Zato me nisu ni zvali u reprezentaciju. Pošteno! Nije ni trebalo da me zovu, jer sam se ružno ponašao.

U procesu brzog fudbalskog sazrevanja, Vanja Dragojević posebno ističe podršku porodice, ali i važnu ulogu mentora van terena. Među njima posebno izdvaja Bojana Šaranova – nekadašnjeg golmana Partizana, a danas funkcionera pančevačkog Železničara – sa kojim intenzivno sarađuje poslednje dve godine i čiji saveti su mu bili dragoceni na tom putu.

- Mama je u jednom trenutku angažovala sportskog psihologa, koji mi je donekle pomogao, ali se zatim u mom životu pojavio Šaranov, bez kojeg ne bih sad bio ovde. Nije dozvoljavao da padnem na istim mestima kao on. Davao mi je knjige na čitanje, slao podkaste Srđana Zirojevića, naučio da idem u crkvu, sve kako bih se smirio. Godinu dana kasnije niti sam pričao sa sudijom, niti sam napadao saigrače na terenu, jer sam naučio rituale koji mi pomažu.

Dragojević je otvoreno govorio o razlozima zbog kojih je ostao u Humskoj, uprkos brojnim ponudama i trendu među vršnjacima da rano odlaze u inostranstvo. Objasnio je i zašto je, zajedno sa Ognjenom Ugrešićem, odlučio da produži vernost crno-belima do 2030. godine, uprkos svim izazovima.

- Zbog ljubavi prema Partizanu! Od malena sam navijač ovog kluba! Redovno sam išao na utakmice i nisam mogao da zamislim život van Humske. Da odem u neki drugi superligaški klub za mene je bilo nemoguće. U ’Zemunelu’ sam 11 godina, maltene više viđam ljude u Sportskom centru ’Partizan – Teleoptik’ nego roditelje kod kuće. Osim toga, najbitnije je da ljudi iz kluba imaju plan za mlade igrače. Drago mi je što tako razmišljaju, da ne bi bilo dobro da nas prodaju na prvu ponudu. Neće to učiniti, jer smo i oni i mi svesni da nismo spremni u ovom trenutku za uloge u inostranstvu. To nije put. Bar ne sad. Isto važi za Ugrešića, okružen je i on sjajnim ljudima i primećujem da je svestan da nema razloga da se razmišlja o odlasku. Ne jurimo za parama i slavom, nego imamo sreću što znamo što su u klubu normalni ljudi, koji ne žele odmah da nas bace u vatru inostranstva.

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.