"MI NE IGRAMO ZA PARTIZAN, MI PARTIZAN ŽIVIMO!": TIHI HEROJ crno-belih klinaca - priča koja tera DA SE NAJEŽIŠ!

Bio je momak iz senke. Tiho je koračao kroz izazove, ne ističući se izvan terena, ne tražeći izgovore ni svetla reflektora. Često osporavan, još češće kritikovan, delovao je kao fudbaler koga navijači pominju tek kada nešto krene po zlu. Nije bio "po meri" fudbalskim znalcima sa tribina i društvenih mreža. Ali nije ni pokušavao da im se dodvori. Radio je ono što najbolje zna – ćutao, trenirao, čekao svoju šansu.

I dočekao je. Tiho, ali moćno. Na pravi način, u pravom trenutku.

Nemanja Trifunović ovog leta izrastao je u jednog od ključnih igrača Partizana. U godini kada Partizan konačno pokazuje da je sazreo kao tim, on je pokazao da je sazreo kao igrač. Da Čačak i dalje rađa prave fudbalske borce. 

U razgovoru za Mozzart Sport, Trifunović je oduševio navijače Partizana. Pričao je o saigračima, o hemiji koja ga nosi, ali i teškim trenucima u Partizanu. 

- Mi jedni za druge živimo. Nisam ni mogao da pretpostavim da ću ovakvu atmosferu doživeti u seniorima Partizana. Naravno da mi je bilo lepo u kadetima i omladincima, tamo sam bio sa svojim godištem, ali ovo u prvom timu je – bajka. Ne znam kako drugačije da objasnim naše odnose. Znate li da idem na trening srećan? A pre i posle treninga smo neprestano zajedno. Kao porodica. Kad je tako, spremni smo da poginemo jedni za druge kad izađemo na teren. I van njega. Još kad vidimo veliki broj navijača koji dolaze da podržavaju decu, bukvalno se naježim - rekao je Nemanja za Mozzart Sport, pa nastavio:

- Naježim se kad kažem da mi živimo naše snove. Sećam se da sam sa starog juga posmatrao utakmice protiv Kelna, Nice, Sparte, Fajenorda i hteo sam da doživim atmosferu u kojoj je publika uz tim. Da možda i sam osetim ono što su Rikardo ili Dijabate, strelci na nekim od tih susreta. Da budem protagonista. Svako od nas je radio naporno da nešto slično oseti. I sad kad se to dešava mi letimo. Kako drugačije posle pesme ’Da volim crno-bele’. Još sa svojim drugarima.

- Takva smo ekipa. Sve bismo dali za drugove. Baš sve. Mi smo klinci i znaš kakav je osećaj kad maltene sami izlazimo na utakmicu. Nema starijih igrača kao pre da te posavetuju. Naravno, tu su Natho, Mare Milošević, Aranđel Stojković, Zahid, ali čoveče, mi smo u omladincima igrali pred 200 ljudi pre samo dve godine. Sad istrčavamo pred 27.000 navijača i od tebe sve zavisi. Nema starijih, moraš ti! Znaš zašto se sve ovo dešava? Zato što se mi i van terena družimo! Mi ne igramo za Partizan, mi Partizan živimo. Ima timova gde se momcima smuči da se viđaju svaki dan na treningu, a mi posećujemo jedni druge, čujemo se neprestano, imali smo slobodan petak posle revanša sa Ukrajincima i želeli smo da i tad budemo zajedno. Posle priprema, toliko putovanja, hotelskih soba, mi i dalje hoćemo da delimo osećanja. Idemo jedni za druge. U takvim okolnostima stariji igrači samo drže balans i stvarno ih poštujemo, iako nas mlađih ima više

Šta vam kažu licem u lice: bili su i u “Zemunelu“, dolaze redovno na utakmice, sreću vas na ulici?

- Ostala mi je upečatljiva scena kad smo pred početak drugog poluvremena revanša sa AEK-om došli do južne tribine, obratio nam se jedan od vođa navijača rečima: ’Momci, bez obzira šta će se desiti, 30.000 ljudi veruje u vas. Izađite i poginite’. Poraz od AEK-a nas je približio jedne drugima. Desio se s razlogom, jer Bog sve režira. Tad smo shvatili da smo zajedno, da smo ekipa i da ćemo pobediti u Pančevu baš na talasu zajedništva. Sad je poenta igrati za Partizan. Kad je sve sređeno, kad se pobeđuje, onda je lako i lepo, ali kad znamo šta se dešava kod nas, velika je privilegija igrati u ovakvom Partizanu. Nama nije cilj da neko pojedinačno postigne gol. Stvarno vam kažem. Prva misao je da se pobedi i opravda ime Partizana. Ako vidimo da je neko pogrešio, neće se desi da kažemo: ’Neću da trčim’. Baš suprotno. Tad svi jurimo da ispravimo propust. Mogu slobodno da kažem da svako od nas jedva čeka karantin. Znate da to sportisti generalno ne vole, međutim, nama je ’Zemunelo’ druga kuća. Doslovce. Čak i kad imamo slobodno, ostanemo tamo da prespavamo još jednu noć. Družimo se.

Ljudi u klubu primećuju da je rođeni Čačanin napravio najveći pomak od svih momaka kojima je data šansa u odnosu na prethodni ciklus.

- Baš sam se trudio, ali nisam ulazio u sezonu sa tim ciljem, već mi je ideja bila da budem zdrav i da se izborim da igram. Nisam preterano razmišljao ni o utakmicama, ni o Evropi, nego samo da pružim najbolju verziju sebe. Trenutno prolazim kroz najbolji period u karijeri, ali sam svestan da mogu još. Čuo sam i nekoliko komentara da sa najkonstantniji igrač ekipe od početka i te reči mi baš mi znače na planu samopouzdanja.

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.