PARTIZAN LAVLJEG SRCA: Neustrašiva crno-bela deca u večeri tuge i ponosa...

Partizan je večeras završio evropsku avanturu za sezonu 2025/26. Rezultat: poraz od Hibernijana u Edinburgu 4:3  boli, ali ono što su mladi crno-beli pokazali, ne može se izmeriti golovima ni minutima. Ovo je priča o srcu, hrabrosti i neustrašivosti, priča o timu koji je igrao više od sat vremena sa igračem manje i nije trepnuo, o deci koja su ostavila sve na terenu.

Već od prvog minuta bilo je jasno: ovi klinci nisu došli da se predaju. Milan Vukotić je otvorio utakmicu golom iz daljine, kao da šalje poruku da oni ipak veruju. Svaka lopta, svaki pas, svaki duel bio je dokaz hrabrosti i borbe, a ne straha. Ova generacija možda još uči, ali večeras je pokazala da se ne boji ni jednog protivnika, ni jednog trenutka.

Credit: Andrew Milligan / PA Images / Profimedia

Do kraja prvog poluvremena, Jovan Milošević je pogodio za 2:0 i za tren pokazao koliko mladi igrači mogu da budu odlučni i precizni kada veruju u sebe. I u tom trenutku činilo se da je sve moguće, pa čak i da se nadoknadi minus iz Beograda i da se istorija promeni. Ipak, fudbal je surov učitelj: Hibernijan je u drugom poluvremenu pogodio gol, a trenutak neiskustva Nikole Simića donosi drugi žuti karton i Partizan ostaje sa igračem manje.

I tu nastaje ono što se pamti – šezdeset minuta igre sa desetoricom, a da se nijedan trenutak ne vidi slabost. Nijednog trenutka strah. Svaka lopta bila je borba, svaki pas srce koje je kucalo za crno-beli dres. I upravo u toj borbi, u toj neustrašivosti, Partizan je pokazao da je ovo više od igre – ovo je karakter, ovo je odrastanje, ovo je život.

A onda, kao iz snova, Andrej Kostić u poslednjim sekundama regularnog dela pogađa mrežu i donosi izjednačenje i 3:3. Stadion je za trenutak zadrhtao, a srce svakog navijača je poskočilo. Produžeci su otvoreni, a nadu su držale ruke, noge i srce ove mladosti. I opet, samo jedan trenutak nepažnje odlučuje, a to je nažalost bio gol Hibernijana u 100. minutu koji je na kraju i prelomio meč.

Ali ni tada ništa ne umanjuje ono što smo videli. Ovi mladići su dali sve, pokazali da se ne plaše, da se bore, da se dižu nakon svakog pada. Poraz ne umanjuje veličinu njihove večerašnje borbe. Oni su ostavili srce na terenu, dali dušu za svoj dres i navijače koji su ih gledali sa ponosom.

Ova generacija možda još uči, možda još pada, ali iz svakog pada se rađa snaga. Svaka greška, svaki trenutak nepažnje je deo puta ka sazrevanju. Glava gore, ide se dalje. Fudbal, kao i život, traži da se ustane posle svakog udarca. I ovi klinci večeras su pokazali da imaju hrabrosti da se bore, da ginu za boje koje nose i da se od njih još mnogo toga očekuje.

Ponos i tuga su u istoj rečenici, ali ono što večeras ostaje zapamćeno jeste snaga, mladost i neustrašivost. I to niko, ni rezultat, ni sudbina, ne može da oduzme.

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.