"NIJE LAKO NOSITI CRNO-BELU DEVETKU": Partizanov VUNDERKIND za Sportissimo o poređenju sa Manceom - Andrej Kostić je budućnost Partizana!

Junak Partizanove pobede u 7. kolu Superlige Srbije bio je mladi Andrej Kostić – dečak iz Humske koji iz meča u meč potvrđuje da je sve važniji za crno-bele. Ponovo je ušao s klupe i rešio utakmicu, baš u trenutku kada se sve lomilo.

U 79. minutu pogodio je u stilu Dragana Mancea i raspametio "grobare", koji ga već vide kao novog ljubimca. Podsetimo, Kostić je i u Edinburgu u nadoknadi doneo veliku radost navijačima, pa nije čudo što ga prati sve veća euforija.

Mladi crnogorski napadač stigao je do petog gola u Superligi, i to za samo 184 minuta na terenu – što znači da trese mreže na svakih 37 minuta, što je rekord u domaćem prvenstvu.

Kostić još uvek nije starter, ali je jasno da trener Srđan Blagojević u rukama ima pravo blago. Mi smo ga povodom godišnjice smrti Dragana Mancea i gola koji neverovatno podseća na Draganov, upitali da podeli utiske i odgovori na nekoliko naših pitanja.

Možemo reći da ti se „posrećilo“ da oba gola koja si postigao u dresu Partizana proslaviš na isti način kao dve najveće legende kluba. Šta za tebe znači ta simbolika i kakav je osećaj kada te ljudi porede sa Draganom Manceom i Andrijom Delibašićem?

- Srećan zbog oba gola o kojima pričate. Jednostavno, namestile su se takve situacije da upravo ja budem strelac tih golova, koje sam proslavio na takav način. Na način kako su ih proslavljale legende Partizana i Andrija Delibašić i Dragan Mance. Gol u penal seriji protiv AEK-a iz Larnake nije imao težinu za moju ekipu, jer smo u toj utakmici poraženi, ali je meni mnogo značio, zato što je bio prvi u dresu Partizana na zvaničnoj utakmici. Proslavio sam ga kao i Andrija, jer sam osećao potrebu da mu se bar na taj način zahvalim za sve što je učinio za mene. Ja prema Andriji imam posebnu emociju, jer mi je on dao šansu u seniorskom fudbal kao sportski direktor, da zaigram za prvi tim Budućnosti. I to baš u njegovom dresu sa brojem 23. Kada sam došao u Partizan, zadužio sam opet njegov dres, ali ovoga puta, dres sa brojem 9. Zaista ima dosta simbolike. Gol protiv Radnika iz Surdulice i posle toga proslava u stilu Dragana Mancea je bila spontna. Mislim da je suviše rano porediti mene sa dvojicom takvih asova kao što su bili Delibašić i Mance. Ja još uvek ništa nisam napravio u mojoj karijeri i tek sam na početku tog puta u Partizanu, a oni su ostavili dubok trag u crno belom dresu. Lagao bih kada bi rekao da mi ne prijaju poredjenja sa njima, ali ima vremena za mene.

Opisi nam osećaj posle gola protiv Radnika iz Surdulice – postigao si ga bukvalno na identičan način kao što je to nekada učinio Mance, i to baš na utakmici koja je bila posvećena njemu. Uz sve to, na leđima nosiš i njegovu čuvenu „devetku“.

- Upravo sam rekao da je bilo dosta simbolike na utakmici protiv Radnika. Način na koji sam postigao gol je jako sličan golu, koji je postigao Dragan Mance. Posle sjajnog centaršuta Jurčevića, skočio sam i posle trzaja glavom, poslao sam loptu u levu stranu gola. Utakmica se tada lomila, bilo je nekih 20-tak minuta do kraja. Ja sam prije toga imao sjajnu šansu, posle prvog kontakta sa loptom po ulasku u igru, ali je golman odlično reagovao. Kao da je neko režirao ovu situaciju i nisam postigao gol u ovoj izglednoj prilici, nego se sve namestilo da postignem gol kao legendarni Dragan Mance u utakmici, koja je bila posvećena upravo njemu u čast. Ono njegovo radovanje je jednostavno, izašlo iz mene. Posle postignutog gola, teško je obuzdati emocije. To ne može da se opiše. Ne postoje reči, koje bi mogle da objasne osjećaj posle postignutog gola, a posebno kada je ovakva posveta. 

Nekadašnji strelac crno-belih i Draganov brat, Goran Mance, rekao je u Partizanovom intervjuu:

“Od kad je Dragan nastradao, retko ko je bio blizu, ali Andrej ima nešto slično Draganu. Nemoguće je ono što radi dete od 18 godina. Njegova statistika pokazuje sve. Ima te poteze, udarac glavom, izvanredan šut. Nadam se da će dugo ostati u Partizanu i postati standardan igrač sa brojem 9.”

Kako komentarišeš ove reči i kako se osećaš kao vrlo mlad fudbaler kada dobijaš ovakve pohvale od takvih ljudi?

- Kada sam pogledao izjavu Draganovog brata, bilo mi je jako drago. Svestan sam da je mnogo igrača prošlo kroz Partizan, a eto ja sam jedan od retkih, koji se na neki način približio tome što je Mance radio u dresu Partizana. Ovakve izjave prijaju, ali i obavezuju. Ja jesam mlad, neko ko je na početku fudbalske priče, ali ću se boriti da ostanem čvrsto na zemlji. Pohvale stižu svakodnevno i to je lijepo, ali ja sam ubedjen da će doći period kada neće ići sve kako treba. Tada treba pokazati karakter i dokazati da sam dostojan dresa Partizana. Nositi crno belu devetku ima posebnu težinu i nije lako. Posebno kada se ima u vidu, ko je sve prije mene nosio taj dres. Mislim da to za sada radim na korektan način. Dajem sve od sebe, ne štedim se, trudim se  da svaki minut na terenu iskoristim maksimlno, a nagrada uvek stigne, pre ili kasnije. U ovom trenutku sam presrećan i uživam.

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.