LEGENDA CRNO-BELIH: "Fudbal se ranije igrao zbog publike, a ne zbog novca, deca Partizana su vratila navijače na stadion!" (VIDEO)

Gost nove emisije „Priče iz svlačionice“ bio je legenda Partizana – Slađan Šćepović, koji je došao u crno-beli tabor davne 1984. godine iz FAP-a, iz Priboja, a na početku epizode se prisetio svog dolaska u Humsku 1.

- Tada je trener bio Miloš Milutinović, legenda Fudbalskog kluba Partizan, a Vlada Vermezović je dočekivao sve nas koji smo dolazili, upoznavao nas sa drugima, vodio nas po gradu. Kada dođete iz malog mesta u veliki grad i veliki klub znači vam tako lep doček.

Utakmica koju će navijači Partizana večno pamtiti je protiv Seltika u Glazgovu. Stresnih 90 minuta, gol Šćepovića glavom za 5:4 i prolaz u sledeće kolo. Nije bilo TV prenosa, radio prenos je radio pokojni Jordan Ivanović, koji je nakon gola za pobedu rekao: „Fudbalska pravdo i fudbalske srećo, hvala!”

- Moca Vukotić je pre te utakmice podneo neopozivu ostavku, tako da nas je vodio njegov tadašnji pomoćnik Ivan Golac. Nismo osećali nikakav strah pred taj meč u Glazgovu, jer su nas svi već bili prežalili. Seltik je tada imao baš dobru ekipu, ali mi smo verovali u to da ćemo proći dalje. Golac je dobro poznavao fudbal u Engleskoj i Škotskoj, motivisao nas je, ušli smo u tu utakmicu rasterećeno i odigrali meč za pamćenje.

Legende Fudbalskog kluba Partizan trenerale su Slađana Šćepovića - od Miloša Milutinovića, preko Moce Vukotića do Ivice Osima, a sada je on taj koji mladim igračima daje savete. Istakao je da osim što je važno da igrači koji dođu u Partizan poštuju kodekse ponašanja, još važnije je da postanu dobri ljudi.

- Najbitnije je da postanu dobri ljudi. Ne mogu svi da budu sportisti, neko će doći do prvog tima, neko neće, ali jednog dana kad se negde sretnu da jedni druge pamte po tome da su dobri ljudi. Trudim se i kad treniram decu da budem strog i pravičan kao što su bili treneri koji su mene trenirali. Sad radim u klubu kao savetnik, mentor, pošto sam iskusniji - milo mi je kad vidim da dolaze naši bivši igrači da budu treneri - poput Ivana Radovanovića, Miroslava Vulićevića i drugih, u prvom timu je Marko Jovanović. Uvek im govorim da treba da budu smireni, radni, posvećeni i da svi radimo u interesu kluba - što je najvažnije. Kad radiš u interesu Partizana, onda dođe i nagrada.

Nekada je bilo normalno da stadioni budu puni, a sada kada to nije slučaj, deca Partizana su uspela da svojom iskrenom emocijom i zalaganjem na terenu vrate Grobare u Hram fudbala.

- U vreme kada sam ja igrao, utakmice su bile neizvesne do kraja. Nikad nisi mogao da budeš siguran da ćeš da osvojiš bodove, morao si da se potrudiš. Fudbal se ranije igrao zbog publike, a ne zbog novca – sada je sve otišlo u neku drugu krajnost. Milo mi je kad vidim da Partizan izlazi iz tog okvira današnjeg fudbala i podržava našu mladu decu, a navijači su prepoznali da oni igraju sa puno emocija i strasti i zato su se i vratili na stadion.

Na kraju je rekao i šta za njega predstavlja Partizan.

- Ja sam u Partizanu 40 godina. Partizan je moja kuća, moja porodica.

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.