MIJATOVIĆ GOVORIO O POJAČANJIMA, PA OTKRIO ŠTA NAJVIŠE MUČI PARTIZAN: Tu problemi samo nadiru

Prvi čovek Partizana zadužen za sportska pitanja Predrag Mijatović, govorio je za Kurir o raznim temama vezanih za sam klub. 

Da li ste, kad ste dolazili u Partizan, znali u kakvoj situaciji je klub? Da li ste bili svesni da ulazite u rudnik?

- Iskreno, znao sam. Imao sam određene informacije, možda ne kompletne, ali dovoljno jasne da znam da je finansijska slika dramatična. Što se sportskog dela tiče, to sam mogao da vidim i pre dolaska, pratio sam utakmice, znao sam kako je ekipa formirana i u kakvom kontekstu funkcioniše. Bilo mi je jasno da je potrebna ozbiljna rekonstrukcija tima, i to mi nije predstavljalo poseban problem, jer je to oblast koju najbolje poznajem. Sportski projekat je moja nadležnost i odgovornost. Za proteklo vreme mislim da smo u tom segmentu odradili odličan posao, gotovo bez budžeta, samo je Kostić plaćen, dok su troškovi drastično smanjeni, a sama vrednost tima višestruko povećana. Ono što me je, međutim, najviše brinulo bila je finansijska situacija. I ispostavilo se da tu problemi samo nadiru...

A šta ste zatekli kada ste zaista ušli u klub i zagrebali po papirima?

- Tada shvatite da je situacija mnogo, mnogo dramatičnija nego što ste mislili pre ulaska. U tom trenutku imate dva puta: ili da vas to potpuno obeshrabri, da izgubite optimizam, kažete "ovo je nemoguće" i odete, ili - kao u našem slučaju - da vas to dodatno motiviše. Da kažete: biće izuzetno teško, gotovo nemoguće, ali hajde da učinimo. Mi smo izabrali taj drugi put. Treba reći i da smo mi u tom trenutku bili privremeni organ upravljanja. Nismo imali pun mandat, već mogućnost da se, ako procenimo da je misija nemoguća, povučemo, ali nismo. Za tih gotovo devet meseci do skupštine shvatili smo da je situacija strašno komplikovana, ali ipak izvodljiva. I zato smo i dalje tu. I dalje je teško, i dalje je komplikovano, ali idemo napred.

Ako bismo koristili fudbalsku terminologiju - kakav je bio rezultat kad ste ušli u Partizan, a šta danas piše na semaforu?

- Ako ćemo baš fudbalski, utakmicu smo započeli bez ijednog procenta šanse za pozitivan rezultat, takoreći autsajderi. Ali fudbal je čudan i najveći favoriti ponekad izgube zbog potcenjivanja ili lošeg pristupa. Mi smo danas u situaciji da možemo da igramo utakmicu. Ne ravnopravno, jer još nismo na tom nivou, ali igramo. Za nas je u ovom trenutku i nerešen rezultat pozitivan. Imamo pobednički duh i nećemo se smiriti dok ova situacija ne krene ka realnoj mogućnosti pobede. Zasad - takmičimo se. Utakmica je počela, rekao bih da smo negde oko 10-15. minuta.

Verovatno najveća muka UEFA je monitoring kontrole. A njih - napretek. Problem?

- Ogroman. Ovo nam je sedmi monitoring u godinu dana. Pravila UEFA su izuzetno rigorozna i svake godine sve teža. I to je dobro za fudbal uopšte, jer sprečava klubove da žive preko svojih mogućnosti i da ne izmiruju obaveze prema igračima, trenerima i drugim klubovima. Konkretno ovaj januarski monitoring je do sada bio najteži i najkomplikovaniji, ali još jedanput smo naišli na maksimalno razumevanje države koja nam je pomogla da ga prebrodimo. Problem je što je naš deficit ogroman. Svaki monitoring je novi stres i nova borba. Mi smo od starta odlučili da idemo tim putem - da ne odustanemo. Nije opcija bila "pokušaćemo pa ćemo videti". Ušli smo i idemo do kraja.

Dolazite iz Reala, sistema u kojem su organizacija i struktura bile na najvišem nivou. Kako izgleda prelazak u klub koji je u potpunom haosu?

- Iskreno, to je ogroman šok, ali i izazov. Daleko smo od sistema kakav bih želeo da Partizan ima. Klub nije samo sportski projekat, on ima mnogo segmenata koji moraju da funkcionišu savršeno da bi se moglo reći da postoji sistem. Mi smo tek u procesu stvaranja organizacije, i sportske i institucionalne. Taj proces traje godinama. Rušenje sistema je brzo - dve-tri pogrešne sportske odluke i nekoliko institucionalnih i sve se uruši. Uspostavljanje sistema je dug i mukotrpan posao. Jedna od najtežih stvari koje smo zatekli jeste gubitak reputacije. Kredibilitet Partizana bio je sveden gotovo na nulu. Danas se on polako vraća, odnosi sa drugim klubovima su bolji, institucije nam ponovo veruju. Ali to je proces dokazivanja.

Kolika je lična i moralna odgovornost raditi u klubu kakav je Partizan? Na šta bi ličilo da, na primer, ostavite klub u dugu od 100.000.000 evra i odete?

- Ogromna. Partizan nije privatna firma, već udruženje građana. To samo po sebi nosi posebnu odgovornost - prema navijačima, grbu, istoriji, ali i prema društvu u celini. Pitao sam se više puta kako je moguće da klub koji je godinama prodavao igrače napravi dug od 57 miliona evra. Gotovo polovina tog duga bila je prema Poreskoj upravi. Radnici nisu imali uplaćene doprinose, zdravstveno osiguranje... To je bilo potpuno nenormalno. Mi smo tu praksu prekinuli. Danas se sve isplaćuje u bruto iznosima, plaćaju se porezi i doprinosi, iako je to ogroman teret. Ali tako klub mora da funkcioniše. Dug od 100.000.000? To ne bi bio samo dug - to bi bio kolaps kluba. Kao veliki partizanovac i kao ozbiljan i ostvaren čovek, to sebi ne bih mogao da dozvolim. Ako ikada procenim da sam deo problema, a ne deo rešenja, povući ću se i prepustiti odgovornost nekome ko je sposobniji da vodi Partizan dalje.

Navijači su se vratili na stadion. To je možda i najveća pobeda koju ste ostvarili za ovih 15 meseci u Humskoj, zar ne?

- Prva utakmica protiv Čukaričkog bila je jasna poruka da navijači žele nazad na stadion, a važno je naglasiti da to nije bio izolovan slučaj. Partizan je danas najgledaniji klub u Srbiji. Kampanja za sezonske ulaznice bila je izuzetno uspešna - dostigli smo broj prodatih sezonskih karata iz perioda Lige šampiona. Na tribinama su ponovo porodice, energija je pozitivna, a projekat sa mladim igračima je prepoznat i podržan. Čak i navijači drugih klubova, uključujući i Zvezdine, otvoreno kažu: "Svaka čast." To je potvrda da radimo ispravnu stvar - ne samo za Partizan već i za srpski fudbal.

Deo navijača Partizana vam zamera izjave o pomoći države. Da li ih razumete i da li mislite da oni vas razumeju?

- Država je Partizanu pomogla sa oko 22 miliona evra, uključujući i ovaj poslednji, januarski, najteži monitoring dosad. Tim novcem smo smanjili dug sa 57 na oko 40 miliona i rešili sve prethodne UEFA monitoringe. Bez te pomoći Partizan danas ne bi postojao. Zato svaki put kada predsednik i država pomognu, ja ću se otvoreno zahvaliti. Voleo bih da što pre dođe taj dan kada nam ta pomoć više neće biti potrebna, i verujem da će doći, to bi značilo da smo uspeli da stabilizujemo klub i da je Partizan ponovo zdrav i stabilan klub. Optimista sam jer vrednost našeg tima i projekata danas premašuje dug. Naravno, ne možete zadovoljiti sve navijače, ne ulazim u njihove razloge - to vam je isto kao kada trener bira startnih 11, uvek će neko ko nije starter biti ljut i nezadovoljan.

Mladi tim, ma premlad. Hrabra odluka u koju minimum 90 odsto ljudi nije verovalo. A vi?

- Iskreno, mnogi nisu verovali. Ali mladost je uvek rizik, ili pun pogodak, ili potpuni pad. Mi smo verovali u talenat naše dece i znali da finansijski nemamo prostor za skupa pojačanja. Danas smo prvi na tabeli. Biće teško do kraja, ali lično verujem da možemo da budemo šampioni. To je moje mišljenje. I ranije su govorili da nisam normalan zbog ovog projekta, ali mi smo krenuli tim putem. Ponoviću, verujem da ćemo da budemo šampioni.

Tim je na početku vredeo 17 miliona evra, a danas je čak i iznad 50 miliona. Da li je to, posle povratka navijača, druga velika pobeda?

- Znam da su mnogi rekli pred početak sezone, kada su videli naš tim, da to nije normalno, ali mi gledamo dugoročno. Bitno je da su naši mladi igrači probudili interesovanje ozbiljnih klubova. Na skoro svakoj našoj utakmici imamo veliki broj skauta iz najjačih evropskih liga i ozbiljnih klubova koji vape za talentima. Novca u evropskom fudbalu ima mnogo, ali pravih talenata vrlo malo. A mi smo područje koje ih i dalje proizvodi. To su svi u Evropi prepoznali, posebno klubovi iz pet najjačih liga, što je izuzetno pozitivno. Kada vas zovu klubovi iz Engleske, Nemačke, Italije ili Španije, kada šalju skaute da gledaju jednog igrača više puta, to jasno govori da ga prate. I sami klinci to znaju - i napreduju. Svaki novi dolazak skauta znači i jedno pitanje više, ali i rast cene. Ta vrednost već raste i siguran sam da će dodatno porasti u prolećnom delu sezone. To nam daje mogućnost da izdržimo tešku finansijsku situaciju do leta, jer smo svesni da ćemo tada morati da prodamo jednog ili dva igrača.

Doći će vreme da se svi ti talenti prodaju. Šta onda?

- Već radimo na tome. Fokus je na našim mlađim kategorijama, ali i na regionu - a kada kažem region, mislim i na Evropu. Nikada ne možete naći istog igrača. Kao što ne možete zameniti Ronalda istim Ronaldom. Ali možete pronaći sličan profil. Fudbal se stalno menja, evoluira, i ono što je bilo dominantno pre deset godina, danas možda više ne bi funkcionisalo. Najvažnije je da je cena naših mladih igrača znatno porasla i da to otvara put ka stabilizaciji kluba.

Kakva je bila situacija povodom Jovana Miloševića? Je l' tačno da ste ponudili 5.000.000 evra za njega?

- Kao klub smo uradili apsolutno sve što je bilo u našoj moći. Tačno je - poslali smo obavezujuću ponudu od pet miliona evra. To znači da bismo ga morali otkupiti bez obzira na sve, čak i u slučaju povrede. Međutim, Štutgart tu ponudu nije prihvatio i tu mi više nismo mogli ništa. Jovan je imao pehove sa povredama, prošle godine u ovo vreme došao je u Partizan i posle šest meseci, u jesenjem delu tekućeg prvenstva se u potpunosti pokazao. Mnogo će nam nedostajati, ali to je fudbal. Jovan je od starta igrač Štutgarta i sada moramo da tražimo druga rešenja. Želeo bih da Jovanu zahvalim na svemu što je uradio za klub i da mu poželim dobre igre i mnoštvo golova u novoj sredini.

Imamo utisak da baš verujete u mladost Partizana - kako aktuelnu generaciju, tako i momke koji dolaze.

- Apsolutno. E sad, naravno, kada forsirate mladost, nikad ne znate ko može da iskoči. Neko ko sada nije u prvom planu, može da iznenadi. Bitno je da im obezbedimo maksimalne uslove za razvoj. Ideja nije da se pojačavamo u klasičnom smislu - nemamo novac za transfere. Razmišljamo o dovođenju jednog ili dva iskusna igrača koji bi svojim iskustvom pomogli mladima kako na terenu, tako i na treninzima. To nam je neophodno ako želimo da budemo prvaci države - a to apsolutno želimo.

Često se govori o povratku bivših igrača. Zašto se niko od bivših igrača nije vratio u klub da pomogne kao igrač?

- U prvih godinu dana svi su želeli da vide u kom pravcu klub ide. I to je potpuno logično. Nerealno je očekivati da neko poput Stefana Savića napusti ozbiljan ugovor u inostranstvu da bi pomogao Partizanu. To bi značilo da pomogne klubu, ali da odmogne sebi. Ipak, mnogi bivši igrači su pomogli na druge načine - kroz reprogram dugova, kroz odricanja. To je velika pomoć. Nažalost, ima i onih koji se javno predstavljaju kao veliki partizanovci, ali kada dođe trenutak za ustupke - tada to više ne važi. "Ljubav" prema Partizanu do poslednjeg dinara.

Kako izgleda kada otvorite knjigu svih tih nasleđenih dugova?

- Znate šta, imali smo situaciju u kojoj su neki dugovi u papirima postojali, ali ljudi nisu znali za njih - od bivših igrača do trenera. Nekima su čak falsifikovali potpise da bi prošli monitoring. Mi smo sada sve to sredili, uz veliku pomoć države, i nijedan potražilac nije oštećen. Od 22 miliona pomoći koja je ušla u klub dobar deo je otišao na izmirenje ovih i sličnih obaveza.

Pa to sve tako otvoreno - cifre, prodaje, kupovine u evro, sve. Nije li to malo neuobičajeno za srpski fudbal i naše podneblje?

- Danas je transparentnost u fudbalu neophodna. Navijači moraju da znaju šta se dešava u njihovom klubu, koliki je transfer, kolika je provizija, gde je otišao novac. To je normalno u savremenom evropskom fudbalu. Ako nešto krijete, onda se s pravom postavlja pitanje zašto. Partizan nikome neće ostati dužan. Sve obaveze će biti ispunjene pre ili kasnije. Ali u ovakvoj situaciji potrebni su razumevanje, takt i racionalnost. Fudbal konstantno evoluira. Pre 20 godina bili smo bliže evropskim standardima, ali sada te standarde sve manje pratimo. Moramo da se približimo evropskom pristupu, da imamo osećaj da pripadamo tome. Ako ne započnemo proces modernizacije, bićemo daleko od ozbiljnog fudbala i jake lige. Neko mora da preuzme odgovornost i pokrene taj proces.

Da li ljudi u klubu, s kojima radite, razumeju takav način razmišljanja - otvorenost, transparentnost, priča bez uvijanja...?

- Bez promena u razmišljanju nema napretka. Ako ne počnemo da se približavamo evropskim standardima, bićemo sve dalje od ozbiljnog fudbala. Neko mora da započne taj proces.

Kako klub rešava situacije kad timski rad zakaže, konkretno - mislimo na vas u upravi Partizana?

- U fudbalu se uvek može desiti da tim ne funkcioniše. Kada se to dogodi, nije opcija stajati ili tražiti izgovore. Pojedinac - trener, igrač ili član uprave - mora da reaguje i preuzme odgovornost kako bi ekipa nastavila da napreduje. Rezultat je uvek plod tima, ali kada timska igra zakaže, svakom pojedincu pada zadatak da napravi razliku. To je princip koji sam naučio i primenjujem bez kompromisa. Da, preuzeću tu odgovornost i neću odustati dok Partizan ne bude tamo gde mu je mesto.

Po pitanju razvoja igrača, njihovog ponašanja, sportskog života, kompletne omladinske škole..., tu je puno prostora za napredak.

- Apsolutno. Moramo se organizovati kao ozbiljan evropski klub - da igrač zna šta da radi čim dođe u prvi tim, da bude spreman za inostrane izazove i da bude atraktivan za klubove koji ga žele. To je jedini način da se igrači razvijaju pravilno, a klub ostane konkurentan. Sve ove promene su tek početak. Imamo mnogo toga da radimo, ali cilj je jasan - stvoriti profesionalnu kulturu, ujednačiti sve kategorije i približiti Partizan standardima evropskih klubova. Ako ovo uradimo kako treba, klub i igrači će biti spremni za svaku situaciju. Želimo da igrači budu potpuno integrisani u profesionalni sistem - od treninga, ishrane, odmora do rekuperacije. Moraju da znaju da brza hrana ili neodgovarajuća priprema nisu opcija. Teleoptik je, na primer, divan kamp koji konstantno sređujemo - igrači provode veći deo vremena tamo, treniraju, odmaraju se i rade na svom razvoju, kao u najjačim evropskim klubovima. Ovo je kompletna promena svesti kako kod igrača, tako i kod navijača.

Da li ćete da odustanete u nekoj fazi ovog mukotrpnog procesa koji ste počeli?

- Ne. Neću odustati. Sve dok Partizan ne bude tamo gde mu je mesto: po pitanju organizacije, tima, upravljanja i svetle budućnost.

Koliko je važno postaviti isti sistem u svim selekcijama, isti način rada?

- Sve selekcije - kadeti, mlađi kadeti, omladinci, pa i Teleoptik - moraju imati isti proces rada i pogled na fudbal. Kada igrač iz omladinske škole dođe u prvi tim da ne morate mu objašnjavati osnove. On treba odmah da doprinese u svim sferama igre, da zna šta radi, šta se očekuje od njega i koja je vizija i projekcija kluba. Sistem igre mora biti ujednačen - ne može Teleoptik igrati u jednom sistemu, a prvi tim Partizana u drugom sistemu igre. Sve se mora uskladiti da igrači budu spremni taktički, fizički i mentalno. Na kraju je prvi tim ogledalo svega što radimo u mlađim kategorijama.

Kako vidite dolazak Veljka Paunovića u reprezentaciju i kakav je to signal za razvoj fudbala u Srbiji?

- Dolazak Veljka Paunovića nije samo njegovo imenovanje za selektora. On pokreće projekat u naredne četiri godine da se Fudbalski savez približi evropskim i svetskim tendencijama - kroz organizaciju, procese selektiranja, stil igre. Cilj je da sve selekcije prate isti koncept, da igraju isti fudbal kako bismo jednog dana mogli da kažemo: znamo šta radimo, kao što to rade najveće evropske fudbalske sile, Španija, Francuska, Engleska, Nemačka i ostale.

BONUS VIDEO 

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.