2.474 DANA LUTANJA: Partizan promenio 12 trenera, a šampionski san bledi

Najmanje svojom krivicom, ali s ogromnim teretom na plećima, Damir Čakar je zakoračio u možda najteži mogući trenutak. Klupa Partizana nikada nije bila mirna luka, ali retko kada je bila ovako uzdrmana. U trenutku kada je preuzeo tim, crno-beli su još osećali posledice bolnog poraza na Marakani, a psihološki ožiljci iz večitog derbija bili su i te kako vidljivi.

Promena trenera trebalo je da predstavlja prelomnu tačku, pokušaj da se preseče negativna energija i vrati stabilnost. Umesto toga - nastavak posrtanja. OFK Beograd je došao rasterećen, ali maksimalno motivisan, i umeo je da kazni svaku slabost domaćina. Preokret u samoj završnici nije bio samo sportski udarac već simbol trenutka u kojem se Partizan nalazi - trenutka u kojem sitne greške imaju ogromne posledice.

A samo pre nekoliko meseci delovalo je da crno-beli imaju čvrsto tlo pod nogama. Jesenja titula, četiri boda prednosti u odnosu na Crvenu zvezdu, osećaj da se gradi kontinuitet. Danas je slika potpuno drugačija. Večiti rival ima priliku da dodatno uveća prednost i ozbiljno odmakne u trci za titulu, dok Partizan pokušava da se sabere posle evropskog oproštaja i šokantne eliminacije od drugoligaša u kupu. U takvim okolnostima borba za šampionski pehar više nije samo ambicija - ona je jedini način da sezona dobije makar delimičan smisao.

Ono što dodatno zabrinjava jeste utisak da se u Humskoj ponavlja isti scenario. Kada rezultati izostanu, najlakše je posegnuti za promenom na klupi. Čakar je već treći trener u aktuelnoj sezoni, a ta činjenica sama po sebi govori o stepenu nestabilnosti. Od 2019, poslednje trofejne sezone, Partizan je menjao šefove struke gotovo na svakih 200 dana. Takav ritam teško može da donese dugoročan napredak.

Poslednji put je pehar podignut 23. maja 2019, kada je tim predvođen Savom Miloševićem osvojio Kup Srbije. Od tada je prošlo 2.474 dana bez trofeja. U tom periodu čak 12 trenera sedelo je na klupi prvog tima. Sava Milošević i Aleksandar Stanojević imali su po dva mandata, šansu su dobili i Ilija Stolica, Gordan Petrić, Igor Duljaj, Albert Nađ, Srđan Blagojević, Nenad Stojaković, dok je Marko Jovanović u dva navrata bio privremeno rešenje. Najduže se zadržao Stanojević u drugom mandatu - 633 dana, dok je najkraće trajala epizoda Alberta Nađa, svega 37 dana.

Sve to oslikava klub koji traži stabilnost, ali je uporno ne pronalazi. Promene se dešavaju, ali suštinski problemi ostaju. Damir Čakar je tek započeo svoju misiju i jasno je da mu je potrebno vreme. Međutim, Partizanu je potrebna mnogo šira konsolidacija - od terena do kancelarija - da bi se zaustavio niz razočaranja.

Jer bez kontinuiteta, bez jasnog pravca i strpljenja, svaka nova promena lako može postati samo još jedno poglavlje u istoj, predugoj i bolnoj priči.

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.