POBEGAO IZ PARTIZANA, A SAD JE ŠOKIRAO: "Želim Zlatnu loptu, Svetsko prvenstvo i da budem kao Van Dajk"

Iako je njegov odlazak iz Partizana bio praćen brojnim kontroverzama, mladi Matija Popović uspeo je da pronađe pravi put i afirmiše se na velikoj sceni. Nakon perioda u Napoliju, gde nije dobio adekvatnu priliku, krilni napadač je doslovno procvetao prelaskom u moskovski CSKA.

U dresu ruskog velikana Popović je brzo postao ljubimac navijača, zabeleživši gol i tri asistencije na 11 odigranih mečeva. U opširnom intervjuu za zvanični sajt kluba, mladi fudbaler je kroz seriju kratkih pitanja otkrio zanimljive detalje o svom samopouzdanju i ambicijama.

- Nekad mi je bio Maradona, a sad sam sam sebi omiljeni. Važno je verovati u sebe.

Na pitanje o alternativnoj karijeri i fudbalskim snovima, odgovorio je prilično ambiciozno:

- Verovatno bih radio u fudbalu, možda bih bio sudija. Da sam dobar u odbrani kao Virdžil van Dajk. Da osvojim Ligu šampiona, Svetsko prvenstvo i Zlatnu loptu. Želim da budem najbolji u fudbalu.

Popović je istakao i jasnu razliku između juniorskog staža i profesionalnih izazova u Rusiji, naglasivši da se svakodnevno trudi da dostigne nivo iskusnih saigrača. Zanimljivo je da mu je legendarni golman Igor Akinfejev nadenuo nadimak Aljoša, po čuvenom ruskom junaku iz crtanih filmova.

- Mislim da je to bio Igor Akinfejev. U jednom trenutku je počeo tako da me zove. Čak mi se i sviđa, zahvaljujući tome sam saznao za tog narodnog junaka i crtani film o njemu. Jedan od autora crtanog filma o Aljoši Popoviču mi je poklonio i figuricu Aljoše.

Govoreći o srpskoj koloniji u Rusiji, pomenuo je brojne sunarodnike sa kojima održava kontakt van terena:

- Da, mnoge znam, protiv nekih sam već igrao. Možda ću nekoga zaboraviti pa ne želim nikoga da uvredim, ali mogu da pomenem Milana Majstorovića iz Dinama, Stefana Kovača iz Baltike, Miroslava Bogosavca iz Ahmata i Ifeta Đakovca iz Akrona. Ponekad se zajedno sa Milanom nađemo sa njima i provedemo slobodno vreme. Ali, nažalost, osim Majstorovića, ostali ne žive u Moskvi, pa se ne viđamo često.

Popović se prisetio i svojih početaka u Nemačkoj i Srbiji, kao i fudbalskog puta svog oca, koji je veći deo karijere proveo u Dinamu iz Drezdena.

- Rođen sam tamo i živeo prve tri godine. Posle se porodica preselila u Srbiju, jer je otac završio igračku karijeru. Živeli smo u Vrbasu i tu sam počeo da igram fudbal. Bukvalno sam živeo za to, svaki dan sa loptom. Kasnije sam upisao akademiju Vojvodine, pa potom Partizana. Onda Napoli i na kraju CSKA.

- Da, i on je bio fudbaler. Nije bio veliki igrač, ali je igrao na dobrom nivou. Karijeru je završio sa 33 godine. Uglavnom je igrao u drugoj i trećoj ligi Nemačke, dugo za Dinamo Drezden, čak 11 godina. Možda nije imao sreće, ali kažu da je bio veoma dobar igrač.

Mladi as je na kraju podelio i detalje iz porodičnog života u Moskvi, gde trenutno boravi sa ocem, dok s nestrpljenjem iščekuje posetu ostatka porodice.

- Nas je četvoro dece. Imam dve sestre, jedna ima 23, a druga 18 godina, a imam i mlađeg brata od 10 godina. Tata živi sa mnom ovde. Mama je dolazila jednom, planira opet, ali brine o bratu. Starija sestra studira u Beogradu, a mlađa je profesionalna košarkašica, ima dva treninga dnevno i igra za mladu reprezentaciju Srbije. Nedostaje mi, nadam se da će svi uskoro doći – zaključio je Popović.

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.