PARTIZAN? ZVEZDA? NE, SAMO RAD! Jedna žena, legende sa Banjice i klub koji je odbio da umre!

Klub sa Banjice, godinama unazad na kolenima, danas ponovo diše. Ne, ne igra Superligu. Ne puni tribine. Ali puni nešto mnogo važnije – poverenje. Rad se ne budi uz zvuke truba, već uz tihi, ali odlučni glas ljudi koji nikada nisu prestali da veruju. Među njima, jedno ime danas stoji na čelu povratka – Jelena Polić.

U moru velikih fudbalskih sistema, korporativnih struktura i profesionalnog menadžmenta, povratak Rada je priča o ljubavi, istrajnosti, sećanju i vernosti ali i o jednoj ženi koja je godinama živela taj klub kao da je njen dom - žena, majka, fudbalerka, bivši sudija i stub FK Rad.

instagram - jelena_polic_stankovic

Jelena Polić nije samo bivši sekretar kluba, marketinška menadžerka, organizator i sportski radnik. Ona je i aktivna fudbalska sudija, koja, kada vreme dozvoli, i dalje obuva kopačke. Uz sve to – majka dvoje dece. Ali ono što najviše definiše Jelenu je činjenica da je Rad njen izbor, a ne samo posao.

U sportu koji i dalje često gleda sa sumnjom na žensku ulogu u administraciji i organizaciji, ona je 10 godina bila lice kluba – ne simbolično, već doslovno. Vodila je FK Rad kroz turbulentne periode, kada se činilo da više ništa ne funkcioniše, a onda, kada su došli porodični prioriteti, povukla se tiho. Ali vratila se – ne iz potrebe, već iz osećanja odgovornosti.

U eksluzivnom intervjuu za Sportissimo, govorila je o ponovnom "buđenju" poznatih Građevinara.

- Ja nisam bila u Radu par godina zbog dece – jedno dete, drugo dete... ali kao i svi ljudi oko kluba, sada gledamo sve ovo sa velikim uzbuđenjem i ponosom. Ogroman deo problema je rešen. To što je 20 igrača potpisalo reprogram duga, to nije mala stvar. Svi su želeli da pomognu – niko nije želeo da pravi problem. Svi žele da Rad opstane.

Klub koji je bio simbol fudbalske škole, sada ponovo otvara vrata deci. Ono što je najviše bolelo bila je činjenica da klub nije mogao da registruje omladince. Klub koji je decenijama bio rasadnik talenata za srpski i evropski fudbal, ostao je bez omladinske škole – ne zato što nije bilo dece, već iz nekih drugih razloga.

- Najveći udarac nam je bio što nisu dozvolili da se naša deca takmiče. Rad je bio jedna od najprepoznatljivijih škola u Evropi. Omladinci Rada su prvi iz Srbije igrali Ligu šampiona 2015. godine. To boli. Taj nepravedan tretman koji smo dobijali dodatno je ranjavao sve nas koji volimo ovaj klub.

Danas, ta vrata su ponovo otvorena. Registracije su omogućene, i klub kreće od nule, iz pete lige, ali sa jasnom idejom da omladinska škola ponovo postane temelj.

Možda najveći znak da Rad ima još života jeste lista imena koja su se, bez pompe, ali s ponosom, vratila na Banjicu: Andrija Kaluđerović, Andrija Pavlović, Ostoja Stjepanović, Darko Bjedov, Milan Perendija, Vladimir Volkov, Saša Jovanović, Dejan Lekić, Milan Lola Smiljanić...

Ne – nisu došli po ugovore. Nisu došli da se promovišu. Došli su da pomognu. Da klub može da igra. Da klinci opet imaju uzore. Jelena je danas u stalnom kontaktu sa svima njima.

- Svi žele da se uključe koliko mogu,  i na terenu i van njega. Teren je loš, nije održavan. Infrastruktura je slaba. Ali energija postoji. Ljudi su osetili da je vreme da nešto učine. I kada su ta velika imena objavljena, odmah su se javili i drugi. Mnogi mladi igrači žele da igraju uz njih – makar i u petoj ligi.

Jelenin povratak nije bio slučajan. Vratila se na poziv Miloša Tanovića, današnjeg direktora, koji je, zajedno sa Bogdanom Korakom, tokom najtežih trenutaka nosio Rad na svojim plećima.

- Miloš je u najtežim danima radio sve: trenirao decu i brinuo o svakom segmentu. Da nije njega i Bogdana, pitanje je da li bi Rad danas dobio priliku da se vrati. Kad kažem pravi "Radovac" – odmah pomislim na njega.

Jelena nije samo funkcionerka. Nije ni samo navijač. Ona je neko ko je živeo klub svih ovih godina. 

- Živela sam pet minuta od stadiona, ali sam bila tamo više nego kod kuće. Nismo hteli da idemo odatle. Ta atmosfera, to zajedništvo, to je nešto što ne mogu da opišem. Rad je postao i ostao moj dom.

I za kraj, rečenica koju Jelena ne izgovara kao floskulu, već kao zakletvu:

- Ja lično nikada nisam navijala ni za Zvezdu ni za Partizan. Za mene postoji samo Rad. I tako će biti, nevažno da li Rad postojao ili ne.

instagram - jelena_polic_stankovic

Rad ima još dugova, infrastruktura je loša, liga je peta, ali vera – ona je superligaška. Ljudi poput Jelene, Miloša, Perendije, Volkova, Kaludjerovića – svi oni danas grade ne novu upravu, već novu zajednicu.

Rad nikada nije bio samo fudbalski klub. Bio je škola, sistem vrednosti, dom i platforma. Ako se ta energija obnovi – klub sa Banjice neće samo preživeti. Vratiće se u srca, u omladinsku ligu, a jednog dana – i tamo gde pripada - na sam vrh Srpskog fudbala.

BONUS VIDEO 

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.