MILANO, ZRENJANIN, ELEMIR, LESKOVAC - PREMIJER LIGA: Pružite mu samo minute na terenu i uživajte!

O Vladanu Đekiću (26), sada već iskusnom čuvaru mreže, imali ste prilike da čitate na našem portalu još u periodu kada je nakon školovanja u Italiji došao na gol Radničkog iz Zrenjanina, kasnije Elemira, gde je branio boje Naftagasa. Put ga je dalje vodio u Sremsku Mitrovicu i prvoligaški Leskovac, odakle je ove zime otišao u novi inostrani izazov.

Nakon Italije i Srbije, došlo je vreme za novi izazov, ovoga puta na ozbiljnom, seniorskom nivou.

- Deset godina je prošlo od kada sam prvi put otišao iz Srbije i kada sam sa 16 godina potpisao prvi profesionalni ugovor sa Interom, ovo je sigurno drugi najveći izazov u mojoj karijeri. Mada sam iskusio sva tri ranga italijanskog profesionalnog fudbala, ali i prva tri ranga srpskog fudbala, Muharak je klub koji po organizaciji, uslovima za trening, profesionalnom odnosu prema igračima, može da se stavi u istu ravan sa slavnim Interom.

U čemu se ogleda razlika u srpskom fudbalu u odnosu na italijanski u kome si proveo gotovo osam sezona?

- Italijani vole fudbal, ali osim najvećih klubova, uslovi za rad, bar u klubovima u kojima sam ja bio poput Pize, Kazertane i Viterbezea, su uvek imali određene nedostatke, neki u organizaciji, a neki u infrastrukturi.Takođe je veoma bitno, što sam osetio i na svojoj koži, da će isforsirati svog igrača u odnosu na stranca, što kod nas nije slučaj. Mislim da je Voždovac, u koji sam se došao nakon povratka u Srbiju, imao bolje uslove, ali ne i dobru organizaciju. Specifično za fudbal na visokom nivou je da ono što ti npr. italijanski klubovi ponude i to stave u ugovor ujedno i ispoštuju. Meni se desilo suprotno s Voždovcem, gde nekolicina dogovorenih stvari nije ispoštovana, a osnovna je bila u tome da mi nisu dali priliku da branim ni jednu zvaničnu utakmicu, mada je to bio jedan od osnovnih razloga zbog kojih sam potpisao ugovor i vratio se u Srbiju. Nakon šest meseci tražio sam raskid ugovora, a o imenima onih koji su pogazili svoju reč ne bih ovog puta.

Foto: Aleksandar Grujičić

Pogledaj galeriju

Foto: Aleksandar Grujičić

Pogledaj galeriju

Foto: Aleksandar Grujičić

Pogledaj galeriju

Foto: Aleksandar Grujičić

Pogledaj galeriju

Foto: Aleksandar Grujičić

Pogledaj galeriju

Foto: Aleksandar Grujičić

Pogledaj galeriju

Foto: Aleksandar Grujičić

Pogledaj galeriju

Foto: Aleksandar Grujičić

Pogledaj galeriju

Foto: Aleksandar Grujičić

Pogledaj galeriju

Foto: Aleksandar Grujičić

Pogledaj galeriju

Foto: Aleksandar Grujičić

Pogledaj galeriju

A onda nova dokazivanja u Srpskoj ligi.

- Rekao sam već da je meni bio osnovni cilj da branim. Odazvao sam se pozivu Radničkog iz Zrenjanina, koji je bio na rubu ispadanja iz Srpske lige Vojvodina. Dobro selektirana ekipa u prolećnom delu pod vodstvom trenera Zorana Levnaića, stigla je do trećeg mesta i finala Kupa Vojvodine. Narednu polusezonu nastavio sam u susednom Elemiru gde smo sa Naftagasom beležili dobre rezultate i sjajne partije. Ovde bih samo da napomenem i da je sramota da Zrenjanin sada nema ni srpskoligaša, a zna se šta je u nekadašnjoj Jugoslaviji značio jedan Proleter. Slična situacija dogodila se i u mom narednom klubu Radničkom iz Sremske Mitrovice koji je imao možda najbolje uslove u Prvoj ligi Srbije, a zbog nečijih ličnih i viših interesa uticajnih pojedinaca, ne samo da nije izborio opstanak, nego se ugasio nakon 104 godine postojanja. Zašto sam sve ovo naveo, da istaknem da je fudbal kod nas u stanju kakvom je najviše zbog ljudskog faktora, odnosno ličnih interesa pojedinaca.

Protekle jeseni bio si redovan u Leskovcu, situacija nije bila sjajna rezultati, problemi u klubu.. Kako ti vidiš taj period u GFK Dubočici?

- Kada sam dolazio u Dubočicu postavio sam samo jedan uslov, da mi se da šansa da branim. Smatram da sam svoj zadatak maksimalno ispunio i bio jedan od najstandardnijih i najboljih pojedinaca. Za šest provedenih meseci u Dubočici nismo primili ni jednu platu, ni jednu stanarinu, a zahvaljući tome što sam imao neku ušteđevinu lično to nisam osetio u onolikoj meri koliko su mnogi moji saigrači i članovi stručnog štaba. A većina njih ima porodice koje od nečega moraju da žive. Zato i ne čudi plasman, pogotovo ako se tome doda da smo na neka gostovanja išli kombijem po 18 nas, a u Priboj 365 km vlastitim kolima i da smo iz njih istrčali pravo na teren. Takođe je važno napomenuti da klub nije imao rukovodstvo, da je knjiga spala na dva operativca, sekretara Miloša Kocića i sportskog direktora Dušana Savića. Nadam se da će Dubočica sa novim rukovodstvom da pre svega reši finansijske probleme, napravi dobar roster i da će ostati u ligi jer to Leskovčani zaslužuju.

Novi izazov, nova liga.

- Bahrein kao država mnogo ulaže u fudbal. Imaju Premijer ligu u kojoj su pored mog Muharaka, nalazi još nekoliko klubova na izuzetno profesionalnom nivou, pre svih trenutno vodeća Al Kaldija. Trening centar je opremljen teretanom, kvalitetnim travnatim pomoćnim terenima, čemu pogoduju i vremenski uslovi, ali i sa svim ostalim što traži veliki klub. Za mene lično je mnogo važan rad trenera golmana i sa prvim timom rade dvojica. Jedan je iz Bahreina, a drugi Portugalac, kao i prvi trener kluba. U pregovorima jedini uslov je i ovde bio da mi se pruži šansa da branim. Dobio sam čvrsta uverenja da će to tako da bude i rečeno mi je da se na mene ozbiljno računa u budućnosti, naravno ako to pokažem svojim kvalitetom. Obe strane su se saglasile da ovde ostanem do leta, a da zatim sednemo za sto i razgovaramo o dugoročnijem ugovoru. Konkurencija je veoma jaka jer su u ekipi i dva golmana koja su branila ili brane za reprezentaciju Bahreina, ali se ja ne plašim takvih izazova. Na dosadašnjim trenizima sam pokazao ne samo da mogu da se nosim sa njima, već i da moj prethodni rad i školovanje u Evropi mi donosi prednost u dosta golmanskih segmenata u odnosu na nove kolege i njihovu školu branjenja. U ostalom vreme će pokazati, ja samo strpljivo očekujem šansu.

Foto: Aleksandar Grujičić

Pogledaj galeriju

Foto: Aleksandar Grujičić

Pogledaj galeriju

Foto: Aleksandar Grujičić

Pogledaj galeriju

Već nekoliko dana si u Bahreinu, kako ti se čini sredina, klub...

- Imao sam sreće što je u istom klubu i naš internacinalac Lazar Đorđević koji je već nekoliko godina u Bahreinu, on mi je mnogo pomogao na početku da se što pre adaptiram na novu sredinu. Ljudi u Bahreinu su veoma srdačni, zemlja relativno mala, a cene su nešto više nego kod nas. Jedino je gorivo jeftinije, tako da litra benzina kad preračunamo iz bahreinskih dinara u naše iznosi 58 dinara po litru. Već sam rekao da je klub odlično organizovan, da su mi vrlo brzo sredili radnu vizu, lako smo se dogovorili oko uslova ugovora, da sam po dolasku od kluba dobio stan i kola na korišćenje. Sa finansijskim uslovima sam takođe zadovoljan, pogotovo znajući kakva su i koliko redovna primanja fudbalera u Srbiji. Moje su ambicije da što pre stanem na gol i da pokažem koliko vredim. Sve osim osvajanja prvenstva i Kupa kralja za Muharak predstavlja neuspeh. Za mene lično neuspeh će biti ako uskoro ne budem startna jedinica, broj koji sam zadužio po dolasku.

Ispred redakcije Nižih liga na Sportissimo.rs možemo samo da poručimo da nam je jako drago kada neko ode iz "našeg dvorišta", i kada sa niželigaških terena krene put inostrane karijere u fudbalskim sredinama na dosta višem nivou.

BONUS VIDEO: 

Povezane vesti

Niže lige 13:51 0

SPORAZUMNI RASKID SARADNJE: Centralni vezista iz Koreje slobodan je u izboru nove sredine!

Prvoligaš je to potvrdio na društvenim mrežama.

AKTUELNO 14:39 0

Preminuo čuveni Mandara!

Čovek koji je ceo svoj život posvetio klubu.

Niže lige 15:04 0

ZMAJEVI POČELI S PRIPREMAMA: Nekadašnji superligaš ima jasan cilj za proleće!

Uz predan i naporan rad ide se ka najvišim ambicijama.

Niže lige 19:01 0

MIĆOVIĆ VERUJE U PROJEKAT UPRAVE: Dolazim u sredinu sa ambicijama i potencijalom!

Iskusni stručnjak na novom zadatku.

Imate mišljenje?

Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.

Ostavi komentar

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.