PIKSI NA IVICI: Kuda ide naš selektor?

Nekada su njegove rečenice palile plamen vere, dizale naciju i širile nadu da će "orlovi" visoko poleteti. Danas, međutim, izgleda da isti glas koji je nekad inspirisao - sve češće izaziva zebnju.

Umesto da pričamo o taktici, o formi, o ključnim ulogama i šansama za plasman, fokus se seli na mikrofone, na ton, na povišene obrve i rečenice koje ne ostavljaju ravnodušnim. Dok Srbija priprema teren za meč protiv Andore, čini se da se na nekim drugim terenima već vodi žestoka utakmica - ona između selektora Dragana Stojkovića i - pa, skoro svih koji mu postave pitanje.

U utorak, reprezentacija Srbije dočekuje Andoru u okviru četvrtog kola kvalifikacija za Mundijal 2026. godine.

Ono što navijač traži nije mnogo - želi da zna da je tim složan, da se selektor ne bori protiv svojih, već za svoje. Da ne brani poziciju na konferenciji, već čvrsto stoji iza nje na terenu. Da novinari ne budu proglašeni provokatorima zato što postavljaju logična pitanja, već da dobiju odgovore koje narod zaslužuje.

Fudbal nikada nije bio samo igra - kod nas je to emocija, identitet, otpor. Zato Piksi nije samo selektor - on je simbol. Kada govori, publika ga ne sluša kao trenera, već kao glas koji vodi, koji veruje, koji zna put.

A kada taj glas postane oštar, defanzivan, kada iz njega izbije umor i sumnja - onda cela nacija gubi kompas. Jer ako ni on više ne zrači sigurnošću, ko će?

Upravo zbog toga zabrinjava što se selektor više bavi naslovima nego napadima, novinarskim pitanjima više nego protivničkim formacijama. I što svaki put kada se očekuje smiren ton, dobijemo još jedan trenutak koji deli, ne ujedinjuje.

Ovo nije poziv na smenu, niti osporavanje fudbalskog znanja. Ovo je samo podsetnik - da smo svi na istoj strani. I da selektor ne mora da se slaže sa svakim pitanjem, ali mora da bude svestan težine svake reči. Jer kad Piksi kaže "nađite drugog selektora", to nije poruka samo medijima. To je poruka celoj naciji.

I zato - ne, nećemo tražiti drugog. Samo želimo onog istog Piksija koji je rekao "Idemo u Katar", a ne ovog koji se gubi u ratu sa senkama.

Fudbal se igra za publiku. A publika ne traži mnogo - samo iskrenost, jedinstvo i razlog da opet veruje.

Ako već idemo na Svetsko prvenstvo - hajde da put počne mirno, sa poštovanjem. Bez tenzije. Bez aluzija. Bez bitke sa neistomišljenicima.

Samo sa loptom, timom, i verom. Kao nekad.

BONUS VIDEO 

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

1 Komentara

Najnoviji komentari Najstariji komentari