NOĆ EMOCIJA I PONOSA U FANTASTIČNOM AMBIJENTU SRPSKOG NARODNOG POZORIŠTA: Novi Sad i Srbija se poklonili junacima sa Novog Zelanda! (FOTO GALERIJA)

Noć koja ostaje u sećanju, noć prepuna emocija, noć ponosa, noć kada se Srbija ponovo poklonila junacima sa Novog Zelanda. U fantastičnom ambijentu Velike scene Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, stotine prisutnih zvanica, među kojima i veliki broj onih sanjaju put Rajka, Makse, Gaje, Vuleta i ostalih šampiona, uživalo je u svečanoj Akademiji povodom 10 godina od titule prvaka sveta, zlatnog pečata besmrtne generacije (U20) srpskog fudbala na čelu sa selektorom Veljkom Paunovićem.

Od prvog do poslednjeg minuta na sceni prelepog zdanja, slike ponosa, iskrenih emocija uz prisustvo onih koji su tog 20. juna 2015. godine zadivili Srbiju i svet.

Neko je rekao, tako se dočekuju šampioni. Crvenim tepihom. I emocije, one zaista najiskrenije, izlazile su spontano od strane igrača, trenera, funkcionera, brojnih gostiju, zbog slike koja ih je zatekla u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.

Od dolaska u prelepo zdanje do ulaska na Veliku scenu. Svuda PRVACI SVETA. Na svakom sedištu knjiga i zastava Srbije! Niko nije ostao ravnodušan! Fudbalski savez je još jednom na veličanstven način odao priznanje zlatnoj generaciji srpskog fudbala.

Sve je počelo horskim izvođenjem himne Srbije, uz poseban doživljaj sa velikog platna i slikom sa Novog Zelanda, kada Rajko i drugovi zagrljeni pevaju himnu „Bože pravde“ pred finalni meč sa Brazilom.

Naravno uz trenutke koji su Srbiji doneli naslov šampiona sveta, odlučujuću akciju protiv Brazila i istorijsku realizaciju Nemanje Maksimovića.

- Dame i gospodo, poštovani gosti, dragi prijatelji fudbala – dobro došli u Novi Sad, u Srpsko narodno pozorište, na veče sećanja, ponosa i emocija. Prošlo je deset godina. Deset godina otkako su momci koje je vodio selektor Veljko Paunović, u dresu Srbije, hiljadama kilometara daleko, osvojili ceo svet. Oni su tada imali snove. Mi smo imali nadu. A zajedno smo dobili – istoriju – rekao je Aleksandar Stojanović i najavio predsednika FK Vojvodina, kluba koji je dao čak pet reprezentativaca, Dragoljuba Zbiljića, sportskog radnika i privrednika koji se nalazi na čelu Zajednice klubova Super i Prve lige Srbije.- Večeras, oni su ponovo sa nama. Večeras, svetla su samo njihova. Večeras slavimo uspeh koji pripada svima nama. I zato je čast da večeras jedan od domaćina ovog skupa, predsednik kluba koji je tada Srbiji podario najviše reprezentativaca, pozdravi naše šampione.

- Prošlo je deset godina od jednog od najsvetlijih trenutaka u istoriji srpskog fudbala – od dana kada je omladinska reprezentacija Srbije, predvođena strašću, znanjem i neustrašivošću selektora Veljka Paunovića i njegovih kolega iz stručnog štaba, osvojila titulu svetskog prvaka na Novom Zelandu. Kao predsednik FK Vojvodina i Zajednice Superligaša, ali pre svega kao ljubitelj fudbala, ponosan sam što su i naši igrači dali veliki doprinos istorijskom uspehu. Imena kao što su braća Sergej i Vanja Milinković-Savić, Mijat Gaćinović, Srđan Babić i Radovan Pankov, danas su simboli jedne generacije koja je pokazala da se iz domaćeg sistema, iz naših škola fudbala, mogu roditi šampioni sveta.

Ova godišnjica nije samo podsetnik na jedno veliko sportsko dostignuće. Ona je poziv da se osvrnemo, ali i da sagledamo dokle smo stigli u razvoju mladih talenata, kako klubovi, tako i celokupna fudbalska zajednica. Uspeh iz 2015. godine pokazao je da Srbija ima izuzetan potencijal, ali nas je istovremeno obavezala da taj potencijal negujemo, unapređujemo i sistematski razvijamo.

Na kraju, svim akterima tog slavnog poduhvata – igračima, selektoru, trenerima, stručnom štabu, klubovima, navijačima – upućujem reči najiskrenijeg poštovanja. Oni su ispisali stranice istorije koje ćemo još dugo čitati sa divljenjem i zahvalnošću. S verom u nove šampione i u budućnost srpskog fudbala – rekao je Dragoljub Zbiljić.

Zahvalnost prvom čoveku superligaškog fudbala na srdačnoj dobrodošlici. Novi Sad je večeras pravi domaćin fudbalskoj istoriji. Usledio je film „Put do finala“, vratili smo se tamo gde je sve počelo. Na stadion u Oklandu, ali i mnogo ranije – od prve utakmice do finala sa Brazilom. Prisutni su videli kako je izgledao put tima koji je pokazao da se šampioni ne rađaju bez borbe – i koji je iz poraza krenuo ka tronu.

Hronološki pregled utakmica Srbije: Urugvaj, Mali, Meksiko, Mađarska, SAD, još jednom Mali – i onda finale sa Brazilom. Za istoriju.

- Videli smo kako jedna ekipa koja veruje u sebe ume da se podigne posle pada i ode do samog vrha sveta. A sada, čast mi je da pozovem ženu za koju kažu da je prva dama srpskog fudbala. Ispred Fudbalskog saveza Srbije - govorila je potpredsednica Sandra Sremčević.

– Ovaj jubilej je prilika da se setimo, da se zahvalimo, ali i da se obavežemo – da ćemo i dalje ulagati u mlade, u razvoj, u infrastrukturu i sistem koji stvara šampione. Da ćemo se truditi da svaki talenat dobije šansu, a svaki trud bude prepoznat.

Dragi šampioni sa Novog Zelanda – hvala vam što ste verovali, borili se i doneli Srbiji titulu svetskog prvaka. Hvala vam što ste ostavili trag koji i danas svetli kao zvezda vodilja.

U ime Fudbalskog saveza Srbije – srećan vam jubilej! Živeli! – istakla je Sandra Sremčević i dobila velike ovacije prisutnih i pogotovo junaka sa Novog Zelanda.

A onda nova erupcija i silni aplauzi.

- Dame i gospodo, vreme je da pozdravimo naše glavne junake. Momke koji su istrčali na teren, dali sve od sebe – i donela kući zlato. Generacijo 2015 – dobrodošli nazad!

Na scenu su izašli šampioni.

On je bio poslednja linija odbrane, kapiten sa stavom i srcem – čovek koji je branio penal u četvrtfinalu i vodio tim do vrha sveta – Predrag Rajković

Njegov pogodak u produžecima finala zlatnim slovima je upisan u istoriju srpskog fudbala. Strelac gola za titulu – Nemanja Maksimović!

Njegove suze na kraju utakmice obišle sus vet i postale simbol strasti i ljubavi prema fudbalu I svojoj reprezentaciji. Stameni stub naše odbrane, miran i pouzdan kada je bilo najpotrebnije – Vukašin Jovanović!

Da nije bilo njegovog gola u 90. minutu protiv Mađarske, Srbija bi se već posle osmine finala vratila kući. Borac bez mane i straha. Čovek odluke i u polufinalu protiv Malija – Ivan Šaponjić!

Brz, čvrst, borben — desni bek koji je neumorno pokrivao ceo bok. Srce tima na terenu – Milan Gajić!

Pouzdan, tih, ali uvek spreman da odgovori najvećim izazovima. Deo bedema ispred golmana Rajkovića I još jedan od junaka u pohodu na svetsku titulu – Miladin Stevanović!

Na levoj strani, gde je brzina morala da se spoji sa mudrošću i fudbalskom inteligencijom – besprekorno je odradio zadatak i bio neizostavan deo šampionske ekipe – Nemanja Antonov!

Igrače je na bini sačekala i knjiga „Svetski i Evropski šampion“, štivo koje govori o njihovom vanremenskom uspehu, štivo koje ih čini besmrtnim. Usledile su anegdote sa šampionata, nezaboravne priče, sećanja koja su vratila emocije. I trenutak kada voditelj čita imena  čita igrača koji su zbog profesionalnih obaveza, baraža, početka priprema svojih klubova i Svetskog klupskog prvenstva u SAD sprečeni da priusustvuju jubileju.

Vanja Milinković-Savić, Filip Manojlović, Miloš Veljković, Srđan Babić, Radovan Pankov, Stefan Milošević, Mijat Gaćinović, Sergej Milinković-Savić, Marko Grujić, Andrija Živković, Stefan Ilić, Filip Janković, Saša Zdjelar, Staniša Mandić.

POSEBAN APLAUZ ZA VOLONTERE FSS

Bez njih se ne može, uvek u senci, ali oni su igrač svake ekipe, pogotovo kada se nastupa ovako daleko od svoje kuće – VOLONTERI. Domaćini naše selekcije na Novom Zelandu i volonteri koji su zaslužni za realizaciju Svetskog prvenstva, bili su tiha snaga i najsrdačniji navijači koji su naše momke dočekivali i ispraćali sa stadiona sa osmehom. I večerašnji događaj slavi mlade ljude koji nesebično daju svoje vreme i energiju srpskom fudbalu. Zbog toga se i večeras na Velikoj sceni SNP čuo veliki aplauz za volontere Fudbalskog saveza Srbije.

Branko Radujko, generalni sekretar Saveza, zbog profesionalnih obaveza i službenog puta u SAD gde boravi na poziv FIFA (prisustvuje Svetskom klupskom prvenstvu), nije mogao da bude u Novom Sadu, ali se obratio video-porukom, junacima sa Novog Zelanda i selektoru Veljku Paunoviću.

– Godine prolaze, ali ono što se dogodilo 2015. na Novom Zelandu ne bledi. Naprotiv – što vreme više prolazi, sve je jasnije koliko je ta generacija bila posebna. Pobeda nad Brazilom, titula svetskog šampiona, emocije koje su preplavile ceo narod – to su trenuci koji ne mogu da se zaborave. To su trenuci koji prate i oblikuju srpski fudbal.

Kao neko ko je ceo život posvetio ovoj igri, mogu slobodno da kažem – malo je uspeha u istoriji našeg fudbala koji su izazvali toliki ponos, toliko vere u budućnost i toliko radosti u svakom delu naše zemlje. Ta generacija je pokazala kako izgleda kada se talenat sretne sa ozbiljnim radom, kada timski duh postane jači od svakog pojedinca, i kada se igra iz ljubavi prema grbu, zastavi i zemlji.

Danas, kada gledamo gde su ti momci, šta su postali, koliko su napredovali – osećamo i ponos i zahvalnost.

Kao generalni sekretar Fudbalskog saveza, želim da poručim da ćemo nastaviti da gradimo sistem koji prepoznaje i razvija talenat, koji čuva vrednosti sporta i koji teži novim titulama. Ova decenija od svetske titule neka nam bude podsetnik da Srbija ima sve – i igrače, i znanje, i srce – da ponovo osvoji svet.

Dragi šampioni, hvala vam za ponos koji ste nam doneli. Hvala vam što ste primer generacijama koje dolaze. I hvala vam što nikada niste prestali da verujete.

Živela Srbija! Živeo srpski fudbal!- rekao je Branko Radujko, generalni sekretar Fudbalskog saveza Srbije.

Posle čitanja spiska igrača, prešlo se na čitanje imena članova stručnog štaba, ljudi koji su sve vreme bili uz igrače i deo su velikog uspeha. Petar Milčanović (kondicioni trener), Pavle Maksimović (lekar), Vladimir Borković (stručnjak za mentalnu pripremu), Viktor Vujošević i Srđan Branković (fizioterapeuti), Igor Gačić (oficir za medije), Dušan Gelić (tim – menadžer), Miljan Stanojević (oficir za bezbednost), Nikola Leposavić (analitičar), Nenad Dragaš (ekonom), Marko Mitrović (pomoćni trener), Aleksandar Sarić (trener golmana).

Poseban deo programa bio je posvećen prerano preminulom treneru Milanu Kosanoviću, čoveku koji je bio desna ruka selektora Veljka Paunovića.

Veli aplauz dobili su tadašnji direktori mlađih kategorija FSS Savo Milošević i Mitar Mrkela, odnosno čelni ljudi Saveza iz tog perioda, predsednik Tomislav Karadžić i generalni sekretar Zoran Laković.

Usledio je zatim čuveni govor iz svlačionice selektora Veljka Paunovića pred polazak na stadion gde se igralo finale Svetskog prvenstva protiv Brazila. I reči Aleksandra Stojanovića…

- Svi smo ove sezone pratili špansku ligu i molili boga da Ovijedo izbori direktan plasman u elitu. Pre svega iz razloga da bismo večeras u Srpskom narodnom pozorištu imali čast i zadovoljstvo da se družimo i sa čovekom koji je stvorio ove junake i zajedno sa njima osvojio Svetsko prvenstvo.

Nažalost, Ovijedo je morao u baraž, a utakmica koja odlučuje o sudbini ovog španskog kluba igra se sutra (subota, 21. jun) protiv Mirandesa. Obaveze pred meč sezone, nisu sprečile Veljka Paunovića da se obrati ovom skupu.

- Hvala svima što ste se danas okupili da proslavite ovaj jubilej – rekao je Veljko paunović.- Čestitam svima još jednom od srca, zahvalan sam igračima na svemu što su zajedno učinili, čestitam srpskom narodu i svima kojima je stalo do ovog uspeha. Žao mi je što ne mogu da budem sa vama u ovom trenutku, jer kao što znate, privodim kraju novu misiju sa Ovijedom, sutra igramo finale plej-ofa, a jako mi je bilo stalo da zajedno obeležimo ovaj zlatni jubilej. Srbiji želim puno uspeha u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo i da ponovo budemo šampioni. Želim vam i puno uspeha u vašim klupskim takmičenjima, kao i u svemu što radite u životu. Srećno – poručio je stručnjak koji je Srbiji doneo titulu prvaka sveta. Usledio je dug aplauz cele sale, naravno igrača koji su veoma emotivno ispratili obraćanje Paunovića, a pogotovo prisećanje na istorijske trenutke  pred meč sa Brazilom.

Red priče, govora i – anegdota. Ima ih mnogo sa Novog Zelanda jer je ova generacija momaka na čelu sa selektorom Paunovićem zaista zračila i zrači vedrim duhom i pozitivnom energijom. Čuli smo sjajnu priču od selektora Paunovića koja dovoljno govori o tome kakav je pobednički mentalitet krasio naše i svetske šampione. Ukratko, pred odlazak, jedan od mnogobrojnih zahteva selektora upućenih generalnom sekretaru Lakoviću, bio je da Savez obezbedi i jednu kameru, odnosno snimatelja. Na pitanje, zašto sad snimatelja, Paunović je kratko odgovorio, pa da nas snimi kad budemo prvaci sveta! I ponovo aplauzi…I Vladimir Borković, stručnjak za mentalnu pripremu, ispričao je zanimljiv detalj prilikom izbora kapitena. Bila je dilema da li da bude Nemanja Maksimović ili Predrag Rajković, a o kakvim ljudskim i igračkim veličinama se radi, kao i timskom duhu koji je vladao u reprezentaciji, govori reakcija Maksimovića koji je odmah rekao – Rajković je kapiten! I kako je rekao Borković, život ti sve vrati, Maksimoviću je vratio na Novom Zelandu u 119. minutu meča sa Brazilom – i učinio ga besmrtnim.

Program je trajao već punih 90 minuta kada je došao red da se prisutni za divno veče u prelepom zdanju zahvale domaćinu, prvom čoveku grada Novog Sada, Žarku Mićinu. Aplauz za izlazak na govornicu, aplauz za govor kojim je pozdravio šampione…

– U reprezentaciji, koja je predvođena strašću, znanjem i neustrašivošću selektora Veljka Paunovića i njegovih kolega iz stručnog štaba, a koja je stigla do zlatnog trona, bili su i naši igrači FK „Vojvodina“ – Sergej i Vanja Milinković-Savić, Mijat Gaćinović, Srđan Babić i Radovan Pankov. Oni su i danas simboli jedne generacije koja je pokazala da se iz domaćeg sistema, iz naših škola fudbala, mogu roditi šampioni sveta. Prošlo je deset godina od tog kolosalnog uspeha, i sećanje na osvajanje titule svetskog prvaka nas obavezuje da svi zajedno nastavimo da stvaramo uslove za nove uspehe novih generacija. Fudbalski klub Vojvodina će, uveren sam u to, nastaviti da stvara fudbalske asove svetskog renomea. Kao gradonačelnik Novog Sada, i kao sportista, verujem da među decom koja danas šutiraju loptu na terenima na Limanu, Telepu ili u Futogu ima neki budući svetski prvak. I zato Grad Novi Sad u razvoj sporta ulaže najviše u svojoj istoriji. Gradimo i rekonstruišemo sportske objekte i terene. Ove godine je budžet za razvoj sporta dostigao 980 miliona dinara. Kandidovali smo se da 2026. godine budemo Evropski grad sporta. Verujem da ćemo zajedno slaviti i tu, i mnoge druge titule – istakao je Žarko Mićin.

I na kraju scena gotovo nestvarna. Uz odjavne reči Aleksandra Stojanovića „Dame i gospodo, bilo je ovo veče ponosa. Veče podsetnika da srpski fudbal ima dušu. I ima šampione. Deset godina je prošlo. A emocija – kao da je bila juče. Red je da na isti način i završimo ovu svečanu Akademiju. Fudbalski savez Srbije kao pravni naslednik Fudbalskog saveza Jugoslavije, ponosi se još jednom titulom svetskog šampiona u uzrastu do 20 godina. Velika nam je čast i zadovoljstvo, što je večeras sa nama i kapiten zlatne generacije iz Čilea 1987. godine – Milan Pavlović.

Nema lepše simoblike za kraj ove divne večeri, od scene na kojoj će kapiten ‘Zlatnih čileanaca’ uručiti trofej kapitenu ‘Zlatnih novozelanđana’. Zamoliću Milana Pavlovića da izađe na scenu i da se svi zajedno, 10 godina kasnije, podsetimo onogo istorijskog trenutka kada je PEHAR SVETSKOG ŠAMPIONA završio u rukama našeg kapitena Predraga Rajkovića“.

Na kraju divne večeri, zahvalnost dragim gostima. Hvala junacima sa Novog Zelanda. Hvala što su pokazali da je ime Srbije – moguće ispisati zlatnim slovima.

Vidimo se na nekom novom finalu. Neka ova večerašnja svetla ostanu u vašim srcima.

Živela Srbija! Živeo srpski fudbal!

BONUS VIDEO:

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.