PIKSIJEV KEC IZ RUKAVA OTVORIO DUŠU: Prilika protiv Albanije za njega je sve

Andrej Ilić, novo je lice u dresu Srbije. Napadač sa iskustvom iz nekoliko evropskih liga, čovek koji je svojom upornošću zaslužio mesto među orlovima. Spreman je da svojom energijom pomogne timu Dragana Stojkovića Piksija u najvažnijem trenutku, a poziv je stigao baš pred mečeve protiv Albanije i Andore u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2026.

- Reakcija je bila kao i uvek u tim situacijama, osetio sam ponosno. Svako bi bio ponosan da se nađe u mojoj koži. Čast je predstavljati svoju zemlju u bilo kom sportu, naročito u fudbalu. Prvi put sam u Sportskom centru kao član A reprezentacije i osećaj je fenomenalan. Neke momke znam iz mlade selekcije, dobar sam sa Zukićem, Čupom Erakovićem… jedva čekam prvi trening da se upoznam i sa ostatkom ekipe. Očekuje nas jedna od najvažnijih utakmica u ovom ciklusu kvalifikacija i moramo da budemo spremni da odgovorimo izazovu - rekao je Ilić za sajt FSS, koji je dobio poziv nakon sjajnih partija u dresu Uniona iz Berlina.

FOTO: FSS

On je jasan pred meč sa Albanijom jer je ta utakmica koja nosi više od tri boda.

- Ozbiljna prilika… Prva u Tirani bila je tvrda, a i ova sada može da bude takva. Na neki način lokalni derbi, to su utakmice pune naboja, gde moraš da uđeš čvrsto, ali sa samopouzdanjem i rešenošću da pobediš. Igramo kod kuće, pred našim navijačima i ulog je veliki. Meni je čast što sam deo reprezentacije, što imam priliku da učim od Mitrovića, Vlahovića, Jovića i svih ovih sjajnih momaka - priča Ilić.

Andrej je odrastao u Ulici Stevana Filipovića, nedaleko od Humske ulice. Uz huk navijača Partizana, bilo je logično da ga put povede upravo tamo. Ali, u crno-belom dresu nije dobio pravu priliku.

- Sada više ne osećam neku veliku žal. Verovatno je tako moralo da bude. Tada sam bio dete i teško mi je palo što moram da odem iz Partizana. Baš me je potreslo. Eto, išao sam nekim drugim putem i na kraju dogurao do A reprezentacije - jasan je Ilić.

Taj drugi put vodio je preko Kruševca i Ivanjice. Sledeća stanica bila je Riga, a put ga je iz Rige odveo u Oslo, u redove Valerenge. Zatim je stigao poziv iz Francuske. Potom se preselio u Nemačku u Berlin.

FOTO: FSS

Kroz sve ove zemlje Andrej je gradio svoj stil igre, a sada je otkrio šta ga krasi.

- Iskreno, više volim kad dam gol, ali nisam sebičan. Ako imam bolju opciju za asistenciju, uvek ću pre ispoštovati saigrača, nego šutirati iz nemoguće pozicije. Saradnja sa Burkeom je fenomenalna — fantastičan momak, poseduje neverovatne fizičke sposobnosti. Imamo odličnu konekciju, kao da se znamo sto godina - kazao je Ilić.

Dok igra fudbal, on mora i da uči. Pre svega jezik.

- Imamo učiteljicu nemačkog u klubu, moramo na časove, ali teško ide. Ruski sam brzo savladao u Rigi, francuski u Lilu, ali nemački… E, to je već muka! Srećom, imam dobre prijatelje — Juranovića, Ljubičića… provodimo dosta vremena zajedno - zaključio je Ilić.

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.