VELIKA ISPOVEST - VELJKO PAUNOVIĆ: Mnogo mi je krivo što mi je otac umro PRE TOGA!

Novi selektor Srbije Veljko Paunović preuzima "Orlove" u teškom trenutku pred ključne mečeve kvalifikacija. 

Uoči duela sa Engleskom na Vembliju, Paunović se za tamošnji Gardijan osvrnuo na svoju karijeru, porodično nasleđe i „dug” koji fudbal ima prema našoj zemlji.

Očevo nasleđe i moćna Engleska

Paunović se priseća tri utakmice o kojima mu je otac, legendarni Blagoje Paunović (39 nastupa za Jugoslaviju), najviše pričao. Među njima su: Peléov oproštaj na Marakani 1971. (kada je Brazilce impresionirala naša reprezentacija, nazivana „Evropskim Brazilcima”), finale Evropskog prvenstva 1968. protiv Italije, kao i polufinalni duel kada je Jugoslavija u Firenci pobedila tadašnje svetske šampione – Englesku. Upravo protiv iste zemlje, Veljko Paunović će debitovati na Vembliju.

- Ta pobeda imala je ogroman odjek - kaže Paunović. 

- Otac je mnogo pričao o Bobiju Muru, koliko je bio impozantan. Govorio je o toj generaciji – njihovoj fizičkoj prisutnosti, sposobnosti da zastrašuju. Verovali su da su šampioni; postojala je ta fudbalska aristokratija u svemu što su radili. Osećali su se snažno, imali su aroganciju, u dobrom smislu.

Govoreći o današnjem protivniku, Paunović naglašava: 

- Ova generacija Engleske je supersila koja ima sve: veoma moderan tim, sa širinom i raznovrsnošću. Dali su 18, a primili nijedan gol. Dali su nam i jasnu izjavu u Srbiji.

Poslednja prilika i brzi povratak

Engleska je u Beogradu pobedila sa 5:0 u septembru, što je i razlog zbog kojeg je Paunović sada tu. On se nalazi pred teškom misijom: Srbija je treća u grupi, na ivici eliminacije, a pred njom su dva meča – Engleska u četvrtak i Letonija kod kuće u nedelju. Čak i dve pobede možda neće biti dovoljne, a Paunoviću je zadatak predat iznenada.

Iako je pre tri nedelje dobio otkaz u Real Ovijedu, uprkos tome što ih je vratio u prvu ligu posle četvrt veka, brzo je prihvatio novi poziv. Kaže da je to put koji mu je suđen.

- Od dana kada sam se rodio, imao sam uzor kod kuće - kaže Paunović, aludirajući na oca. 

- Bilo je kao da mi je put obeležen, a usput smo stalno pričali o fudbalu.

FOTO TANJUG/ RADE PRELIĆ/ nr

Odlazak zbog rata: „Fudbal još duguje Srbiji”

Paunović ističe kako je rat na Balkanu uticao na generaciju kojoj je pripadao. On podseća na 1992. godinu, kada je Jugoslavija izbačena sa Evropskog prvenstva zbog sankcija UN-a, a njeno mesto zauzela je Danska, koja je na kraju postala šampion.

- Fudbal još duguje Srbiji, u ovom slučaju, kao naslednici Jugoslavije - insistira Paunović.

Njegova generacija, u kojoj su bili Dejan Stanković, Saša Ilić i Mateja Kežman, morala je da ode iz zemlje. Paunović je Partizan napustio sa 17 godina.

- Nisam razumeo šta se dešava. Kada je izbilo (ratno stanje), imao sam samo jedan san: igrati za Partizan, reprezentaciju, ići na Svetsko prvenstvo... Otišao sam. Mnogi su imali sjajne karijere; kod drugih, poput mene, nije procvetalo onako kako je moglo. Mislim da je to zbog neiskustva i okolnosti, koje su bile vanredne u najnegativnijem smislu.

Ipak, kaže da ga je to iskustvo oblikovalo, a sada ga koristi da upozori igrače da ne ponove njegove greške.

Krug se zatvara: Zlatni omladinci 2015

Nakon duge igračke karijere u inostranstvu i rada u Čikagu, Redingu, Gvadalahari i Oviedu, Paunović je počeo trenerski put u mlađim selekcijama Srbije. Kao krunu tog rada, sa U-20 reprezentacijom osvojio je titulu prvaka sveta 2015. godine.

- Moja generacija je bila pogođena sankcijama 1995. Nije nam bilo dozvoljeno da se kvalifikujemo za EP. Dvadeset godina kasnije, sa klincima rođenim 1995, sa mnom kao trenerom, postali smo šampioni. Nažalost, otac je preminuo i nije video tu titulu. Ali fudbal je vratio nešto mojoj generaciji preko nove.

Ta zlatna generacija, koju je Paunović predvodio 2015, čini okosnicu i sadašnjeg seniorskog tima koji vodi na Vembli.

Hitna misija i balkanski ego

Paunović kaže da sada mora sve da ubrza. Osvrće se na „balkansku Ahilovu petu” – ego – i ističe važnost liderstva. U razgovorima sa igračima vidi da im je potrebno usmerenje i jasnost, u čemu veruje da je dobar.

- Kao što je bilo u Ovijedu: postoji nešto što će nas zauvek ujediniti. Dobiti promociju, pfff... to je veće nego što možete da zamislite. Isto takvu vezu imam sa ovom generacijom (iz 2015), koja je u naponu snage. Ali, nema vremena za čekanje. Ovo je poslednji poziv, poslednja prilika. Da sam čekao još jedan ciklus, većina ne bi bila tu. Ovaj tim ima hitnu misiju.

Za kraj, Paunović ističe svoju dužnost: 

- Znam da je komplikovano, ali znam i da je u fudbalu moguće. Počinjemo protiv jedne od najboljih ekipa na svetu. Ali mislim da je bila, i jeste, moja dužnost da se odazovem. Nije u našim genima da odustanemo. Reći ću igračima: ‘Malo ko u životu dobije priliku samo da vidi utakmicu na Vembliju; a drugi dobiju priliku da je igraju.’ Ljudi na tribinama ne mogu ništa da promene, ali ljudi na terenu mogu da ostave trag, ostave nasleđe.

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.