NOVOGODIŠNJI SPORTISSIMO INTERVJU - VELJKO PAUNOVIĆ: Govori kreću iz srca, ne citiram druge! Antiću je Novi Zeland mnogo značio! (VIDEO)

Nova godina je vreme za nove početke. Upravo priliku za početak "od nule" ima relativno novi selektor reprezentacije Srbije Veljko Paunović. On je nacionalni tim preuzeo krajem godine, posle debakla koji je Dragan Stojković Piksi doživeo protiv Albanije, a ekipu je vodio već na dve utakmice.

Sada, krajem ove 2025, a pred ulazak u, nadamo se, daleko uspešniju takmičarsku godinu, bivši osvajač Svetskog prvenstva za omladince s "orlovima" bio je gost u Sportissimovom novogodišnjem intervjuu. 

Pre nekoliko sedmica, Paunović se takođe oglasio ekskluzivno za naš portal, što možete pročitati u nastavku:

U ovoj prazničnoj priči, sa čuvenim Veljkom smo se osvrnuli na to kako je tekla njegova karijera posle odlaska sa klupe U20 reprezentacije Srbije, na trenerske uzore, na život s one strane Atlantskog okeana, na to šta je potrebno da bi se u perspektivi ponovio uspeh sa Novog Zelanda, kao i na mnoge druge važne detalje iz njegove bogate karijere. 

Uživajte u ovom više nego prijatnom razgovoru sa selektorom za koga svi verujemo da može da vrati srpskom fudbalu bar deo sjaja koji je imao u nekim prethodnim vremenima. Vremenima na koja je i on umnogome kako uticao...

U vaše vizije nacija veruje, a verovala je i 2015. godine. Tada ste rekli da je za taj uspeh bio potreban proces koji je trajao tri godine. Može li se to iskustvo preneti sada na A tim?

- Svakako. Poštujući procese, moramo da znamo da ne postoji ništa lako i ništa jednostavno. Sve mora da se zasluži i ozbiljno odradi, a najvažnije je da za to budemo spremni. Ja jesam spreman i tražim oko sebe ljude i igrače koji su isto tako spremni. Požrtvovanje, doprinos, stalno unapređivanje i razvoj kapaciteta su stvari koje moramo da radimo bez predaha. Vreme koje imamo ispred sebe korisno je samo ako ga iskoristimo kako treba i nemamo pravo na gubljenje vremena. Iz tog razloga želim da dam lični primer kroz rad i doprinos i verujem da će biti mnogo onih koji će me slediti - rekao je Veljko Paunović u novogodišnjem intervjuu za Sportissimo.

Posle 2015. godine usledio je vaš odlazak u SAD. Kolika je to bila promena i kako ste se prilagodili?

- Pre svega, voleo bih da 2015. godina ostane tamo gde joj je mesto – kao ogroman uspeh jedne decenije rada, više generacija igrača i trenera, pa čak i jednog nasleđa bivše Jugoslavije. To je temelj na kojem se gradi, ali danas su nam potrebni novi uspesi i nove generacije. Moramo da gledamo u budućnost, da okrenemo novi list i razmišljamo o onome što dolazi - izjavio je Veljko Paunović u novogodišnjem intervjuu za Sportissimo. 

Sportissimo

- Što se tiče mog odlaska, i ja sam tada okrenuo novu stranicu. Imao sam dosta ponuda, ali sam izabrao sredinu u kojoj sam mogao da nastavim lični razvoj. Smatram da je za igrača najvažnije da igra, a za trenera da trenira. Zato sam izabrao MLS, jer sam znao da ću imati kontinuitet. Radio sam sa Nelsonom Rodrigezom, bliskim prijateljem, i zajedno smo četiri godine gradili jedan ozbiljan projekat.

Šta jedan trener dobije kroz rad u Americi?

- Dobije ogromno iskustvo i znanje o svakodnevnom funkcionisanju ekipe, o tome šta radi, a šta ne. Imao sam priliku da se bavim širim aspektima posla, da sagledam kako funkcioniše fudbalski klub i industrija na globalnom nivou. Amerika je po pitanju sporta na svetskom nivou, a fudbal je tada bio u razvoju, dok je danas na znatno višem stepenu. Prošao sam kroz više prelaznih rokova, priprema i procesa koji su ključni za tempiranje forme ekipa i reprezentacija. Iako je bilo i teških trenutaka, danas se osećam kao bolji čovek i bolji trener - istakao je Veljko Paunović u novogodišnjem intervjuu za Sportissimo.

Sportissimo

Kako je bilo živeti i raditi u Čikagu?

- Bilo je zaista lepo iskustvo. Postoji snažna dijaspora i velika povezanost ljudi sa Srbijom i reprezentacijom. U početnom periodu bilo je mnogo naših navijača na stadionu. Dolazak Bastijana Švajnštajgera i Ane Ivanović dodatno je povećao interesovanje. Čikago i danas smatram jednim od svojih domova i imam mnogo prijatelja koji me prate i podržavaju.

Nakon toga usledio je odlazak u Englesku, u Reding. Kako pamtite taj period?

- To je bilo veliko i važno iskustvo, ali i izuzetno zahtevno. Klub je bio pod finansijskim embargom zbog kršenja pravila finansijskog fer-pleja pre mog dolaska. I pored toga imali smo dobru ekipu, uz dopunu mladim igračima poput Majkla Olisea. Prva sezona bila je vrlo dobra, bili smo nadomak plej-ofa za Premijer ligu. Druga sezona bila je znatno teža, jer su nam oduzeti bodovi i ekipa je pala u zonu borbe za opstanak. To je bio veoma težak period, posebno zbog reakcije navijača. Ipak, po mom odlasku ostavili smo ekipu sa osam bodova iznad zone ispadanja i obezbedili opstanak, što je jedinstven slučaj u istoriji Čempionšipa, rekao je Veljko Paunović u novogodišnjem intervjuu za Sportissimo.

Da li je Čempionšip zaista najteža liga?

- Verovatno jeste. Takmičenje je izuzetno zahtevno, sa 46 kola, uz FA kup i Liga kup. Konkurencija je ogromna, a razlika u kvalitetu igrača često pravi razliku. U Engleskoj se kaže: ako želiš da budeš dobar trener, moraš da imaš dobre igrače. Fudbal se na kraju uvek svodi na kvalitet igrača.

Vaš odlazak u Meksiko bio je veliko iznenađenje za javnost. Kako je došlo do te odluke?

- Poziv je stigao od Fernanda Jera (legende Reala prim.aut), sportskog direktora Čivasa. Njegov kredibilitet i iskustvo dali su mi sigurnost da ulazim u ozbiljan projekat. Imao sam garancije da ću imati podršku i uslove za rad. Čivas Gvadalahara je jedan od najvećih klubova na američkom kontinentu, sa oko 40 miliona registrovanih navijača. Meksička liga je izuzetno kvalitetna i po mom mišljenju čak jača od MLS. Da je Meksiko u drugoj vremenskoj zoni ili bliže Evropi, drugačije bi se gledalo na njihov fudbal, izjavio je Veljko Paunović u novogodišnjem intervjuu za Sportissimo.

Sportissimo

Kakav je bio vaš odnos sa Borom Milutinovićem njim?

- Rad sa Borom bio je ogromno iskustvo. Uvek je bio tu za savet, i na terenu i van njega. Posebno u mladim danima i radu u inostranstvu, takva podrška je neprocenjiva. Kasnije mi je bio velika podrška i u trenerskoj karijeri. Njegova reakcija na našu titulu svetskog prvaka na Novom Zelandu bila mi je posebno značajna.

Pomenuli ste gospodina Radomira Antića, pored Bore Milutinovića. Vi ste imali poseban odnos sa našim bivšim selektorom. Kako je izgledalo raditi sa jednim takvim velikanom?

- Sa Radomirom Antićem uvek je postojalo ogromno razumevanje u fudbalskom smislu, ali i van terena. Bio je čovek koji je uvek bio tu za savet, za razgovor i za pomoć u rešavanju problema, naročito kada ste mladi i kada radite u inostranstvu. U to vreme mnogo stvari koje se danas rešavaju kroz različite sektore u klubovima, tada je rešavao sam trener. Sećam se jednog ličnog primera – moja supruga, tada još devojka, nije mogla da dobije vizu kako bi došla da me poseti u Španiji. Bio sam mlad, sam i u teškom trenutku, a Radomir Antić je lično intervenisao i pomogao da se taj problem reši. Takve stvari se danas ne očekuju od trenera, ali on je bio osoba koja je u svakom smislu brinula o ljudima oko sebe. Bio mi je velika podrška i kasnije, kada sam odlučio da krenem trenerskim putem, kao i u prvim razgovorima o fudbalu i životu uopšte - rekao je Veljko Paunović u novogodišnjem intervjuu za Sportissimo i dodao:

- Sećam se i koliko mu je značilo kada smo na Novom Zelandu postali svetski prvaci. To su trenuci koji ostaju za ceo život i mogu samo da kažem sve najbolje o njemu – kao treneru i kao čoveku.

Srbija danas ima izuzetno jaku konkurenciju među golmanima. Da li je to slatka muka?

- To je isključivo pozitivna okolnost. Svakoj reprezentaciji je potrebna jaka konkurencija, naročito na golmanskoj poziciji, koja je jedna od najvažnijih u timu. To je segment koji imamo na visokom nivou, ali moramo da nastavimo da unapređujemo ostale delove ekipe, rekao je Veljko Paunović.

Da li postoji plan da se velike utakmice reprezentacije ponovo igraju u Beogradu?

- Naš cilj treba da bude da reprezentacija puni stadione gde god da igra. Kada to postignemo, najveći stadioni će prirodno postati mesta na kojima ćemo igrati najvažnije mečeve.

Vaši govori su postali prepoznatljivi. Odakle crpite inspiraciju, da li citirate nekoga, da li vam je neko bio uzor?

- Ne citiram nikoga i ne ugledam se ni na koga. Slušam svoje srce i razgovore sa ljudima koji su mi najbliži, a često su to upravo igrači.

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.