NITI ZVEZDA NITI PARTIZAN: Samo ovaj klub nije promenio trenera u Superligi za godinu dana

Miroslav Tanjga nije više trener Vojvodine, čime je stavljena tačka na jednu epizodu u novosadskom klubu. Međutim, njegovim odlaskom desilo se nešto neverovatno u Superligi Srbije. Samo jedan trener je počeo prošlu sezonu na klupi kluba u kojem i danas radi. Pritom to nije čak ni vladar domaćih terena Crvena zvezda, gde je Vladana Milojevića zimus zamenio Dejan Stanković, a tek nije Partizan, u kojem smo imali pravu vrtešku od Srđana Blagojevića do sada Saše Ilića.

U pitanju je Radomir Koković, trener Železničara iz Pančeva. On je preuzeo Železničar u martu 2025. i bio je na klupi kada je počela sezona 2025/26. Saradnju sa Pančevcima produžio je do leta 2027. Milan Kuljić i Nemanja Glušica takođe su ostali u Zemunu, odnosno Mačvi, ali su ovi klubovi prethodnu sezonu proveli van Superlige. Ovo postaje još jasnije kada se pogledaju rezultati koje je Vojvodina ostvarila tokom prethodne sezone.

Pedja Milosavljevic/Starsport ©

Već godinama je evidentno da je biti šef stručnog štaba u srpskom elitnom fudbalu jedan od najnestabilnijih poslova u regionu. Trenerske smene u domaćem šampionatu nisu samo deo fudbalskog folklora već duboko ukorenjen obrazac ponašanja uprava klubova, gde se treneri često menjaju brže od godišnjih doba. Gledajući istorijat proteklih sezona, Superliga Srbije redovno zauzima sam vrh evropskih lista po broju promena trenera tokom jedne takmičarske godine. Neretko se desi da tokom jedne sezone bude zabeleženo i preko 30 trenerskih rokada na klupama 16 klubova.

PROČITAJTE JOŠ: TANJGA VIŠE NIJE TRENER VOJVODINE! Rastanak u Novom Sadu

Pojedini klubovi za samo 10 meseci uspeju da promena tri, četiri, pa i više šefova struke. Prosečan vek trajanja trenera u srpskim klubovima neretko iznosi svega dva-tri meseca, a pojedinci dobiju otkaz nakon samo nekoliko utakmica - ponekad i bez odrađenog pripremnog perioda. Uzroci ove pojave su slojeviti i duboko povezani sa stanjem u domaćem fudbalu.

- Pritisak rezultata bez strpljenja: Uprave klubova često nemaju nikakav dugoročni plan. Očekivanja su po pravilu nerealna, pa se poraz u dve ili tri vezane utakmice tretira kao katastrofa. Trenerska glava je uvek prva na panju jer je najlakše zameniti jednog čoveka nego promeniti ceo igrački kadar ili sistem rada.

- Klubovi bez dugoročne vizije: Umesto građenja sistema kroz višegodišnji rad, klubovi uglavnom žive "od danas do sutra". Uspeh se meri isključivo trenutnim plasmanom ili preživljavanjem u ligi, pa se treneri dovode kao "gasitelji požara", a ne kao kreatori sportske politike.

PROČITAJTE JOŠ: PARTIZAN VRAĆA DUG IZ PROŠLE SEZONE! Evo kad i gde da gledate meč crno-belih s timom koji mu je raspršio snove o trofeju!

- Jedan te isti krug imena: Posebno je zanimljiv fenomen "istih lica na novim adresama". Umesto davanja šanse novim, mladim stručnjacima ili trpljenja novih ideja, uprave se uglavnom vrte u krugu od desetak poznatih trenerskih imena. Tako jedan trener u toku samo dve godine uspe da vodi tri ili četiri različita kluba u istoj ligi.

- Slaba zaštita struke: Iako postoje trenerske organizacije, trenerski hleb u Srbiji ima sedam kora. Ugovor retko garantuje sigurnost, a otpremnine i uslovi raskida u praksi često zavise od kompromisa ili pritisaka, zbog čega su treneri u znatno podređenijem položaju u odnosu na uprave.

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.