TUŽNA PRIČA FUDBALERA VOJVODINE: "Bio sam beskućnik, spavao pod mostom i prao sudove za hranu"

Džon Meri je ime koje se sve više pominje u Super ligi Srbije, gde je ostavio svoj trag kroz nastupe za ekipe poput Novog Pazara i Vojvodine. Ove sezone, Džon je postigao tri gola na devet mečeva za Vojvodinu, ali ono što ga čini posebnim nije samo njegov talenat na terenu, već i njegova izuzetno emotivna životna priča. Tokom gostovanja u emisiji "Oni vole Srbiju" na televiziji Arena Sport, otvorio je dušu i podelio potresne detalje svog putovanja.
 

- Teško, teško putovanje, ne bih išao u detalje, jer je previše emotivno. Tamo su me prihvatili u crkvi, i pitaju me ljudi zašto ne verujem u religiju. Izvinjavam se svima onima koji veruju u religiju, ali ona je meni odvratna. Zašto to kažem? Primio me je jedan čovek u crkvu, sveštenik koji je bio divan čovek, pružio mi je smeštaj i ostalo, sklonište. Išao sam na testiranja na klubove u Kamerunu, u Bamdindi - počeo je priču Meri, pa u dahu nastavio:

- Pitao je da li se ja tu školujem. Sveštenik mu je rekao da nisam njihov đak, ali da mi je dopustio da koristim smeštaj dok ne nađem svoje mesto pod suncem. Biskup je na to odvratio da nemam prava da budem tu i da moram da budem izbačen. I tu počinje moje strašno putovanje, otišao sam odatle, spavao sam pod mostom kao izbeglica, nisam imao kuda, i po kiši i po suncu. Sve me je to kao mladog jako izmorilo. Sve dok jednog dana nisam počeo da igram u trećoj ligi i napredovao i upoznao divnog čoveka koji je sada moj stric. Takođe zahvaljujući njegovom bratu, koji je moj drugi otac. On me je primetio, video kako treniram i igram utakmicu protiv jednog vrhunskog kluba. Tog dana smo pobedili, ja sam asistirao i dao gol. Pozvao me je i pitao da li su mi roditelji tu, rekao sam da nisu i da su Nigerijci. Pitao me je da li imam ikoga ovde, rekao sam mu da sam sam. "Pa gde si smešten?" - Ispod mosta. "Kako jedeš?" Odem u restoran, perem sudove, a onda mi na kraju daju da jedem. Tako se preživljava, tako se zarađuje novac - rekao je on u jednom dahu. 

Taj čovek mi je mnogo pomogao. 

- Onda je zvao moje roditelje, pričali si su da koegzistiramo, tako da ima dve porodice. Zvali su me u nacionalni tim za igrače do 17 godina dva meseca kasnije, dao mi je kamerunsku ličnu kartu i odveo me je u imigraciono da mi sredi pasoš. Kako je to moguće? Nemam nikakva prava, nikakav osnov da postanem stanovnik. Rekao mi je da ne brinem, da se o svemu dogovorio sa porodicom.

On me je prihvatio u svoju porodicu, doživotno ću mu biti zahvalan. 

- Ja pogledam ime Džon Meri Uzuegbuan Honi. Pitao sam ga ko je taj Honi? To je naš sin, moj brat ti je otac, a ja sam ti stric. Zaplakao sam, verovao sam da na svetu nema dobrih ljudi. Naoko su lepi, a u sebi puni zla i obmane. Tako da sam ja stalno uzimao, nisam znao kako da dobijem nešto, to je jedan od najdivnijih momenata u mom životu. Shvatio sam da koliko god zli ljudi mogu da budu, da ima dobrih momenata, da su kao anđeli i dođu i okrenu ti život - zaključio je Džon Meri.

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.