KAPITEN OMLADINACA VOŠE ZA SPORTISSIMO: "Kada daš sve od sebe - Bog te nagradi!" (VIDEO)

Kada se priča o talentima iz omladinske škole Vojvodine, ime Srđana Borovine sve češće se izdvaja u masi drugih. Mladi fudbaler i kapiten omladinca novosadske "stare dame", pokazao je da srpska Atina i dalje ima čime da se ponosi. U razgovoru za Sportissimo, Srđan govori o emocijama, motivaciji, podršci saigrača, svojim snovima i entuzijazmu koji ga guraju napred.

FOTO: Sportissimo

Nakon velike pobede protiv Partizana na stadionu „Karađorđe“, gde su omladinci Vojvodine slavili ubedljivo, čak 6:0, Srđan je bio jedan od junaka susreta. Dao je dva gola, a drugi je, kako mnogi kažu, bio „evrogol“ o kom se još priča.

- Pa da, utisci su se slegli i zaista je bilo prelepo, započinje Srđan sa osmehom.

- Ceo ambijent je bio prelep, zapad je bio dosta popunjen i baš mi je drago što su ljudi došli i prepoznali u nama to nešto. Nadamo se da ćemo jednog dana zaigrati za prvi tim na "Karađorđu" i da ćemo puniti tribine.

U generaciji koja diše kao jedno, Borovina se ističe ne samo igrama, već i karakterom. Nije lako nositi kapitensku traku u klubu kao što je Vojvodina - simbol tradicije, borbe i discipline. Ali, Srđan je taj izazov prihvatio sa ponosom i odgovornošću.

- Pa svakako mi znači, kaže, i gledam da to iznesem u svakoj utakmici na najbolji mogući način - da dižem ekipu kada ide, a kada ne ide, da se ne opustimo i da igramo od prvog do zadnjeg minuta onako kako umemo.

Upravo ove reči odražavaju njegovu zrelost. Za Borovinu, kapitenska traka nije samo privilegija, već obaveza, ali i čast.

Omladinska škola Vojvodine oduvek je bila rasadnik talenata. Iz nje su ponikli igrači poput Dušana Tadića, Mijata Gaćinovića i mnogih drugih koji su ponosno nosili crveno-beli dres i kasnije zablistali širom Evrope.

- Motiviše me ovo okruženje svakako, priznaje Srđan, jer znam da je mnogo velikih igrača prošlo kroz ovaj klub, tako da se nadam da ću i ja postati jedan od njih.

Za njega, svaka utakmica i svaki trening predstavljaju priliku da napravi korak bliže tom snu i stane rame uz rame sa svojim idolima koji su nekada hodali istim hodnicima Fudbalskog centra "Vujadin Boškov." 

FOTO: Sportissimo

Mladi igrači često imaju svoje male rituale pred utakmice, nešto što ih umiri, fokusira i napuni adrenalinom. Srđan kroz osmeh priznaje da kod njega to nije ništa komplikovano.

- Što se hrane tiče, nemam neki poseban jelovnik - jedem šta je tog dana na meniju. Ali što se tiče muzike, slušam različite pesme, uglavnom one koje me motivišu. To me digne, da mi neku koncentraciju pred utakmicu i stvarno mi znači.

U svakom timu postoji onaj momenat kada stariji prepoznaju u mlađem ono „nešto“. Srđan se sa ponosom priseća podrške koju mu je dao prvotimac Vojvodine, Aleksa Vukanović, na kog se ugleda kada je prvi tim u pitanju.

- Navešću Aleksu Vukanovića, pošto je on izjavio da bi bio spreman da sedi na klupi ako ja iskoristim šansu. To mi stvarno mnogo znači i evo, od srca mu veliko hvala na tome ovim putem. 

Takva podrška potvrđuje ono što svi u Vojvodini znaju: duh tima ne gradi se samo na terenu, već i u međusobnom poštovanju i poverenju.

Mnogi bi rekli da je Srđan tek na početku, ali njegov pogled je već uperen ka horizontu. Kada ga pitamo gde vidi sebe za tri godine, odgovara kratko i sigurno.

- Pa, u inostranstvu pre.

Kao kapiten i uzor mlađima, Srđan vrlo jasno zna šta želi da poruči onima koji sanjaju da jednog dana stanu na isto mesto gde je on sada.

- Da daju sve od sebe, kaže odlučno.

- Jer, kada daš sve od sebe, nagradi te Bog - da li kroz gol, asistenciju, ako si štoper nekim blokom ili izbijenom loptom, ali samo neka daju sve od sebe i uspeh će doći.

Kada skine kopačke i dres, Srđan postaje običan momak - vedar, opušten i nasmejan.

- Normalan sam, kaže kroz smeh, družim se sa drugarima, devojkom i to me opušta.

On takođe posebno ističe i značaj odnosa sa saigračima, i to ne samo na terenu.

- Družimo se van terena i to je jako bitno, jer tako stvaramo to drugarstvo, a onda je na terenu lakše da ginemo jedan za drugog.

Takva hemija i povezanost pokazuju zašto omladinska škola Vojvodine ima reputaciju ne samo fabrike talenata, već i porodice.

Vojvodina, osnovana davne 1914. godine, oduvek je bila simbol kontinuiteta i posvećenosti radu sa mladima. Njena omladinska škola poznata je širom regiona po sistemu koji gradi igrače sa karakterom, a ne samo tehnikom. Srđan Borovina je još jedan dokaz da taj sistem i te kako funkcioniše.

BONUS VIDEO 

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.