KEŽMAN I NAĐ GLEDAJU I NE VERUJU, PAŠĆE SVETSKI REKORD: Ovaj Mundijal nije dobro počeo

Svetsko prvenstvo u fudbalu nije dobro počelo bar kada je u pitanju grubost igrača. Nestvarno zvuči da smo već na prvom meču između Meksika i Južne Afrike videli čak tri crvena kartona. Pa se odmah nametnulo pitanje da li su fudbaleri postali pregrubi, ili su sudije postale lake na isključenjima držeći se striktno novi pravila.

A sudbina je tako izgleda htela. Naime, žuti i crveni kartoni su prvi put uvedeni na Svetskom prvenstvu u Meksiku 1970, a 56 godina kasnije su počeli da padaju kao kiša. Da stvar bude fascinantnija, brazilski arbitar je tokom ovih 90 minuta poslao više igrača na hlađenje nego što su sudije to činile tokom čitavih nedelja fudbala na prethodnim Mundijalima. Južnoafrikanci Sphefelo Sitole i Temba Zvane, kao i kapiten Meksika Sezar Montes, dobili su direktna isključenja i tako učinili da Mundijal 2026. već posle prvog sudijskog zvižduka bude na korak od izjednačavanja bilansa sa kompletnih prethodnih prvenstava.

Wu Wei / Xinhua News / Profimedia

Ljubitelji statistike i pedantni hroničari fudbala ostali su u šoku kada su uporedili otvaranje u Meksiku sa prethodna dva planetarna šampionata. FIFA je godinama radila na zaštiti igre i smanjenju grubih startova, što je uvođenjem VAR tehnologije rezultiralo istorijskim minimumom isključenja. Tokom celog Mundijala u Rusiji 2018, na ukupno 64 odigrane utakmice, pokazana su svega četiri crvena kartona (Karlis Sančez, Žerom Boateng, Igor Smolnikov i Mihael Lang). I četiri godine kasnije ista priča. U Kataru smo ponovo videli samo četiri crvena kartona na kompletnom turniru od grupne faze do finala (Vejn Henesi, Alireza Beiranvand, Vensan Abubakar i Valid Čedira).

Sve to baca potpuno novo svetlo na meč na Asteka stadionu. Zašto je odjednom došlo do ovakve eksplozije kartona? Odgovor verovatno leži u novim, rigoroznim IFAB pravilima pod komandom šefa FIFA sudijske organizacije Pjerluiđija Koline, koji je najavio nultu toleranciju na prigovore i oštre startove, a sudije su očigledno dobile odrešene ruke.

Kada je u pitanju istorija Mundijala, ako se ovako nastavi, rekord po broju crvenih kartona na jednom turniru lako će pasti. On je postavljen 2006. godine u Nemačkoj kada smo videli čak 28 crvenih kartona. Tada su i naši fudbaleri dali "skroman doprinos". Mateja Kežman je dobio direktan crveni karton u 65. minutu čuvenog i bolnog poraza od Argentine (6:0).

MICHAEL URBAN / AFP / Profimedia

Kežman je isključen nakon oštrog starta sa dve noge nad Havijerom Maskeranom. Albert Nađ je dobio crveni karton (odnosno dva žuta) na poslednjem meču protiv Obale Slonovače (poraz 3:2). Zanimljivo je da je Nađ ušao u igru u 16. minutu umesto povređenog Mladena Krstajića, prvi žuti je dobio već u 17. minutu, a drugi, isključujući, u 45. minutu prvog poluvremena.

BROJ CRVENIH KARTONA NA SP

2026. Meksiko/SAD/Kanada 3

2022. Katar 4

2018. Rusija  4

2014. Brazil   10

2010. Južna Afrika  17

2006. Nemačka       28

2002. Japan/J. Koreja 17

1998. Francuska     22

1994. SAD    15

1990. Italija   16

1986. Meksiko 8

1982. Španija 5

1978. Argentina 3

1974. Zapadna Nemačka 5

1970. Meksiko         0

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.