NAJPOTRESNIJA PRIČA SA MUNDIJALA: Fudbaler Obale Slonovače progovorio o preminuloj sestri (FOTO)

Svetsko prvenstvo u fudbalu još jednom je dokazalo svoju moć da ujedini svet i iznedri neverovatne heroje, ali iza nekih od najlepših sportskih priča često stoje nezamislive lične tragedije. Upravo je takva sudbina mlade zvezde Obale Slonovače, fudbalera koji bi ovog leta, prema svim najavama, trebalo da ostvari jedan od najvećih i najzvučnijih transfera u svetu fudbala.

Jan Diomande je, nažalost, veoma rano i na najsuroviji način osetio šta znači gubitak najvoljenije osobe. Njegova mlađa sestra Roksan tragično je preminula od trovanja, i to samo nekoliko sedmica nakon što je on potpisao profesionalni ugovor za španski Leganes. Ovaj stravičan gubitak ostavio je dubok trag na mladog sportistu, ali mu je istovremeno ulio neshvatljivu snagu na terenu.

U minimalnoj, ali izuzetno važnoj pobedi Obale Slonovače nad Ekvadorom rezultatom 1:0, Diomande je počeo meč u startnoj postavi svog nacionalnog tima i pružio sjajnu partiju. Dok većina fudbalera na ovom Mundijalu igra za slavu, prestiž i uspeh svoje zemlje, ovaj mladić ima motiv koji je golemiji i veći od svih sportskih ciljeva, on na svakoj utakmici igra isključivo za svoju preminulu sestru.

Koliko mu je teško i šta mu leži na duši, Diomande je ogolio u potresnom tekstualnom obraćanju za poznatu platformu "Players Tribune".

-

Draga Roksan,

Sećaš li se onog dana kada je neko kupio repliku Junajtedovog dresa, a ja crnim markerom na leđima ispisao "Ronaldo 7"?

Tada nismo imali pojma šta znače bogatstvo i siromaštvo. Za nas je postojala samo čista sreća.

Sećaš li se onih dana kada je u jednoj kući u Abidžanu spavalo čak dvadeset petoro ljudi? Mama je po svaku cenu želela da gleda svoje sapunice, dok su svi ostali navijali za filmove. Sećaš li se kako bih se ja uvek pretvarao da spavam, a onda bih se, čim prođe ponoć, ušunjao u dnevnu sobu? Uključio bih televizor sasvim tiho, tek na dve crtice zvuka. Sedeo bih tako u potpunom mraku, gledao fudbal i maštao.

Sećaš li se kada su stariji, posmatrajući me kako igram u prašini, počeli da me zovu "Roberto Karlos" zbog silovitog šuta? Mene je to potajno strašno ljutilo, jer je moj jedini uzor bio CR7.

"Izvodili smo prave 'pljačke banke': dvoje dece bi prodavcu skretalo pažnju, dok bi preostalih osamnaestoro istrčalo sa po dva krompira u rukama."

Sećaš li se kada sam sa svega devet godina otišao daleko od kuće? Bio sam u klubu Inter Fut Sud Komoe, blizu granice sa Ganom. Samo jedan mali, usamljeni dečak. Ne znam jesam li ti ikada ovo ispričao, ali ostala deca i ja smo često išli u selo da krademo krompir jer nas je glad izjedala. Izvodili smo prave "pljačke banke": dvoje dece bi prodavcu skretalo pažnju, dok bi preostalih osamnaestoro istrčalo sa po dva krompira u rukama. Nisu bili naročito ukusni. Ali nama su u tom trenutku bili nešto najbolje na svetu. Hahahaha. I danas mi je to najdraže jelo – kuvani krompir sa malo ulja. Svaki zalogaj me vrati u te dane.

Više o reprezentaciji Obale Slonovača pročitajte na Sportissimu. 

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.