ENGLESKA U ŠOKU! Cela Argentina peva OVO pred polufinale Mundijala i ne pada joj na pamet da prestane! (VIDEO)

Argentina je, posle dramatične pobede nad Švajcarskom od 3:1 posle produžetaka, stigla do polufinala Svetskog prvenstva u u fudbalu, u kome je je čeka duel sa starim neprijateljem – Engleskom. Ovo nije običan fudbalski par. Argentina i Engleska "ratuju" na terenu decenijama unazad, a ta istorija nosi težinu daleko veću od sporta: rat za Foklandska ostrva iz 1982. ostaje otvorena rana za obe nacije, dok čuvena Maradonina "Božja ruka" iz 1986. ostaje simbol za sve – prevaru za jedne, genijalnu lukavost za druge. Kad god se ove dve reprezentacije sretnu, teren postane bojno polje na kome se dešava i preživljava mnogo više od 90 minuta fudbala.

Ovo je priča o tome kako je jedna fudbalska priča postala pesma - koju peva cela Argentina. 
A ona počinje od jednog čoveka.

Vođa koji se vratio da završi posao

U središtu svega stoji Lionel Mesi. Čovek koji se opraštao od reprezentacije, pa se vratio, doneo Argentini dugo iščekivanu treću titulu svetskog šampiona pre četiri godine u Kataru, i – uprkos tome što je, sa 39 godina, jedan od najstarijih aktera ovog Mundijala – i dalje predvodi listu strelaca turnira sa osam golova. Ovog meseca je postao i apsolutni rekorder po broju golova na svim Svetskim prvenstvima zajedno (21), a oborio je i višedecenijski rekord Dijega Maradone po broju asistencija na mundijalima. Mesi jednostavno odbija da stane, čak i sada, u onom trenutku karijere kad bi većina igrača odavno razmišljala o penziji.

Argentinski navijači sa ogromnom zastavom na Mundijalu 2026 / Tanjug/AP Photo/Ed Zurga

Više od igre

Upravo zato sukob sa Engleskom nosi posebnu težinu. Nije reč samo o dva fudbalska stila – reč je o ratu koji se preselio na teren, o povređenom ponosu i o želji za revanšom koji se prenosi s generacije na generaciju. Svaka utakmica između ove dve reprezentacije, još od legendarnog četvrtfinala 1986. pa sve do danas, postaje prilika da se, makar simbolično, poravnaju stari računi. Ne, oni se nikada neće poravnati, jer to je usud svih ljudskih sukoba - oni sadrže neljudsku želju da se onaj drugi poništi, ma koliko puta pravda da se zadovolji. I... Kako život nije samo ovozemaljska nepravda, već i ljudska emocija, i mnogo mnogo toga drugog, a u Južnoj Americi se živi na jedna drugačiji način nego kod nas u Evropi, tu ova priča polako postaje - pesma.

Zemlja koja diše fudbal

Za Argentince, fudbal odavno nije samo sport – to je način života. Diše se, živi, prenosi s oca na sina, s babe na unuka. Kad god se Mesi i drugovi okupe na terenu, čitava zemlja, od najmlađih do najstarijih, prestaje da bude publika i postaje sastavni deo reprezentacije. Ulice opustele, trgovi puni, svaka kuća boji prozore u nebesko-belo. Srca su odavno takva.

Argentinski navijači na Svetskom prvenstvu 2026 / Tanjug/AP Photo/Ed Zurga

Upravo u takvim danima, nalik onom posle dramatične pobede nad Švajcarskom, iz svlačionice argentinske reprezentacije procureli su snimci na kojima igrači, zagrljeni i promukli od pevanja, pevaju pesmu koja je, čini se, preko noći postala nezvanična himna ove generacije. Ne pevaju zato što su je oni smislili, već zato što tu pesmu već nedeljama peva cela nacija. Na svim onim trgovima, u svim kućama, na ulicama koje su puste dok utakmice traju, a prepune kada se istrči da se peva - o snu cele nacije. I, pevaju je, zagrljeni, i najljući rivali. Nikada mi nismo videli zagrljene najokorelije "grobare" i "delije" da isto pevaju, nisu to mogli da zamisle ni starije generacije onih kojima srca kucaju za River ili Boku Juniors, ali sada... sada cela Argentina, zagrljena, ovo peva.

U toj pesmi se prepliću svi elementi koji čine argentinsku fudbalsku, a životnu priču – tu je i sećanje na prethodnu titulu osvojenu s Lionelom, tu je želja za revanšom "32 godine posle" za otetu titulu koju, po verovanju navijača, nikada nisu dozvolili Dijegu da podigne, tu je pomen Foklandskih ostrva (Malvinas, kako ih Argentinci zovu), tu je pomen i neizostavnog i večnog Dijega, a tu je i želja da se, uz Mesija, dočeka i četvrta zvezda na dresu. Stih po stih, pesma je postala ono što fudbal za Argentince odavno jeste – molitva, zavet i obećanje, izgovoreni glasno, pred celim svetom.

Evo kako ta pesma glasi, a ispod možete čuti kako ona zvuči (i pročitati njene stihove u originalu, ako vas "uhvati pod svoje", kao što je celu Argentinu koja, zaista cela, živi i diše da Mesi na svom poslednjem Mundijalu - opet odvede 'Selesion' do svetskog trona)

"Četvrta zvezda" - reči pesme (+VIDEO)

"Ja sam navijač reprezentacije.
Navijam za nju svim srcem.
Osvojili smo treću (svetsku titulu) sa Lionelom (Mesijem).
Želimo ponovo da budemo šampioni.
I 32 godine kasnije
Skaloneta (nadimak za reprezentaciju koju vodi Skaloni) će se osvetiti.
Pehar koji su ukrali od Desetke (Dijega Maradone)
Onaj koji nam nisu dozvolili da podignemo...
E, želim da vidim tu četvrtu zvezdu.
Da sija na dresu.

Ja sam Argentinac od rođenja,
do groba.

Za Foklandska Ostrva!
Za Dijega!
Za Leovu poslednju!
Argentino, želim da te vidim kao uzastopnog šampiona!"

La Cuarta Estrella

Soy hincha de la Selección.
La aliento con el corazón.
Ganamos la tercera con Lionel.
Queremos ser campeones otra vez.
Y 32 años después
La Scaloneta va a vengar.
La copa que le robaron al Diez
La que no nos dejaron levantar.
Quiero ver la cuarta estrella.
Brilla en la camiseta.
Soy argentino de la cuna.
Hasta el cajón.
Por Malvinas
Por el Diego
Por la última de Leo.
Argentina, quiero verte bicampeón.

Bonus video

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.