U ZVEZDI JE VEĆ 11 GODINA I NEMA TIH PARA KOJE ĆE JE ODATLE OTERATI: Trenutno ispisuje istoriju, a jedan trenutak će pamtiti ceo život!

Dok pažnju sportskih naslova mahom odnosi muški fudbal, u senci velikih transfera i gromoglasnih stadiona, postoji jedan svet u kom se igra jednako strastveno, ali mnogo tiše. Svet u kom liderstvo ne dolazi uz fanfare, već kroz godine strpljenja, borbe, i vere u ono što drugi često ne vide. Tijana Đorđević je u tom svetu - i više od decenije u crveno-belom dresu - ispisivala tiho, ali uporno, sopstvenu fudbalsku priču.

Kao kapitenka ŽFK Crvena zvezda, kroz trofeje, odbijene inostrane ponude i nesalomiv duh, Tijana danas stoji kao simbol kontinuiteta i srčanosti jednog sporta koji tek treba da dobije pažnju koju zaslužuje. U intervjuu za Sportissimo, Đorđević otkriva sve ono što publika retko ima priliku da čuje - kako je biti žena u srpskom fudbalu, šta znači nositi traku na ruci, ali i gde vidi sebe kada zauvek izađe s terena.

Ustupljena

Od 2013. si deo Crvene zvezde - šta te je zadržalo sve ove godine i kako si doživela ovaj put do kapitenske trake?

- Zadržao me je cilj koji sam imala i ostvarila u poslednje dve godine, a to su trofeji u crveno-belom dresu i prvi nastup u kvalifikacijama za Ligu šampiona. Kapitensku traku sam dugo čekala i na kraju mislim da sam je zasluženo i dobila. To za mene predstavlja čast i odgovornost, počela je Tijana za Sportissimo.

Osvojila si tri trofeja sa Zvezdom, uključujući istorijski Kup 2018. i sadašnju titulu - koji ti je trenutak najemotivniji?

- Najemotivniji trenutak mi je bio u Subotici kada smo na penale izbacile svog rivala, protiv kog smo se borile celo drugo poluvreme sa igračem manje i posle toga osvojile istorijski Kup. Naravno, ništa manje mi nije draga prošlogodišnja dupla kruna, ali izdvajam taj momenat iz Kupa.

Usutupljena

Imala si ponude iz inostranstva, ali si ih odbila. Da li se ikada zapitaš "šta bi bilo kad bi bilo"?

- Zapitam se kao i svaki sportista koji mora često da donosi odluke o nastavku karijere, ali kad pogledam iza sebe i sve godine koje sam provela tu - ipak sam uspela da moje prezime stoji upisano zlatnim slovima.

Igraš na poziciji štopera - kako si se zaljubila u tu ulogu i kako vidiš svoj uticaj na ekipu sa te pozicije?

- Malo ljudi zna da sam ja slučajno završila na poziciji štopera, kada me je tadašnji trener Darko Stojanović vratio nazad jer nismo imali drugu opciju u defanzivi. Inače sam sa svojih 17 godina u klub dosla kao napadač i odmah prve godine bila najbolji strelac. Prošla sam reprezentativne selekcije upravo kao napadač.

Šta ti znači biti kapiten jednog od najpoznatijih klubova na Balkanu? Kako vodiš svoj tim?

- Svakako mi je čast i privilegija. Meni je Crvena zvezda sve, stvar kućnog vaspitanja. Nije mi teško, jer ekipu čine kvalitetni ljudi i uvek nađemo kompromis što se tiče svega. Mi se ponašamo kao porodica s puno uzajamnog poštovanja.

Kako se mentalno pripremaš za velike utakmice, poput derbija sa Spartakom?

- Ne razmišljam mnogo o utakmici, jer nam trener da jasne zadatke koje smo pre toga prošli kroz treninge.

Usutupljena

Šta te najviše motiviše da svakog dana treniraš i ulažeš maksimum?

- Ne treba mi neka velika motivacije, jer ja uživam i volim ovo što radim. Mislim da kad radite posao koji volite, ne pada vam teško da idete na isti.

Kako izgleda tvoj dan van terena? Kako se opuštaš i puniš energiju?

- Uglavnom mi dan počinje uz kaficu, pa kako obaveze nalažu.
Gledam da iskoristim svaki trenutak sa svojom porodicom koja mi je najveća podrška u svemu što radim.

Postoji li neka izreka, misao ili sportski uzor koji ti je bio vodič kroz karijeru?

- Iskreno, ne.

Zvezda je četiri puta pobedila Spartak ove sezone - šta je to što ste promenile u odnosu na ranije sezone?

- Stil igre nam se promenio otkako je došao novi trener Bojan Maćešić, samim tim je veći fokus na taktici nego što je ranije bilo.

Kako izgleda taj trenutak kad znaš da ste matematički osvojile titulu? Kakva je bila atmosfera u svlačionici posle utakmice u Subotici?

Usutupljena

- Jako emotivan trenutak je bio za sve, pogotovo za par nas koje smo tu duži niz godina. Dugo smo čekale da osetimo kako je to biti prvak par kola pred kraj prvenstva. Atmosfera nam je vrhunska generalno u svlačionici i mislim da je i to jednim delom ključ ovog uspeha.

Kako si videla nedavnu pobedu nad Spartakom u polufinalu Kupa, sada ste na korak do odbrane duple krune?

- Znale smo da nas čeka težak meč i bile smo unapred pripremljene na to. Ispunile smo sve zahteve trenera za tu utakmicu i rezultat je došao kao nagrada za našu igru. I dalje ostajemo fokusirane na sve što se traži od nas, jer nam fali još jedan korak do ostvarenja cilja. To je finale sa TSC-om u Loznici.

Da li ti je osvajanje duple krune prošle godine bilo potvrda svega što si uložila u karijeru?

- Apsolutno da, da ne ponavljam koliko dugo sam to iščekivala. Sve se isplatilo.

Koliko je teško zadržati fokus i motivaciju kad znaš da si već osvojila titulu?

- Cilj jeste ostvaren, ali to ne znači da treba da se opuštamo. U fokusu nam je Kup, pa zatim i kvalifikacije za Ligu šampiona i nadam se da ćemo da napravimo novi iskorak.

Kako vidiš razvoj ženskog fudbala u Srbiji u poslednjih deset godina, otkad si ti u prvom timu?

- Što bi rekli 'u moje vreme' je to bilo drugačije. Nije bilo Razvojne lige, nije bilo Kadetske lige, nije bilo toliko turnira kao sada. Pre 10 godina je bilo ili si za prvi tim ili nisi. Sada je sve drugačije. Devojčice imaju mnogo više prostora za razvoj, ali s tim su došle i velike ambicije koje ne mogu da se ostvare tek tako preko noći.

Usutupljena

Šta je najveća prepreka s kojom se susreću devojke koje žele da se bave fudbalom?

- Mislim da ženski fudbal na našim prostorima poslednjih godina doživljava veliku ekspanziju, ali i pored toga se devojke u velikoj meri susreću sa predrasudama.

Koliko je medijska pažnja prema ženskom fudbalu doprinela njegovoj popularnosti?

- Na našim prostorima ženski fudbal još uvek nije medijski ispraćen koliko bi mogao i trebalo da bude. U Evropi je to mnogo drugačije.

Šta bi poručila mlađim devojčicama koje sanjaju da jednog dana nose dres Crvene zvezde?

- Poručila bih im da čvrsto veruju u svoje snove i da ne odustaju od svog cilja, kakve god da su im prepreke na putu.

Šta klubovi, Savez ili društvo mogu još da urade kako bi unapredili uslove za ženski fudbal?

- Mislim da je najveći problem 90% klubova finansijske prirode. Medijska pažnja bi svakako mogla da podigne sve na viši nivo kako bi ljudi imali širu sliku o ženskom fudbalu i kako bi klubovi kroz sponzorstva mogli da budu finansijski sigurniji.

Usutupljena

Kakav je osećaj igrati za reprezentaciju Srbije? Po čemu se razlikuje od igranja za klub?

- O igranju za nacionalni tim ne mogu mnogo da pričam, jer nisam imala priliku da zaigram, ali mogu da kažem na osnovu skupova na koje sam bila pozivana da je osećaj neverovatan. Obući opremu sa grbom svoje države, trenirati sa devojkama koje su vrhunski igrači je nešto posebno.

Koji su tvoji lični ciljevi u narednih nekoliko godina - reprezentacija, još trofeja sa Zvezdom?

- Cilj mi je da nastavim da se razvijam kao igrač, da popunim svoju biografiju sa još uspeha i trofeja i da igram na što boljem nivou.

Gde vidiš sebe posle karijere - možda kao trener, sportski direktor ili ambasador ženskog sporta?

- Posle igračke karijere sebe vidim sigurno kao trenera, jer već radim sa devojčicama i uključena sam maksimalno u razvoj ženskog fudbala u Crvenoj zvezdi. Želja mi je da jednog dana vodim prvi tim Crvene zvezde, a posle toga da se oprobam i kao selektor neke od selekcija Srbije. Ali to je sve još uvek daleko, pa ne razmišljam mnogo o tome - zaključila je Tijana Đorđević za Sportissimo.

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.