"ZASVRBELI SU ME KOŠARKAŠKI ĐONOVI": Boban otvoreno o povratku u ABA ligu!

Kada se pojavila informacija da će Boban Marjanović ponovo igrati u ABA ligi, i to u dresu slovenačke Ilirije, iznenađenje je bilo gotovo opšte. U 37. godini, sa bogatom NBA i evroligaškom biografijom, Marjanović je već ozbiljno razmišljao o kraju igračke karijere. Kako je sam priznao, penzija nije bila daleko – sve dok se nisu pojavila dva ključna imena.

- Inicijativu su dali Luka i Saša Dončić. Isprva sam im rekao da ozbiljno razmišljam o završetku karijere, iako sam imao nekoliko konkretnih ponuda. Oprostio bih se kao košarkaš koji je u poslednjoj sezoni igrao za ekipe koje su osvojile Evroligu i kinesku CBA ligu. Ipak, trenirao sam svakog dana i održavao formu. Više sam se posvetio porodici, barem malo rasteretio suprugu i razmišljao o novim projektima. Onda me je Luka pozvao na proslavu u Ljubljani povodom rođenja njegove druge ćerke. Tada sam upoznao trenera Stipeta Modrića i nekoliko igrača Ilirije. Video sam da su to dobri momci. I… zasvrbeli su me košarkaški đonovi.

Dolazak u klub koji se po organizacionom nivou ne može porediti sa sredinama u kojima je ranije igrao nije ga obeshrabrio.

- Navikao sam na znatno veće klubove, gde je organizacija na višem nivou. Ali trud svih koji rade u Iliriji me oduševljava. Osećam se dobro. Ponekad je to važnije od samog novca. Dopada mi se i to što sam okružen mladim momcima punim znanja i želje za napretkom. Biću srećan ako jednog dana, kada budu davali sličan intervju, kažu da im je na košarkaškom putu makar malo pomogao i Boban Marjanović. Uostalom, uz te mlade momke i sam se osećam mlado.

Marjanović se osvrnuo i na put kojim je stigao do vrha svetske košarke.

- U karijeri sam imao mnogo uspona i padova. Uvek sam tražio oslonac. Tražio sam sredine u kojima me trener razume i omogućava mi da iskoristim potencijal. Kod mene je to još zahtevnije jer sa 222 centimetra moram posebno da brinem o telu. Našao sam ljude koji su mi pomagali u kondicionoj pripremi, usmeravali me u trčanju, bavili se mojim kretanjem, ukazivali na sitnice… Mentalni deo je takođe važan. Sve to treba povezati i preneti na košarku. A na kraju ti je potreban neko ko će ti dati loptu u ruke i omogućiti ti da naučeno pokažeš na terenu. Eto, to je moj životni put. Imao sam sreće. Mogu da nabrajam trenere koji su mi pomogli – Dejan Radonjić, Dejan Milojević… Uh, mnogo ih je. Previše. Lako bih nabrojao četrdesetak trenera. Svi su zaslužni za moj put. Zahvalan sam i onima koji nisu verovali u mene. Zašto? Jer sam vrlo tvrdoglav čovek. Kada mi neko kaže da nešto ne mogu, učiniću sve da pokažem i dokažem suprotno.

Posebno mesto u njegovoj priči zauzima iskustvo igranja sa Lukom Dončićem.

- Luka je fenomenalan momak. I neverovatan prijatelj. To što smo bili zajedno bilo je za mene veoma dobro. Delili smo muziku, trenutke i jezik i pomagali jedan drugom. To što smo govorili istim jezikom, a drugi nas nisu razumeli, bila je velika prednost. A onda njegovo košarkaško čarobnjaštvo. U stanju je da doda loptu saigraču tako da ni sam ne znaš kako se to dogodilo. Igrati s njim bilo je lako. Meni i mnogim centrima obezbedio je bolje ugovore.

Foto: AP Photo/David Zalubowski

Neizbežno je bilo i poređenje sa Nikolom Jokićem.

- I on je sjajna osoba. Slično kao Luka. I njegov talenat je poseban. Igra sa obe ruke, ima izuzetnu viziju i osećaj. To je neverovatno. Vidi i prepoznaje saigrače i oseća odbranu. Oko njega su atletski snažni i brzi igrači, ali im Nikola lako parira agilnošću i stilom. Uz to je skroman čovek. Radi ono što voli. A voli porodicu, košarku i svoje konje. On i Luka – čega god se dotaknu, pretvara se u zlato.

Na pitanje o životu posle košarke i glumi, Marjanović je ostao iskreno otvoren.

- Filmska industrija je teža nego što izgleda na prvi pogled. Teško je opisati taj nivo. Snimanja traju dugo, često i noću. Moraš uhvatiti pravi trenutak, biti prilagodljiv, mnogo ponavljati… Za scenu koja traje nekoliko sekundi često se snima satima. Uvek sam imao manje uloge. Ne mogu ni da zamislim kako je glavnim glumcima. Kakav će biti moj život posle karijere? Ne znam. Probao sam svašta. Ne znam kuda će me put odvesti.

Na kraju, usledila je poruka koja nadilazi sport.

- Možda jeste dok ne prihvatiš ono što imaš. Ako želiš da žališ što si visok, neće ti biti lako. Ali ako prihvatiš ko si i šta si, biće ti lepo. Treba da pratiš srce i ostvaruješ snove. Snove ti niko ne može zabraniti niti oduzeti. Nekome je možda neprijatno da javno kaže o čemu sanja, ali svako ima snove u sebi. A snovi su ostvarivi. Zato neka svako živo biće veruje da može ostvariti svoje snove. Izvodljivo je. Ja sam živi dokaz toga.

BONUS VIDEO 

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.