KAKO JE SUDITI DERBI U PAKLU ARENE?! Marko Juras za Sportissimo o Zvezdi i Partizanu, vrućim balkanskim terenima, sudijskom poslu, ali i Evroligi!

Ko bi rekao da će sunčan ivanjički dan doneti razgovor sa jednim od najboljih košarkaških sudija u domaćoj, regionalnoj ali i međunarodnoj košarci. Sagovornik portala Sportissimo bio je evroligaški arbitar Marko Juras, kome je na kampu za košarkaške sudije poverena uloga predavača mladim kolegama. 

Pauzu između fizičkih, teorijskih i praktičnih priprema za sezonu koja očekuje tridesetak polaznika treće smene ovog kampa, iskoristili smo da saznamo mnogo toga o deljenju pravde na najvišem nivou evropske košarke, težini posla kojim se naš sagovornik bavi, ali i osećaju kada se istrči na parket na večitom derbiju između Partizana i Crvene zvezde.

Juras je na samom startu naveo da mu rad sa mladim kolegama predstavlja izuzetno zadovoljstvo. 

- Gledajući posle ovoliko godina u košarci, mislim da je pre svega zadovoljstvo deliti i mišljenja, teren, znanje i iskustvo sa svojim mlađim kolegama. Ne doživljavam ovo kao obavezu, već kao zadovoljstvo. Zadovoljstvo mi je pre svega, da upoznajem nove generacije, da delim svoje iskustvo sa njima, s nekom idejom da imaju lakši put i da oni ne bi pravili neke slične greške koje smo mi kao prethodne generacije pravilio - počeo je Juras razgovor za Sportissimo. 

Suđenjem je počeo da se bavi devedesetih godina, kada je njegov tadašnji trener - čuveni Miša Lakić, procenio da Marko ipak nema potencijala za ozbiljnog igrača. 

- Ja sam počeo devedesetih kada su bila teška vremena, svi znamo kako je tada bilo. Prvo sam igrao košarku, ekipa se zvala KK Tašmajdan, Miša Lakić je bio trener. On je procenio da potencijala za ozbiljnog košarkaša ipak nema i onda sam sa 16 godina počeo da sudim. Tada mi je preporučio da položim za sudiju, ja sam to u neznanju prihvatio, i prve dve, tri godine su zaista prošle u nekom magnovenju. Bile su to jako teške godine, suđenje mi je dalo finansijsku potporu tada, a posle je to preraslo u pasiju. Kao što svim košarkašima košarka uđe u vene, tako i mi kroz suđenje, naš posao, postanemo blago zavisni o isti.

Juras ističe da je trema sastavni deo posla kojim se bavi, ali da mu to kasnije pruža određenu dozu opreza i ozbiljnosti. 

- Pre neki dan me je neko od mladih kolega isto pitao, vezano za neke utakmice, ja sam rekao da mislim da svako normalan mora da ima neku pozitivnu, manju ili veću tremu,  pred bilo koju utakmicu, pogotovo ako je visokog rizika ili velike važnosti. Mislim da nas to motiviše i da nam daje dozu opreza, ozbiljnosti i koncentracije.

Na početku bilo kog posla, svako ima ambicije, koje s vremenom rastu, a u jednom momentu, dođe se i do najvišeg nivoa, u ovom slučaju - Evrolige. Juras će taj dan pamtiti do kraja života, a otkrio nam je šta je osećao u momentu kada je saznao da će debitovati u najkvalitetnijem klupskom evropskom takmičenju. 

- Osećao sam ushićenje, prvi talas ushićenja, radosti... Onda ipak kada te sustigne realnost ona realnost, bude i blage doza straha, zabrinutosti, ali godine priprema dok sam došao do tog nivoa su me naučile da se spremam na adekvatan način, koji mi sad prenosimo svim generacijama i kod nas u zemlji, od najnižeg nivoa. Priprema za utakmice, za ekipe, određene igrače, način igre tih ekipa. Moja prva utakmica u Evroligi bila je 2007. godine, tačno znam i koja je. Igrali su Tau Keramika i Olimpija, a znam i kolege - Ankarali i Zavlanos su mi bili partneri na toj utakmici.

KK Borac/Dusko Radišić/AdmiralBet ABA liga

Srbija je zemlja košarke i tu nema dileme, a ova tvrdnja može se preneti i na košarkaške sudije. Međutim, kako vreme prolazi, edukuju se i druge nacije, što Juras potvrđuje. 

- Mi uvek govorimo i dan danas da smo zemlja košarke, ali mislim da su se savremenim tehnologijama i druge zemlje edukovale i da su sada jako blizu, ako ne i na istom nivou kao i mi. Podneblje samog Balkana nam daje jednu ozbiljnu podlogu, što se kaže, ako ovde preživiš i iznikneš iz ovog grotla - uspećeš. Jer nevezano da li je to Srbija, Hrvatska, Crna Gora, Slovenija, Severna Makedonija, mislim da su tereni jako vrući i da kad nadživimo i uspemo da dođemo, do tog vrhunskog nivoa, onda mnogo lakše savladavamo neke stresove, koji kolegama, na primer, iz Francuske ili tako nekih zemalja, deluju mnogo stresnije nego nama u datim situacijama.

Utakmice u regionalnoj AdmiralBet ABA ligi, sjajno su pripremale balkanske arbitre za najviše domete u svom poslu.

- Bivalo je raznih teških utakmica, to je individualno i tematski za određene mečeve. Ne mogu da kažem da sam imao mnogo, mnogo težih utakmica u regionu nego što ih je u Evropi, jer ima i u Evropi teških terena, kao što su Grčka, Turska, Španija na nekim mestima, Litvanija... Kao zemlje košarke i to su zaista vrući tereni, ali, na kraju krajeva, mislim da su nas utakmice ovde, u Jadranskoj ligi, pripremale za najviše domete i u Evropi. 

Kolege iz drugih zemalja često se interesuju za večiti derbi. 

- Preko televizije verovatno gledaju te susrete, kao i kod nas što se gledaju utakmice u Grčkoj i Turskoj. Uvek postoje te komunikacije između nas, interesovanje sa njihove strane, vezano za naša iskustva na tim utakmicama. Sve je to individualno i svako stres pobeđuje na određeni način. Svakome je svoja muka najveća, tako da je nekom kolegi iz Danske neka utakmica njegove lige, stresnija nego nekom ovde kod nas, na derbiju, na primer.

AdmiralBet ABA liga/Dragana Stjepanović

Kao što igrač promaši zicer ili otvoren šut, tako i sudije nekada naprave pogreše, a Juras navodi arbitri tokom meča imaju između 500 i 700 procena, ali da greške ne bi trebale da se dešavaju u poslednja dva minuta utakmice. 

- Ako ćemo se dotaći svih liga, ali opet prevashodno Evrolige, mislim da je konsenzus da su sudije ljudi, prave greške, i to je normalno, ali to ne bi trebalo da čine u poslednja dva minuta, jer time direktno mogu uticati na pobedu neke ekipe. To možemo da podvedemo pod par nekih detalja, ali kod nas, mislim da se vremenom stiče autoritet, pa onda i naši sagovornici (treneri), koji nam postavljaju ta pitanja, na određeni način respektuju, pa možda manje ili više uvažavaju naše odgovore. Ovde bih hteo da dodam da statistički, na svakoj utakmici statistički ima oko 160 napada, obe ekipe imaju 160 napada. Poenta je da mi kao sudije imamo između 3 do 5 procena u svakom napadu. Samim tim, to je negde oko između 500 i 700 procena, da se nešto desilo. Znam da to nikome nije opravdanje, ali kad kažemo na 500, 600 procena na jednoj utakmici, da napravite 2 ili 3 greške, morate priznati da to baš i nije bilo loše suđenje. Sem, što se uzima u obzir da to ne sme da se desi u poslednja 2 minuta.

U momentu kada je dobio priliku da sudi prvi večiti derbi, Juras je bio mlad, a navodi da mu je lično lakše da sudi u punoj, nego u praznoj hali.

- Tad sam baš bio mlad, nikakva taktika nije postojala. Ne postoji ni danas neka taktika. Mislim da je možda čak lakše da sudite u punoj hali, kad je svima adrenalin povišen, nego u praznoj hali, gde se čuje škripa patika ili lopta, i sve je mnogo ekstremnije. Što se tiče derbija, to je poseban susret. Ja ih imam odsudeđenih negde oko 20 do sada. Svaki je poseban i specifičan zbog tog pritiska u našoj zemlji, Zvezda - Partizan, zbog gomile navijača u Srbiji, koji su prevashodno većinski ili na jednu ili na drugu stranu. Dok ne dođe to podbacivanje, nervoza sigurno postoji, taj momenat stresa, nekako barem meni, kad se podbaci lopta, onda kreće unutrašnja motivacija. Mi to radimo već i sa mladim sudijama, a isto to sami primenjujemo. Treniranje koncentracije na stvari na koje smo upućeni, na zone odgovornosti i na komunikaciju. Tako da, s godinama, sada već pred kraj svoje karijere, nije to toliko stresno, kao što je bilo na početku.

Kao što igrači imaju izuzetno naporan ritam u toku jedne evroligaške sezone, ni sudije ne odstupaju mnogo od zgusnutog rasporeda. 

- Sa evropskim utakmicama i putovanjima, to nekada bude pet dana puta i odsustva van kuće. Tako da, sve ima svoj danak, ali to je kao i profesionalnost svih igrača, njima je isto tako. S godinama smo shvatili da je ishrana, bavljenje svojim telom, priprema, istezanje, zagrevanje i primena laganih vežbi tokom nedelje, između utakmica, izuzetno bitna za dugovečnost. Pogotovo što kada dođete sa dugačkog puta ovde na neku, na primer, regionalnu utakmicu težeg karaktera, morate da dođete sveži. Nama olakšava, to što na međunarodnom i regionalnom nivou, uvek dolazimo dan ranije u mesto odigravanja i imamo određeni broj sati da se oporavimo i pripremimo psihički za naredni susret.

Juras već sada ima dugu i bogatu karijeru, a iz sudijskog ugla, uporedio je košarku kada je počinjao da se bavi ovim poslom, u odnosu na današnju, koja je i prema njegovom mišljenju znatno drugačija. 

- Velika je razlika. Kada sam 1994. položio, tad je bila i mehanika dvojice, tad je košarka bila sporija, bio je napad 30 sekundi. Mislim da je najveća promena u košarci bila ubrzavanjem napada, sa 30 na 24 sekunde. Uvedene su nove tehnologije, mislim da su igrači sada mnogo fizički pripremljeniji, tako da smo skoro na istom nivou kao NBA po broju utakmica. Samim tim, mislim da je za razliku od NBA lige, taktika na mnogo višem nivou, košarka je mnogo dinamičnija i mnogo zanimljivija za suđenje, kao i za gledanje. Tako da u poređenju sa prošlim vremenima sve se mnogo ubrzalo i košarkaši su tehnički mnogo edukovaniji.

Zvonko Kucelin/AdmiralBet ABA liga/ KK Zadar

Razgovor sa košarkaškim zaljubljenikom, nije mogao da prođe bez pomena košarkaške reprezentacije Srbije, koja se priprema za Evrobasket. 

- Kao što smo i komunicirali ranije da je ovo jedan od najboljih rostera u poslednjih 20-25 godina. Zaista, kao i svi u našoj zemlji, imam visoka očekivanja i nadam se da će pre svega povrede da ih zaobiđu a verujem da će biti spremni da se bore i za zlato ovaj put - istakao je Juras, a zatim je pričao o susretima sa našim reprezentativcima u njihovim ranim počecima:

- Kad sam susretao Jokića, Vasu ili Bogdana, ja sam bio dosta mlađi. Verovatno će sada, kada pred kraj svoje karijere budem susretao neke klince, pa ih kasnije budem gledao u nekim sjajnim izdanjima, biti drugačiji osećaj. Posebne su uspomene za nas koji delimo terene sa takvim igračima i verovatno ih gledamo na poseban način, za razliku od prosečnog navijača naše zemlje, zato što znamo kakvi su bili u tim njihovim počecima i koliko su u nekim situacijama nespretni, koliko su u stvari napredovali, stasali, porasli i pokazali da su sjajni sportisti.

Izuzetno uspešnoj i kvalitetnoj generaciji srpskih sudija na čelu sa našim sagovornikom, Ilijom Beloševićem, Milivojem Jovčićem, Urošem Obrkneževićem, se bliži kraju, a Juras navodi da je smena generacija prirodna. 

- Kao i u svakom poslu, totalno je prirodno da posle nekog određenog broja godina dođe neka nova generacija. Nažalost, mislim da nije bilo dovoljno interesovanja i kod nas, ali i u komunikaciji sa kolegama u celom regionu, nevezano od standarda u zemlji, mislim da ni Slovenija, ni Hrvatska, ni Crna Gora, pa ni Srbija, u prethodnoj dekadi, možda nisu ulagali, možda Savezi nisu dovoljno u tim momentima prepoznavali da je podjednako važno, mi jesmo servis, ali smo važan servis na svim nivoima. Ti novi Jokić ili Bogdanovići ili Jovići moraju da imaju kvalitetno suđenje, od mlađih kategorija, pa do seniorskih selekcija. Mislim da trenutna sudijska komisija radi jako dobar posao na popularizaciji, kvalitetno i savremeno se obraća mlađim kolegama i svi pokušavamo da radimo sa njima na najvišem nivou, da im damo alat, da bi nam oni pokazali ko ima kvaliteta da bude sudija za najviše domete. Nadam se, naravno, da će čak neko iz ove naše grupe dobaciti i biti na prvoj ligi ili možda međunarodni sudija - zaključio je Marko Juras razgovor za Sportissimo.

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.