BIVŠI KOŠARKAŠ CRVENE ZVEZDE PROŠAO KROZ PRAVU TORTURU: U životu nisam video toalet, svi smo delili jedne cipele

Tek kada je stigao do NBA lige, šira javnost je počela da otkriva koliko je put Duopa Rita bio neobičan i težak. Nekadašnji centar Crvene zvezde i FMP-a, danas 29-godišnjak, dobio je novi angažman u najjačoj ligi sveta i iz Portlanda se seli u Atlantu, ali iza tog transfera stoji životna priča kakva se retko viđa u profesionalnom sportu...

Rit je rođen u mestu Vat, u Južnom Sudanu, u vremenu kada su rat i nesigurnost bili svakodnevica. Kao dete je sa porodicom završio u izbegličkom kampu Kakuma u Keniji, gde su živeli godinama. U tom okruženju ništa nije bilo lično niti trajno. Odeća, obuća i osnovne stvari delile su se među svima, a posedovanje jednog para cipela značilo je da ga koristi više ljudi. Iako danas kaže da tada nisu imali gotovo ništa, kamp im je obezbedio ono najvažnije, a to je opstanak.

Njegovi roditelji doneli su odluku da porodicu sklone sa ratnog područja i ostavili su za sobom sve što su imali. Ratovi na prostoru Sudana trajali su decenijama, a porodica Rit bila je deo talasa izbeglica koji su spas potražili van granica zemlje. U kampu je Duop pronašao utehu u sportu, ali ne u košarci. Fudbal je bio način da misli skrene sa stvarnosti. Lopta je često bila improvizovana, napravljena od zgužvane majice, ali je igranje sa vršnjacima donosilo osećaj slobode.

- Najviše se sećam da sam igrao fudbal tamo, to je bio veliki deo mog života. Imao sam način da pobegnem od realnosti. Igrao bih fudbal sa prijateljima. Uzeli bi majicu, zamotali bismo je i sa njom bi ceo dan igrali fudbal. To nas je izmeštalo iz realnosti. Očigledno da je iskustvo mojih roditelja i ono što su oni prošli totalno drugačije od mog iskustva. Jako je malo hrane bilo, bilo je mnogo nasilja u kampu, ali ja o tome nisam znao ništa. Znam da su moji roditelji definitivno prošli kroz mnogo toga. Oni su ostavili sve što su imali u Južnom Sudanu kako bi nama nešto obezbedili, otišli su da žive u izbegličkom kampu.

- Rođen sam u Južnom Sudanu u gradiću koji se zove Vat. Tu sam rođen i onda sam se preselio u izbeglički kamp koji se zove Kakuma u Keniji. Imao sam pet ili šest godina kada smo stigli u kamp. Odatle smo se preselili jer je besneo rat i bilo je mnogo nesigurnosti u Južnom Sudanu - ispričao je u jednom intervjuu Duop Rit, pa je potom nastavio: 

Za moje roditelje je prioritet bio da pokušaju da nas odvedu negde na bezbedno. U tom izbegličkom kampu bilo je mnogo ljudi iz Južnog Sudana.Mnogo toga smo delili sa braćom, rođacima, tamo se sve deli, ništa nije baš tvoje. Ako neko ima par cipela, svi imaju par cipela. Jedan čovek ima trenerku, svi je imaju. Kada pogledam iz ove perspektive mi tamo ništa nismo imali, ali kamp nam je spasio život. Svima je dao drugu šansu i drugu nadu.

Jedini način da odeš iz kampa je da dobiješ azil u Australiju ili Ameriku. Pogotovo je Australija prihvatila mnogo ljudi iz tog kampa i srećom naša porodica je bila među niima. Kada su nam reklli da nam je odobreno da idemo u Australiju ja nisam znao šta je Australija. Nisam znao kako izgleda Australijanac. Tako da nisam bio uzbuđen zbog toga, čak sam bio tužan jer ću napustiti svoje prijatelje i život koji imam. Morali smo da idemo prvo u Najrobi pre Australije i tada sam prvi put video toalet.To je bi ogroman šok za mene. Video sam I TV tamo, to je bilo neverovatno iskustvo.Na aerodromu sam video razne ljude i prvi put sam tu video belca. Kada sam video ljude koji izgledaju drugačije od mene bilo mi je pomalo strašno iskustvo. Nisam razumeo da ima toliko tako različitih ljudi na svetu u odnosu na mene - rekao je Rit. 

Zanimljivo, ali zbog flajera je počeo sa košarkom. 

- Najveći problem u Australiji mi je bila jezička barijera, ni sa kim nisam mogao da pričam, Pokušavao sam da pričam prvog dana u školi mojim jezikom i ništa nisam mogao da objasnim. Jer ja nisam išao u školu ranije, samo sam igrao fudbal. Samo sam hteo da se vratim u sredinu koju poznajem. Ali kasnije sam shvatio da nije to tako strašno. Malo sam tokom srednje škole video malo australijskog fudbala, badmintona... Viđao sam klince kako igraju košarku, ali me to nikada nije interesovalo jer mi je fudbal bio zanimljivji. Polako mi je telo raslo i video sam flajer i tako sam počeo da igram. Počelo je sa mnom, a onda su sa mnom krenuli da igraju i moja dva brata - ispričao je bišvi košarkaš Crvene zvezde. 

BONUS VIDEO 

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.