EKSKLUZIVNO ZA SPORTISSIMO - NIKOLA LONČAR: Partizanov osvajač Evrolige progovorio pred istorijsko veče u Areni!

Ove večeri od 20 časova, košarkaši Partizana dočekuju Budućnost iz Podgorice u 4. meču finala AdmiralBet ABA lige.

Tim povodom, odlučili smo da kontaktiramo čoveka koji je osvojio jedinu "tripl krunu" u klupskoj istoriji, onu čuvenu iz 1992. godine. 

Tada je Nikola Lončar sa crno-belima osvojio i Ligu šampiona (tadašnju Evroligu), Kup Jugoslavije i prvenstvo Jugoslavije. 

A sada, 33 godine posle, Partizan ima šansu da pred krcatom Beogradskom arenom dođe do 50. trofeja. 

Taj meč će Nikola Lončar komentarisati iz Areninog studija u Sava centru, i pre i posle samog odigravanja.

- Da, biću u studiju pre utakmice i posle nje. 

Kakav je osećaj kada se očekuje 50. trofej u istoriji kluba? Kakve su emocije vezane za to?

- Emocije su velike. Pred svaki trofej, nebitno koji. Jesu neki vredniji, neki manje vredni. Mislim da je ovaj trofej za Partizan vredan. Sezona nije išla onako kako je očekivano. Neki prioriteti su se promenili tokom Evrolige, ovo je prioritet broj dva. Emocije su uvek na nivou. Nas, bivših igrača koji osećamo dres. Znamo Partizan, znamo gde smo odrasli. Partizan nam je dao i košarkašku i životnu edukaciju, što ne može da se kaže za ovaj sastav, kao i neke prethodne. Preovlađuju igrači koji nisu odrasli ovde, niti su deo istorije kluba. Dođu, pa odu. Siguran sam da naši navijači već godinama, otkad postoji Partizan, igračima daju deo emocija koje im nedostaju. Neki od njih se dosta vežu za Partizan. Svi jedva čekamo večerašnju utakmicu i nadamo se pobedi.

Pedja Milosavljevic/Starsport

Otvorili ste interesantnu temu. Koji je prema vašem mišljenju od stranaca najbolje osetio ono što ste do sada pričali?

- Ne mogu tačno da odgovorim na to pitanje, jer nemam direktan kontakt sa ljudima koji su u stručnom štabu, klubu. Nisam pričao sa njima o tome kakav je ko na terenu. Ponašaju se profesionalno. Neki put igraju dobro, neki put loše. Vidimo da su te emocije uglavnom vezane za pobede, za neke dobre poteze za vreme utakmice. Ko je najemocionalniji? Možda Tajrik Džons! Na svoj način. Sa onim malo grubljim ponašanjem. On to sve na terenu doživljava na neki drugačiji način od ostalih. To su opravdane emocije. Ovi drugi zavise malo od toga kako kad igraju. Nisam video emocije kod mnogih od njih. Doduše, i ja sam nekada bio hladan, nisam pokazivao emocije na terenu, šta god da sam uradio, bilo dobro, ili loše. Sigurno u svim igračima postoji želja za pobedom, osvajanjem titula. Zato su i došli u veliki klub kakav je Partizan. Malo su oni vremena proveli ovde da bih mogao sve to konkretno da definišem. 

Imate li, kao neko ko je prolazio kroz mnogo ovakvih utakmica, neki savet za aktere večerašnjeg meča?

- Ne mogu da dam konkretan savet. Svako to doživljava na svoj način. Utakmicu, pripremu... Sigurno su potkovani sa planom utakmice. Mislim da je ta priprema meča više lična, ne mogu tu da dajem savete. Malo mi je glupo da poredim to sa svojim vremenom.

Da li ste vi imali neki specifični ritual u danima velikih mečeva?

- Ja nisam imao. Znam saigrače koji su imali neke rutine, a ja sam mogao da ih vidim. Mada, mislim da se više toga odradi kod kuće. U svlačionici u tim situacijama retko ko šta priča. Svi su u fokusu. Nema ni puno smeha, ni šale. Više se ćuti tada nego inače. Ima nekih koji pričom pokušavaju da rasteraju strah koji imaju. Ja nikakvu rutinu nisam imao, ponašao sam se kao pred svaku utakmicu. Kod kuće sam razmišljao o mom delu posla, prolazio kroz sve stavke koje mi je tražio trener. U stomaku je postojala ta sitna nervoza od iščekivanja.

Kad ste kod nervoze - da li je veća trema bila pred neko veliko finale ili kada je prvi put trebalo da komentarišete neku utakmicu?

- Pošto sam komentarisao na drugom jeziku (španskom prim.aut), nervoza je svakako tada bila veća, ali nije važnost te nervoze bila veća. Komentarisati utakmicu je okej, može da se pogreši, svi razumeju grešku, posebno kod početnika. Duže vreme se to prašta. Ako se ne spremiš dobro kao igrač, odigraš loše, to će ti oprostiti jednom, dva puta, a već treći put nećeš biti u situaciji da se boriš, jer ćeš dobiti otkaz. Igranje košarke je dosta teže, a najlakše je sedeti, pričati šta se dešava na terenu. Biti komentator je najlakši posao u svetu košarke.

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.