Gde je puklo?! Evo zbog čega Željko Obradović nije prihvatio molbe navijača i uprave kluba!

Završena je jedna era u Partizanu, koja je trajala skoro pet godina. Željko Obradović je i definitivno napustio beogradske crno-bele, klub kojem je doneo titulu šampiona Evrope pre 33 godine i za kog su se pristalice crno-belih nadali da će im doneti još jednu. Klubu drugu, sebi desetu - simbolično, kao iz bajke za obe strane. Naravno, ne možete oduzeti snove najvatrenijim pristalicama, pa nije greška ni reći da je to možda u jednom trenutku bilo i moguće. Samo da je pao onaj Real Madrid posle 2-0 u četvrtfinalnoj seriji, da se nije desilo šta se desilo, Partizan bi otišao na Fajnal for, a tamo na jednu utakmicu... Pa, sve je moguće, videli smo kroz istoriju. 

Sve je to u domenu čuvene srpske "šta bi bilo, kad bi bilo", nešto što u našem narodu često voli da se koristi kao vremeplov i stvaralac potencijalnih scenarija. Nema ljutnje, svako može da zamišlja i da u tu mašinu stavi činjenice, potencijalna dešavanja i napravi od "kad bilo" upravo "šta bi bilo". Nažalost, realnost je jedna - nije bilo. 

Željko Obradović sa klupe Partizana odlazi sa dve titule u regionalnom takmičenju, koju je vratio posle decenijske suše u trofejne tribine tima iz Humske, a odlazi i sa jednim učešćem u plej-ofu Evrolige, što je verovatno i najveći problem njegovog mandata u Partizanu. Očekivalo se više u elitnom takmičenju, pa brzo je zaboravljeno i ono ispadanje iz Evrokupa, koje ako pitate navijače Partizana iskreno, verovatno nije toliko bitno uopšte. Teško da neko to i pominje više, to je već davna prošlost. Kao što je Željko baš onomad na konferenciji zviznuo prstima i poručio "past". 

Da se ne analizira toliko šta je bilo tada, šta je bilo onomad i šta je bilo odavno, moramo da se zapitamo na kraju - zašto je STVARNO otišao Željko? Da se ne shvati pogrešno, možemo samo da analiziramo, jer se Obradović još nije oglasio, pa informacije koje dolaze sa svih strana munjevitom brzinom treba da se uzmu malo i sa dozom sumnje. Možda i malo više sa dozom sumnje, jer je svako izašao da kaže šta ima i šta misli na tu temu, šta je saznao i šta je čuo. 

Pojavilo se informacija pun kamion, koji je imao i te kako gde da se istovari. Društvene mreže bile su preplavljene, kao i mediji, pa smo dobili razna nagađanja i saznanja, što bismo mogli da analiziramo. 

Jedino što zasigurno znamo i stvarno možemo da potvrdimo, dok ne čujemo to direktno od Željka Obradovića je sledeće - loš odnos sa igračima. Videlo se u Atini, kada je seo na klupu i odustao od svega o čemu se radi. Igrači ne slušaju na tajm-autu, ne pretvaraju taktičke zamisli na parketu u ono što im trener objašnjava i tu više nema šta da se priča. Kao što smo čuli, emotivno više to ne može da podnese najtrofejniji evropski trener u istoriji, što je u potpunosti razumljivo. 

Ne vredi ni što su mu date odrešene ruke da promeni ceo tim. Rečeno mu je na sastanku Upravnog odbora, što je najavljeno i dan ranije, da mogu da odu svi igrači i da dođu svi novi, ako je do toga problem. Nije ni to hteo da prihvati kako bi se vratio. Jednostavno mu je prekipelo. A, ako nekome ko živi košarku i živi za košarku prekipi, onda je to ozbiljna priča. 

Naravno, mora nešto i do njega da bude, to nije sporno. Što se tiče taktičkih stvari, spremanja ekipe i odnosa sa timom, ne može se reći da nije ništa do Obradovića. Međutim, "puklo" je sve i povratka nije bilo. 

Sada mora prvo da se reši haos. I da se počne život bez Željka. 

Ako je to u ovom trenutku moguće...

BONUS VIDEO 

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.