LUNDBERG ŠOKIRAO IZJAVOM: Moglo je drugačije da se završi - navijači su me podržali!

Ife Lundberg je svoj 31. rođendan proslavio na način koji mu je najprirodniji – igrajući košarku. Prvi put posle dugo vremena. Još od prošle sezone, kada je sa Partizanom trijumfalno zaokružio ABA godinu.

U dresu Makabija, protiv Žalgirisa, ubacio je 10 poena uz tri skoka i četiri asistencije, pogodio nekoliko teških šuteva i ponovo “pobedio sirenu” – učinak koji je njegovom timu doneo ubedljiv trijumf.

Posle svega kroz šta je prošao prethodnih meseci, ističe da ništa od ovoga ne uzima zdravo za gotovo.

Njegova prethodna zvanična utakmica pre dolaska u Tel Aviv bila je još u junu, kada je sa 13 poena pomogao Partizanu da osvoji ABA ligu. Tog 12. juna slavio je pred 21.434 navijača i očekivao povratak na poslednju godinu ugovora u sezoni 2025/26.

Ali – Partizan je imao drugačije planove.

„Nisam igrao takmičarsku košarku skoro pet meseci, tako da sam zaista, zaista zahvalan što sam ponovo u okruženju gde sam željen, cenjen i gde mi se dozvoljava da igram svoju igru. Samo sam srećan zbog trenutka“, rekao je Lundberg za Basketnews.

Naglasio je i da se brzo uklopio u Makabi:

„Bio sam deo velikih utakmica, deo velikih timova. Bio sam u svim situacijama. Tako da mislim da mogu da pomognem, posebno uz odnos koji gradim sa trenerom Odedom Katašem. On mi daje slobodu. Idem tamo i igram, naravno u okviru sistema. Za sada je sve dobro. Osećam se prijatno. Moram se još malo priviknuti na kulturu ovde, ali osećam se dobrodošlo, a to mi je najvažnije.“

„Rolerkoaster“ u Partizanu

Na pitanje kakvo mu je iskustvo bilo igranje u Partizanu, Danac je bio direktan:

„Rekao bih – rolerkoster. Zaista. To bi bila prava reč. Prošla sezona je bila vrlo nesrećna, posebno za mene, dolazeći tamo sa očekivanjima – ne samo mojim, već i klupskim. Iz kog god razloga, nije kliknulo. To je nekad deo posla. Trudio sam se da uradim sve što mogu u datim okolnostima. A sezonu smo završili pozitivno, osvojivši domaću ligu, što je bio jedan od ciljeva. Mislim da je to bilo veliko za nas.“

Dodao je da iz svakog iskustva izvlači pouke:

„Život je najbolji učitelj. I dobro i loše – svaku lekciju pokušavam da ponesem sa sobom. Bar jednu dobru i jednu lošu, da vidim kako to mogu da dodam svom životu, svojoj igri, razmišljanju i kako mogu da se unapredim. Sve u svemu, bilo je to dobro iskustvo.“

Šta se zapravo desilo sa Partizanom?

Basketnews je i dalje ostao na temi crno-belih, pa je Lundberg pokušao da objasni svoju ulogu i situaciju:

„Pokušavam da razumem kako mogu da pomognem svakoj ekipi. Nekim timovima je potrebna energija sa klupe. Nekima poeni. Nekima organizacija igre. Šta god da je, smatram da sam igrač koji može da igra na oba kraja terena i da radi pomalo od svega. Kada si u timu gde mnogi momci rade jedno izuzetno dobro, ponekad imam osećaj da ne treba ni ja toliko da se fokusiram na to. I to me možda učini pasivnijim nego što sam inače. Onda moram brže da pronađem drugi način da budem produktivan.“

O tome kako je doživeo način odlaska:

„Situacija je bila nesrećna. Nije bila očekivana… Iskreno, spolja je delovalo vrlo nepravedno. Kada klub želi da prekine saradnju, obično to brzo urade – da oslobode mesto, da igrač ima tržište. Ovako se sve odugovlačilo. Zaista mislim da su neke stvari mogle biti drugačije rešene. Ali to je prošlost. Imam ogromno poštovanje prema navijačima tamo i načinu na koji su me primili.“

Kako kaže, podrška navijača mu je mnogo značila:

„Pružali su mi podršku kroz celu oluju, prošle godine – meni i mojoj porodici. I svako ko je ostao uz mene i podržao me – želim da mu se zahvalim. Protekli meseci su bili turbulentni, a mnogo navijača mi se i dalje javljalo, želeli su mi sreću, povratak, šta god. Kao čoveku, to znači da sam nešto dobro uradio.“

Komentar na haos u Partizanu

O trenutnoj situaciji u klubu:

„Veoma je nesrećno to što se događa. Momci koji su tamo… Žao mi je što moraju da prolaze kroz to, jer igrati u Beogradu, sa tom košarkaškom kulturom i ta dva navijačka tabora, može biti izazovno. Za svakoga – bilo da igraš dobro ili loše. Dolaziš iz, recimo, Bolonje u Partizan – svi te bodre, na terenu i van terena. Ne možeš da prošetaš bez slikanja i svega. To je blagoslov. A onda odjednom budeš na ‘drugoj strani’. Mora da je čudno. I veoma neprijatno, jer se mnogo toga dešava nad čim igrači nemaju nikakvu kontrolu. A jedino na šta bi trebalo da se fokusiraju jeste košarka – ali zapravo ni ne znaš šta će se desiti.“

Na kraju, dodaje:

„Za neke ljude to može da te odvede sa puta, da te poremeti. Ali nadam se da će sve uskoro doći na svoje, da će moći da se fokusiraju samo na košarku. I da budu srećni.“

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.