DOBRE VESTI ZA GROBARE: Partizan dobija POJAČANJE!

Košarkaš Partizana Aleksej Pokuševski nedavno je proslavio svoj 24. rođendan. Pričajući za "MeridianSport", otkrio je i da se uskoro vraća na teren, nakon duže pauze.

- Verovatno ću ići sa ekipom - nastavlja Poku izveštaj o stanju povrede koja ga je odvojila od terena punih mesec dana. Barem se nadam, ako noga bude odreagovala kako treba u narednih pet dana. Da li ću igrati i koliko, to već ne znam. Ali uskoro bi trebalo da počnem da treniram sa timom.

Lepa vest za početak Nove godine – novog Partizana. Na tom timskom treningu, Pokuševski će prvi put raditi pod komandnom palicom Đoana Penjaroje, trenera crno-belih.

- Bio sam na nekim sastancima, bio na treninzima. Sviđaju mi se principi koje pokušava da uspostavi, a koje nije lako za kratko vreme usvojiti. Gledao sam utakmicu u Valensiji, ekipa je mnogo bolje igrala. Iako nismo pobedili, dosta veća energija i angažovanost igrača. Bilo je i grešaka, ali se meni sviđa to što u odbrani više pomažemo jedni drugima, jer smo do sada dosta branili jedan na jedan. Video sam da traži da se brže prenosi lopta u polje napada, da budemo slobodni da uzimamo svaki šut koji je otvoren. Ali, pre svega moramo da pazimo loptu, jer nam je to bila boljka već neko vreme.

Analiza stila Đoana Penjaroje za Meridian sport se nastavlja.

- Za sada mi se sviđa njegov način treninga i kako pokušava da uspostavi principe. Gaji modernu košarku u smislu detalja i kako treba odbrana da izgleda. Napad jedan na jedan je u današnjoj košarci dosta lakši, jer su igrači napredovali. U svakom timu ima barem jedan koji može maltene uvek da poentira iz igre jedan na jedan. Na nama je da u odbrani timski učinimo da barem šutevi tih napadača budu teži.

Starsport

Pokuševski je sedeo kao i svi drugi navijači Partizana, gledao utakmicu protiv Valensije na kojoj su crno-beli posle dugo vremena izgledali kao tim koji zna šta hoće.

- Dosta bolji protok lopte i mnogo ’lepih’ šuteva koje smo promašili. Stvarno solidna košarka. Nije bila samo prva četvrtina, pa se onda pogubimo – što nam se dešavalo – već je trajalo duži period i to je nagoveštaj da možemo i da hoćemo. Da je bilo loših navika koje su se opet pojavile – bilo je. Da je moglo bolje – moglo je. Izostala je pobeda, ali…

Zastao je 213 santimetara visoki momak i poručio ono što je svima jasno:

- Mi sada nismo u poziciji da gledamo šta smo pobedili, šta izgubili. Moramo da pronađemo igru.

Ta igra je negde izgubljena. I, kada god neko u Partizanu pomisli da je ugledao svetlo, ono ne samo da postane slabije, već se potpuno ugasi. Izgubi se u šumi Kaunasa, u muku Beogradske arene…

Sve je to Pokuševski pratio sa strane. Ali je bio deo tima kada su se desile velike promene. Zapravo, jedna promena.

- Vratiću se na to, na sve posle utakmice protiv Panatinaikosa. Imali smo nekoliko dana odmora i stvarno nisam verovao da će se desiti. Pričali smo Vanja (Marinković) i ja, nismo hteli to da se desi. Tih nedelju dana, kada je Željko (Obradović) napustio Partizan, sve smo čitali iz novina. Nismo bili sigurni šta se od nas očekuje. Da ne igramo? Nije realno prema Partizanu. Ja jesam došao ovde zbog Željka. Njega volim pre svega kao čoveka, a onda kao trenera. Koliko god sam imao teških trenutaka sa njim, postao sam deset puta bolji igrač zahvaljujući Obradoviću. To sam mu i rekao na kraju, koliko sam mu zahvalan. Bilo je baš burno. I nimalo prijatno. Svako je imao svoju sliku dešavanja. Jedino što smo mogli da probamo da uradimo je da igramo. Ja sam se povredio u prvoj utakmici posle toga, ali sam video koliko je bilo teško momcima. O svemu možemo da diskutujemo, da li neko igra loše, ili se ne ponaša dobro. To postoji svuda. Ali, ne možemo da dovodimo u pitanju želju. Svako od nas mora da se pogleda u ogledalo i preuzme deo krivice.

Na to što je mlad, domaći igrač, sa posebnim talentom, koji voli Partizan, Pokuševski je i čovek sa stavom.

- Moramo do kraja sezone da probamo da učinimo da sve izgleda koliko je moguće dobro. A nije izgledalo dobro. Nije ni dok je Željko bio tu, a nije ni kada je otišao. To nešto valjda jasno govori. Šta će se dešavati sledeće sezone, pitanje je za ljude u klubu, ali barem ove godine mora svako sebe da pogleda u ogledalo. Čini mi se da se to i dešava. Protiv Valensije sam video pomak i stvarno se nadam da je to početak.

Pokuševski priča za Meridian sport na ulasku u 2026. Od 2025. se oprostio kao šampion ABA i Srbije, ali i sa gorkim ukusom koji je do sada opisivao.

- Bila je pozitivna godina. Stvarno smo u početku bili tim kao da smo pali s neba i kao ’ajde da igramo. Mnogo smo napredovali timski tokom sezone i da je ostao ceo tim, mislim da bismo ušli u sledeću trku spremni. Ne bih o razlozima zbog kojih su otišli Frenk Nilikina, Ajzeja Majk i Brendon Dejvis, ali žao mi je što su otišli. Nije prijatno, Frenk je s nama trenirao, krenuo u sezonu… Stvorilo je određenu nesigurnost.

Foto: Sportissimo.rs

Nesigurnost je nešto sa čim se Aleksej nosio i u Oklahomi Siti kada se borio za minute, za mesto startera, onda opet za minute… Istu bitku vodio je i u Partizanu, a posebno je početak ove sezone bio turbulentan za sjajnog krilnog igrača. Retko koji igrač je izazivao dvoumljenje javnosti kada su u pitanju odluke Željka Obradovića, najtrofejnijeg trenera svih vremena. Ali, Pokuševski bez minuta…

- Vratiću se na početak sezone. Nisam igrao prvu utakmicu, u drugoj malo jesam, ali sa nekim greškama. Očekivao sam da ću imati ozbiljniju ulogu ove sezone, mada kod Željka svi imaju ulogu i samo treba da ostanu spremni. Ali, mislio sam da će biti više tolerancije na moje greške. Pričao sam sa njim mnogo puta, bio je otvoren prema meni, imali smo dobar kontakt. Čim se otvorilo malo prostora da igram više, pokušao sam da iskoristim maksimalno. I onda je povreda to prekinula. Svakom igraču, pa i meni, bitno je da imam minute i samopouzdanje. To se stvara radom, treningom, ali ako nema sigurnu rolu – igrač se izgubi. Nije lako. Mislim da sam uhvatio dobar ritam sa Željkom, znam da je bio zadovoljan kako ide…

Sada mora da se nastavi sa drugim trenerom. Možda u Monaku. Možda u Barseloni.

- Nekoliko puta sam pričao sa Penjarojom i jedva čekam da se vratim na teren. Mislim da ću imati ozbiljnu ulogu i šta da pokažem.

Talenat se kod Alekseja nikada nije dovodio u pitanje. Ali, više nema dileme da je igrač koji zavisi mnogo od samopouzdanja. Kada je u zoni, onda može mnogo da znači timu.

- Fizički će biti sve bolje i bolje kako vreme bude odmicalo, a mentalno sam dobro. Nedostajala mi je košarka, samo da vidim kako će sve izgledati na terenu i šta Penjaroja traži od igrača. Nije ništa teško, mogu da dam i više od onoga do sada.

Starsport

Aleksej Pokuševski se vratio u Evropu kao i dalje jedan od najvećih bisera evropske košarke. U naletima je pokazao šta može. Sada želi više. I želi u najdražem dresu:

- Imam još godinu ugovora, ali sa određenim opcijama. Želeo bih da igram u Partizanu što duže. Da budem domaći igrač koji će pomoći klubu da dođe do uspeha, a da ja imam lepu ulogu. Da li će se sve to dešavati – ne znam. Ne zavisi sve od mene, već i kluba. Samo radom i svakodnevnim zalaganjem može da se postigne nešto. Možete da pitate koga god u Partizanu, istina je da radim najjače moguće da to i postignem. Zato je sve ovo za mene jednostavno – uđem u dvoranu, treniram i igram maksimalno. I onda, kad dobijem šansu, moram da je iskoristim.

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.