OVE REČI LEDE KRV U ŽILAMA! Ovako je Duško Vujošević pričao o opakoj bolesti sa kojom se borio!

Sportska Srbija zanemela je pred vešću o smrti Duška Vujoševića u 67. godini života. Legendarni strateg, koji je godinama vodio iscrpljujuću borbu sa narušenim zdravljem, preminuo je nakon što mu se stanje naglo pogoršalo u martu ove godine.

Njegova zdravstvena golgota trajala je dugo. Još pre sedam godina, Vujošević je pokušao da pronađe spas u Istanbulu, nadajući se transplantaciji bubrega, ali tadašnji nalazi nisu dozvoljavali takav zahvat. Ipak, on se do poslednjeg dana borio sa nesvakidašnjom snagom.

Vujošević je u javnosti često govorio o položaju bolesnog čoveka, ističući važnost društvene odgovornosti:

- Čoveku koji je bolestan je potrebna najveća pomoć, a obično se ljudi okreću od onih koji su bolesni. Neki ne mogu da podnesu to da gledaju, neki nemaju dovoljnu količinu empatije, ali društvo mora da ima svoje rešenja i svoje propise. Jer ja nisam kao osoba neko ko je najbolji da tumači ovaj problem zbog toga što nisam objektivan. Ja imam potrebu za bubregom, da li od živog donora ili čoveka koji je umro - govorio je Vujošević.

Košarka kao "otrov i protivotrov"

Analizirajući svoj životni put, bio je svestan da je fanatična posvećenost košarci ostavila duboke posledice na njegovo telo. Priznao je da je potcenio dijabetes, koji je decenijama razarao njegov organizam.

- U ovaj posao sam ušao i mlad i nezreo i goreo kao kad se sveća zapali sa dva kraja. Radio sam sa jednom ogromnom energijom i strašću, intenzivno i bez kalkulacija. Ja inače volim ljude koji su potpuno posvećeni svom poslu, bilo šta da rade. 

Ne volim kad je neko polovičan u bilo čemu. Toga sam se držao i s te strane mi nije ni žao, ali cena je bila velika. Veoma rano sam dobio šećer i potcenio tu bolest. On ne boli i podmuklo me je rastakao. Stradali su kapilari, vene i na kraju bubrezi. Kasno sam počeo s insulinom, a on je jedina stvar koja sprečava takve posledice.

Kad su u pitanju moje bolesti, košarka je i otrov i protivotrov. Mislim, pre svega, na način na koji sam je konzimirao i na kraju, praktično, overdozirao. S ovom pameću bih verovatno vodio više računa, ali teško da bih kalkulisao s emocijama. To ne bih ni hteo ni umeo. Sve što se radi bez emocija i bez pune posvećenosti ostaje neslano. Bljutavo.

Gospodski je boriti se za unapred izgubljenom stvari. Kad je u pitanju ova moja bolest i bitka, nadam se da nije unapred izgubljena - pričao je Dule.

Njegova smrt označava kraj jedne od najautentičnijih sportskih priča na ovim prostorima.

Više o Vujoševiću pročitajte OVDE. 

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.