ODRŽANA KOMEMORACIJA DUŠKU VUJOŠEVIĆU: Ostoja i Krstić se potresnim govorom oprostili od legendarnog trenera! (VIDEO)

U Skupštini grada Beograda održana je komemoracija Dušku Vujoševiću. 

Sve što se dešavalo, možete pogledati i pročitati u nastavku teksta: 

10.55 - Evo kako se predsednik Partizana Ostoja Mijailović oprostio od Vujoševića: 

- Opraštamo se od čoveka koji nam je mnogo značio. Meni lično je puno puta bio oslonac, podrška i glas razuma. O svemu što je dao košarci govoriće istorija. Za mene i mnoge vas ovde, bio je mnogo više od toga. Bio je čovek stava, karaktera. Čovek koji je uvek govorio istinu, čak i onda kada nas je ona sve bolela. Imao sam sreću i čast da ga poznajem, da razgovaram sa njim. Da čujem njegov savet i onda kada je bilo najteže. Njegova ljubav prema Partizanu nije bila samo obična ljubav prema klubu. To je bila životna posvećenost. Partizan je bio deo njegovog bića, identiteta i duše. On nas je naučio da Partizan nije samo košarka, da je to karakter, dostojanstvo. To je da se nikada ne odustaje. Zato njegov odlazak toliko i boli. Danas ne odlazi samo trener, samo legenda, odlazi čovek koji je oblikovao generacije, stvarao ljude, koji je ostavio trag u svakome koji je imao privilegiju da ga poznaje. Postoje ljudi koji nikada zapravi ni ne odlaze. Oni ostaju u svačijem sećanju, svakom savetu koji su dali, u svakom delu ostavljenom iza sebe. Dule će zauvek ostati deo Partizana, u svakom našem uspehu, u svakom mladom čoveku koji zna šta znači imati karakter. Hvala ti za podršku i iskreno prijateljstvo. Počivaj u miru, prijatelju, neka ti je večna slava.

10.50 - Pričao je i Nenad Krstić: 

- Danas se opraštamo od čoveka čije ime zauzima posebno mesto u istoriji srpske košarke. Njegov doprinos se ne ogleda u pobedama, samo, već u sistemu koji je stvarao. Mnogi njegovi igrači su postali reprezentativci i nosioci igre, Njegova vera u rad, disciplinu i strpljenje ostavila je trajan pečat u srpskoj košarci. Ostao je dosledan ideji da se grade prave vrednosti. Njegovo nasleđe nije samo u trofejima, već u ljudima i svim onima koji predstavljaju srpsku košarku. Za mene lično to nasleđe ima posebno značenje. Sećam se našeg prvog susreta na turniru na Zlatiboru. Na poslednjem meču, tri minuta pre kraja, doživeo sam tešku povredu ruke, ali sam nastavio da igram. Sutradan sam seo pored njega u autobusu, pitao me je da li bih nastavio da igram da sam znao da je ruka slomljena. Rekao sam da bih, samo se nasmejao, pomazio me po glavi i rekao 2ajde nazad". U ime srpske košarke hvala mu na svemu što je učinio, neka mu je večna slava i hvala.

10.44 - Vida Ognjenović:

- Opraštamo se od našeg Duška, okeanske čovečnosti, nežnog srca, u kojoj je svaki prijateljski bol mogao naći utehu. Kako prihvatiti odlazak... Njemu smo se pravdali za svoje greške, molili ga za oproštaj, pred njim osećali krivicu i za najmanje odstupanje od čovečnosti i iskrenosti. Njegov nas je primer opominjao da je biti čovek ozbiljna obaveza. Život je proveo kao pobednik.

- Zvala sam ga oluja dobrote. Ne poznajem čoveka koji poseduje takav dar. Ne poznajem koji se brže bacao u vrtlog da pomogne. Duško nije priznavao udžebinčke granice, tvrdio je da su to priručnici za pravanje grešaka. Čoveku je dužnost da pravi iskorake, da skok pred košem bude bogolik, da nema uzmaka i nemogućeg. Tragao je za svim vidovima nedostižnog i dostizao je. Zahtevao je da se u sportu svako dostignuće sledećim korakom nadmaši. Postigao je da sport bude nadživot, da se zalet ne zvaršava skokom nego se nastavlja u vazduhu.

10.38 - Trenutno traju govori: 

10:21 - Sinan Gudžević:

- Duška sam poznavao 40 godina ravno. SA njim me je upoznao u restoranu Zagreb partizanovac Božo Koprivica. To je bilo za vreme jugoslavije, dok je Duško još živeo sa roditeljima i sestrom Natašom u Zemunu. U tri sedmice marta i aprila ove godine, smrt nemilosna izvršiteljica izješe po vremenu vreme, odnela je i Boža i Duška. Partizana su pune knjige Boža Koprivice a bez Duška se ne može ni zamisliti. Kakav dobro obavljen posao smrti, kakav uspeh, srušiti takvu tvrđavu. Od Duška sam saznao za smrt Božovu, a nakon komemoracije stigla je vest o Duletovoj smrti. Ovde sam po želji Duletove porodice. Jutros mi se čini da je vreme od kako se znam sa Duškom, prošlo dlanom o dlan. O smrti kažemo da znamo sve, ali na suvek iznenadi uvek. Vidimo već sedam dana kako pripadnici nacije partizanovaca, žale Duška Vujoševića, ako među takmivih ima te ne znaju, on je više puta izjavio da je on po nacionalnosti partizanovac. Njemu koji im je priredio više radosti nego svi pre njega i posle njega. I strukture košarkaškog i drugi h klubova su se priključili tome žaljenju. Narodna žalost je dobra reč, iako ona nije proglašena. Duško je za mnogo ljudi bio narodna radost, pa je i žalost za njime narodna. "Svako je žalan i bolan kada mu umrte neko od bližnjih, ali smrt žali i grad". Rođen je u Titpogradu, majka Vukica, otac Nikola, roditelji su Crnogorci. Sele se u Beograd, otac ekomnomista, majka službenica. Dule u Beogradu krenuo u osnovnu školu na Dušanovcu. Počeo studuirati na Pravnom fakultetu, a paralelno se upisao na trenersku školu. Završio ju je, a fakultet nastavio. Kada je postao prvi trener Partizana imao je 27 godina. Ovoji oje prvo prvenstvo 1987. godine, dve godine kasnije upoznaje Anu, buduću suprugu.

- Iz Partizana će Duško otići u Italiju, Španiju, Francusku, jednu srezonu trenira i Zvezdu, posle se vaća u Partizan i čini ono štoi ga čini najvećim. Uglavnom je klub pomagao treneru da postane bolji, da se proslavi. To je uobičajen princip napretka. Akli ima trenera koji su više dali Partizanu, u fudbalu Ile Špic, Stjepan Bobek... Duško je zahtevao da se igrači usavršavaju vežbanjem, bio je nepopustljiv. Vežbom se i papagaj nauči da govori, rekao mi je jednom.

- Košarka jeste bičla osnovna stvar u mom životu, a sada me je teška bolest odvojila od života. Živeti sa dijalizom nije lako, izgubio sam strast. Sada mi Vojove slike još više znače - šričao je Vujošević. Bio je opsednut knjigama. Nisam imao pojma o naslovu koji bi mi kazao, pa bi rekao sve dok ne razaznam. Imao sam utisak da me smatra jednim od svojih igrača, pa me vežba. Žalio je što nestaju biblioteke i bioskopi.

- Nadao sam se da će Cimermana upoznati u Ulcinju, kada sam mu rekao da je on bivpši vaterpolista kazao je: Eto ima i takvih vaterpolista. Na osmrtnici za dragog Duška, među ožalošćenima, nalazi se još jedno ime - drugarica Žuta. To je stanovnica Duškove kuće, labradorka koja će napuniti 12 godina.

10.20 - Sestra Duška Vujoševića zapevala uz pesmu Gabi Novak.

10.13 - Stigla je i porodica Duška Vujoševića.

9.59 - Željko Obradović jedva stoji na nogama: 

9.48 - Evo ko je stigao među prvima: 

9.47 - Legende Partizana dočekuju ljude: 

9.46 - Stigao je i veliki Sale Đorđević.

9.34 - Polako sve počinje:

9.24 - Ovde ćete moći da pratite i video snimak komemoracije: 

Reka crno-belih suza teći će danas Beogradom zbog Duška Vujoševića. Proslavljeni košarkaški trener napustio nas je 8. aprila, u 68. godini, a više o tome možete da pročitate OVDE. Dule je ostavio neizbrisiv tragu srpskoj regionalnoj, evropskoj i svetskoj košarci, a najdublji kao trener Partizana. Vujošević je bio zaslužan za brojne uspehe crno-belih, ali i za stvaranje brojnih košarkaških asova, kako naših tako i stranih.

Komemoracija Dušku Vujoševiću održaće se od 10 časova u Skupštini grada Beograda. Dule će potom biti sahranjen na Novom groblju u Beogradu, u Aleji zaslužnih građana. Opelo će početi u 13 časova u Crkvi Svetog Nikole na Novom groblju. Nema sumnje da će biti potresno i emotivno, te da će veliki broj grobara i poštovalaca doći da se oprosti od Duleta.

Sve vesti o Dušku Vujoševiću možete da pronađete OVDE.

Ko je bio Duško Vujošević

Karijera Duška Vujoševića nije samo hronologija sportskih uspeha, a uvek će se najviše pamtiti njegove titule osvojene na klupi svog Partizana.

Prvu veliku titulu s Partizanom osvojio još 1987, kao mlad trener, njegov istinski uspon ka statusu legende počeo je deceniju i po kasnije. Vujošević je postao sinonim za radničku etiku i strogu disciplinu, transformišući beogradske crno-bele u evropsku silu, koja je, uprkos skromnim budžetima, redovno rušila gigante s višemilionskim ulaganjima.

Pod njegovom palicom talentovani dečaci postajali su NBA zvezde i nosioci evropske košarke, a  imena poput Bogdana Bogdanovića, Nikole Pekovića i Jana Veselog samo su neki od dragulja koje je izbrusio ovaj košarkaški velikan. Vujošević nije bio samo strateg pored aut-linije već i učitelj i mentor, koji je svoje igrače terao da čitaju klasike književnosti, verujući da vrhunski sportista mora biti intelektualno zaokružena ličnost.

Vrhunac njegove blistave karijere bio je nezaboravni plasman na fajnal-for  Evrolige 2010. u Parizu, uspeh koji se i danas smatra jednim od najvećih podviga u istoriji moderne košarke. Taj period obeležila je i apsolutna dominacija u domaćim i regionalnim okvirima, gde je Partizan pod njegovim vođstvom nanizao desetine trofeja. 

U karijeri je vodio OKK Beograd, Mladost Zemun, Partizan, Oksimesu, Crvenu zvezdu, Brešu, Olimpija Pistoju, Pezaro, Radnički Beograd, CSKA iz Moskve, Limož i Kluž. Bio je selektor Srbije i Crne Gore, Crne Gore i Bosne Hercegovine. Svakako je malo koji trener ostavio tako dubok trag u našoj košarci, kao Duško Vujošević.

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.