KONAČNO SE OGLASIO ŽELJKO OBRADOVIĆ: Slavni trener otkrio koja mu je najdraža titula u karijeri

Postoje pobede koje se pamte kao statistika, i postoje one koje postaju deo genetskog koda jednog kluba. Ono što je KK Partizan, predvođen debitantom na klupi Željkom Obradovićem, ostvario 16. aprila 1992. je nešto o čemu se i danas priča. 

Za Obradovića, uspeh iz 1992. nije samo pehar u vitrini, već spona koja i danas povezuje aktere te istanbulske noći.

- Najvažnija stvar je da je to istorijski uspeh Partizana i ja sam ponosan na to. Svi ljudi iz te generacije, pričamo o igračima, ali i ljudima van tima, i ja sa njima smo ostali u izvanrednim odnosima i svake godine se nalazimo, koliko nam to vreme dozvoljava, da sednemo, da se ispričamo i da se zajedno vratimo nekim danima koje smo živeli zajedno. To su lepa sećanja, najlepša koja postoje - rekao je on u intervjuu za Maxbet sport i dodao je:

-Sigurno, da, da, sigurno (da mi je to najdraža titula). Sve ono što je išlo uz to, gde smo morali da igramo, da smo samo jednu utakmicu odigrali u Beogradu, da sam ja bio početnik, što je to bila najmlađa ekipa u istoriji koja je osvojila titulu… stvarno nešto što niko na početku sezone nije mogao ni da pomisli, a kamoli da mašta o tome. Ali eto, išlo je tako, rasli smo iz utakmice u utakmicu, sticali iskustvo i na kraju se završilo kako se završilo.

Srdjan Stevanovic/Starsport.rs

Partizan te sezone nije imao luksuz imperativa. Kao autsajderi, "Partizani iz Fuenlabrade" su gradili svoj put tiho, koristeći potcenjivački stav bogatijih rivala. Obradović se podseća kako su favorizovani protivnici, poput Milana, upali u zamku sopstvene arogancije.

- Ma da, mi nismo sebi stavili taj imperativ i ja kao mlad trener početnik i niko nije ni postavio te ciljeve ispred nas. Prvenstveno da uđemo u plej-of, a onda i te utakmice sa Bolonjom – uspeli smo da ih pobedimo u majstorici na njihovom terenu, pa da odemo na Fajnal for, gde smo igrali protiv Milana, koga smo dva puta te sezone dobili, a oni su sebe proglasili za favorita - objasnio je on. 

Bivši trener crno-belih dodaje da je upravo taj mentalitet protivnika bio vetar u leđa njegovom mladom timu:

– Nama je išlo na ruku da misle da mogu i da su favoriti, mislili su da te dve pobede ništa ne znače. Na kraju smo ih dobili i ušli u finale sa timom sa kojim smo takođe igrali dve utakmice izuzetno teške. Tesno smo izgubili u Badaloni, a takođe teško dobili u Fuenlabradi zahvaljujući bacanjima Stevanovića. Eto, složilo se sve i napravili smo taj rezultat koji niko nije očekivao - objasnio je Obradović.

Kruna te sezone bila je čuvena trojka Aleksandra Đorđevića u poslednjim sekundama finala protiv Huventuda. 

-Pa sad, to je bilo pre 34 godine… Bilo je veoma važno da smo uveli loptu u igru brzo. Pre te trojke je važne poene dao i Tomaš za njih, koji je posle bio i moj igrač. On je dao jedan veoma, veoma težak šut, dupli izbačaj koji je imao, i to govori o kvalitetu koji je posedovao. Ali na sreću, mi smo dobro reagovali,  Koprivica je brzo dodao ka Saši, koji je predriblao preko celog terena, okrenuo se i izveo perfektan šut.

Za Željka, tajna istorijskog koša nije bila samo u sreći, već u hiljadama ponavljanja na treninzima:

- Kada se pogleda pozicija tela, izbačaj,  perfektan šut. Težina je u tome što je to finale Evrolige i da se ubaci i donese pobeda. Što se tiče tehnike, on je to mnogo puta radio na treningu - zaključio je Žoc. 

Više o Željku Obradoviću pročitajte OVDE.

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.