"DUŠKO VUJOŠEVIĆ JE MNOGO UTICAO NA MENE": Emotivni Vladimir Jovanović otkrio kome posvećuje istorijski trofej (VIDEO)

Utiske nakon istorijske pobede Spartaka u finalu Košarkaške lige Srbije je izneo strateg Subotičana Vladimir Jovanović.

- Želim pre svega da se zahvalim i čestitam ekipi FMP-a na ostvarenom rezultatu. Njihovo ponašanje pre, tokom i nakon utakmice bilo je na vrhunskom nivou, što može samo da raduje svakog istinskog zaljubljenika u košarku. Aplauz i opšti utisak koji su ostavili zavređuju svaku pohvalu. Posebno mi je drago zbog Barne, koji je bio kod nas, a sezona u Spartaku mu je poslužila kao odskočna daska u karijeri. Takođe, čestitam i svojim kolegama na klupi FMP-a – od Nikite, preko mog kuma Tadića, do kondicionog trenera , sa kojim sam sarađivao u dve situacije, uključujući i period kada smo sa reprezentacijom osvojili zlato - započeo je Jovanović.

Čestitam i svom timu. Naša forma je bila na izuzetno visokom nivou, od spoljnih igrača do visokih pozicija, i uspeli smo da se izborimo sa svim izazovima. Sezona je bila duga, zahtevna i obeležena serijom povreda, ali ostali smo jedinstveni. Posle veoma lošeg početka, uspeli smo da se podignemo u finišu sezone, vežemo pet-šest pobeda i stignemo do Fajnal-fora. Vera u sebe i međusobno poverenje koje su igrači izgradili još na početku sezone na kraju su urodili plodom u duelima sa Crvenom zvezdom i FMP-om - nastavio je strateg Subotičana.

- Veliku zahvalnost dugujem predsedniku kluba i svima koji vode ovaj klub, kao i mom stručnom štabu koji je fenomenalan, iako brojčano nije veliki. Đorđe, Sloba, Milica, Raša, Jole, Peđa – svi su oni svakodnevno živeli sa ekipom. Neću reći da je ovo moj rezultat, ali ponosno mogu da kažem da su ovo moji igrači. Za tri godine smo izrasli kao klub, a ključ uspeha leži u tome što nismo grešili kada je reč o ljudskim kvalitetima.

Moram da se zahvalim ovoj grupi od 13- 14 igrača, uključujući i Bakija koji je bio maksimalno uz nas od samog početka. Znam da sam težak saradnik, ali uz njih sam i sam napredovao kao čovek. Da bi me neko promenio, mora zaista da me ubedi u to, a oni su mi bili najveća podrška da iznesem ovu izuzetno zahtevnu sezonu i krunišem je trofejem - osvrnuo se iskusni strateg.

- Naravno, neizmerno hvala i našoj publici. Navijali su u stilu starih vremena – vole ovaj klub, pružaju bezuslovnu podršku, ne kritikuju previše i dolaze na utakmice da podrže tim, a ne da ocenjuju i zameraju. Ovo je predivan osećaj. Dobijao sam i gubio mnogo utakmica u karijeri, ali ovo je kruna svega što smo stvarali u poslednje tri godine.

- U Partizanu sam proveo 15-16 godina. Kada ste prvi asistent, taj rad je vidljiv, ali to je bio izuzetno dug period koji je izvršio ogroman uticaj na mene. Drago mi je što to mogu da pomenem. Kao mlad čovek i trener u tom trenutku, prirodno je da menjate i prilagođavate svoju ličnost, što je proces koji ljudi van velikih klubova teško mogu da razumeju. Tek nakon toga počinjete da usklađujete svoju ličnost sa spoljnim okolnostima koje su ključne da bi vaš pravi karakter izašao na videlo. Svaki trenerski posao je delimično i gluma, jer morate da vodite ljude i onda kada oni nešto ne žele da rade. Ove godine sam konačno mogao da budem potpuno svoj i zato sam zahvalan ovim momcima.

Na konferenciji je prisutan i sin mog velikog, nažalost preminulog prijatelja Đuke, sa kojim sam igrao košarku. Njegov prelepi sin neverovatno liči na oca kojeg sam mnogo voleo.

Mnogi me pitaju o istorijskom trenutku u kojem večiti rivali nisu u finalu. Ipak, ne želim da se kontekst ovog našeg uspeha stavlja u istu rečenicu sa Crvenom zvezdom i Partizanom, jer to nije pošteno ni prema nama, ni prema njima. Voleo bih da se u javnosti priča o Megi, Borcu i nama onda kada to igrama zaslužimo. Nisam zbog toga ništa srećniji – druga ekipa je prosto zaslužila finale, a ova utakmica za mene nema širi istorijski kontekst. Ona je istorijska isključivo za nas koji smo osvojili trofej - izjavio je.

Pričao je i o prethodnim uspesima.

- Količina sreće ne može da se meri sa ranijim uspesima, jer moje lično stanje uvek zavisi od okruženja. Sa Partizanom sam osvojio svojih prvih pet trofeja i pamtim koliko me je činila srećnim iskrena radost Saše Danilovića nakon osvajanja ABA lige. Isti takav osećaj imam i ovde, sa ljudima sa kojima radim. Srećan sam što smo usrećili ljude koji su uložili svoje vreme i novac da bi bili uz nas – ljude koji su putovali šest sati autobusom da bi bodrili jedan mali klub. Kada vam se oni zahvale, taj entuzijazam vas ispuni. Radujem se i zbog svoje porodice koja trpi moj težak karakter – supruge Jelene, dece Marte i Mateje. Iako me ponekad ne smatraju "nenormalnim", uspešno smo se istrenirali da funkcionišemo zajedno - objasnio je Jovanović kroz smeh.

Osvrnuo se Jovanović i na sam susret.

- Što se same utakmice tiče, došlo je do ogromne energetske potrošnje. Protivnik je potpuno promenio petorku, a mi smo odigrali "small ball" i prešli na "svič"odbranu. Energetski smo pali, prestali da napadamo reket i opredelili se za šut koji nas nije služio. Sa druge strane, oni su to radili znatno bolje i u završnici konstantno dolazili do linije slobodnih bacanja.

Tokom tajm-auta smo imali dogovor da Radovanović napadne obruč preko Drobnjaka koji je bio u problemu sa ličnim greškama, ali dok Hanlan nije uzeo loptu, delovali smo inferiorno. Nismo dobro gradili prostor niti spuštali loptu na visoke igrače, a u jednom trenutku sam čak posumnjao i u našu realizaciju slobodnih bacanja. Imali smo dve-tri situacije u ofanzivnom skoku gde smo mogli mirnije da sačuvamo prednost, ali nismo uspeli. Promenili smo odbranu, ali tajming je bio takav da smo u tom momentu bili maksimalno iscrpljeni. Želja je postojala, ali je ogroman napor ostavio trag na donošenje odluka u finišu - rekao je o utakmici.

Prisetio se i legendarnog Duška Vujoševića.

- Na kraju, moram da pomenem Duška Vujoševića. Sve što se desilo u ova tri dana želim da posvetim njemu, jer je ostavio ogroman uticaj na mene u svim sferama života – pre svega kao košarkaški trener, a potom i kao čovek. Do sada nisam želeo javno o tome da govorim, ali imali smo fantastičan odnos, dugo sam sarađivao sa njim i to je za mene bila velika privilegija. Takođe, ovaj trofej posvećujem i svom preminulom kumu, koji je bio veliki navijač Spartaka. Pratio je našu polufinalnu seriju sa Zvezdom prošle godine i zbog mene je postao istinski zaljubljenik u ovaj klub - zaključio je Jovanović.

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.