EVROBASKET 1995! Zlatni povratak nacije predodređene za uspeh pod obručima, OLIMP ATINE JE PAO PRED NAŠIM BOGOVIMA!

Pre 20 godina Evropa je svedočila jednom od najemotivnijih sportskih trenutaka ikada. Posle strašnih godina sankcija i izolacije, košarkaška reprezentacija Jugoslavije, predvođena jednim od najboljih timova ikada, ponovo je stala na veliku pozornicu i dokazala da nam je ovaj sport u genima.

Za svakog Srbina, takmičenje starog kontinenta u Grčkoj je mnogo više od sporta, to je dokaz da te požrtvovana borba uvek dovede do cilja. 

KVALIFIKACIJE

Nakon što su Ujedinjene nacije ukinule sankcije, košarkaši Jugoslavije su dobili zeleno svetlo za povratak na međunarodnu scenu. Međutim, put do Evropsko prvenstva nije bio nimalo lak.

Morali su naši momci da prođu kroz kvalifkacije u Bugarskoj, a legendarni trener i tadašnji selektor Dušan Duda Ivković součio se veliki izazovom. Morao je da u kratkom roku oformi tim koji dugo nije igrao zajedno, da posloži kockice kako bi Jugoslavija igrala na ovom prestižnom takmičenju. 

Nije bilo lako, pogotova na meču protiv domaće selekcije, ali uspeli su naši momci vremenom da se uigraju i izbore plasman.

ATINA

Samim dolaskom u grčku prestonicu, naša reprezentacija je važila za jednog od favorita. Vlade Divac je godinama važio za jednog od najboljih centara NBA lige, a Aleksandar Đorđević i Saša Danilović su važili za najbolji bekovski tandem. Neizostavni u timu su bili svakako: Žarko Paspalj, Dejan Bodiroga Saša Đorđević, Zoran Savić i Željko Rebraća.

Svi su igrali u velikim klubovima s kojima su nizali uspehe, ali su bili gladni reprezentativnih medalja za koje su bili uskraćeni, iz razloga koje nemaju veze sa košarkom.

Turnir je bio pun dramatičnih momenata. U grupi, Jugoslavija je zabeležila sve pobede, uključujući i trijumf nad Grčkom u punoj dvorani posle odigranog produžetka rezulatom 84:80. Pored toga, pamti se i pobeda nad Litvanijom sa 70:61.

U polufinalu smo se ponovo sreli sa domaćom reprezentacijom. Tradiocionalno vatreni grčki navijači su bili spremni na sve da njihov tim uđe u finale. Napetost se mogla rezati nožem, bilo je jasno da će Dudinim pulenima biti potrebna posebna mentalna snaga da eliminišu protivnika. 

Nje niko uspeo da pomogne Grčkoj, nije se moglo protiv fantastične forme Saše Danilovića koji je postigao 19 poena, a odlično su pod košem svoj posao izneli Vlade Divac i Zoran Savić, tako da je Jugoslavija ponovo porazila Grčku, ovaj put rezultatom 60:52.

FINALE

Usledio je novi okršaj sa Litvanijom čiji je lider bio slavni centar Arvidas Sabonis koji je imao značajnu pomoć fantastičnog skorera Šarunasa Marčiulonisa.

Ipak, jedna stvar se desila što niko nije mogao da predvidi, a to je nestvarna partija Aleksandra Đorđevića. "Sale Nacionale" je odigrao utakmicu života. Postigao je 41 poena, uz uz šut za tri poena 9/12. Svaki njegov potez je izazvao ogromno uzbuđenje kako u dvorani, tako i kod ljudi koji fantatično pratili duel preko TV prijemnika. Nikako ne bi trebalo ni zaboraviti, zakucavanje Saše Danilovića u stilu NBA zvezde preko 221 cm visokog Arvidasa Sabonisa.

Na kraju, Jugoslavija je slavila sa 96:90 i tako se popela na pobedničkom postolje. Usledilo je ogromno slavlje momaka koji su išli korak po korak i uspeli da ostvare svoj san.  Zanimljivo je da niko od naših igrača nije proglašen za MVP takmičenja, već je to priznanje pripalo Arvidasu Sabonisu, a u idealnoj petorci je bio samo Vlade Divac. 

Ne sme se zaboraviti ni momenat da je selekcija Hrvatske koja je osvojila bronzanu medalju sišla sa postolja prilikom ceremonije dodele medalja i da se nikada više na isto nisu popeli.

SLAVLJENIČKI BALKON

Pobeda na Evrobasketu 1995. imala je snažniji značaj od samog sportskog trijumfa. U vremenu kada je zemlja bila podeljena i ranjena i u momentu kada smo okarakterisani kao loši momci, jedna košarkaška ekipa posta smblol ponosa.

Takođe, ovo je bila najava dominacije naše reprezentacije u narednim godinama. Bilo je pitanje samo ko je će odličje biti, gde god bi se pojavili bili bi favoriti za medalje.

Bilo ih je mnogo posle, ali nijedna poput ove nije tako emotivno proslavljena i često pominjana. Tada je i nastala sada već čuvena proslava na balkonu, koja je danas obavezna u slučaju nekog uspeha.

Može se reći da svaki sportista mašta o tom balkonu i reci ljudi koja mu sve vreme ponosno skandira.

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.