DARKO MILIČIĆ ZA SPORTISSIMO: Nikog ne treba da se plašimo! Ludaci već pišu ko je prvi - a to sme samo bog!

Legendarni srpski košarkaš i bivši NBA šampion Darko Miličić oglasio se za Sportissimo povodom učešća "orlova" na Evrobasketu u Rigi, ali i povodom činjenice da je njegov sin Lazar s kadetskom reprezentacijom osvojio prvenstvo našeg kontinenta.

Kako red nalaže, prvo smo se osvrnuli na aktuelni događaj, trenutno najveći u svetu igre među obručima. Srbija je demolirala Estoniju.

- Ne može Estonija da nam bude merilo. Ja sam, u svakom slučaju, kada sagledamo sve i kada vidimo kakav tim zapravo imamo, veoma zadovoljan. To su momci koji kvalitetom i posvećenošću zaslužuju da budu u samom vrhu i uzmu medalju. Da uzmu, akobogda, i to zlato. Vidi se, iako nisam tamo, ali sam se bavio tim sportom, da je tu odlična hemija između njih. Vlada sloga, lepa energija. Pored toga, to su momci s neverovatnim košarkaškim kvalitetom. To su sve momci šampioni koji su mnogo toga pozitivnog učinili. Nema sumnje da su neko ko zaslužuje da ove godine osvoje, iako je teško kada te već unapred planiraju za postolje. Mislim da su oni toliko psihički jaki da će i pored tih pritisaka sve da prebrode. Sasvim je njima jasno kako da se odnose, kako da se ponašaju i kako da gledaju na svaku narednu utakmicu. A onda, akobogda, da u finalu urade ono što svi očekujemo od njih. Mislim da su oni ta generacija, koja će da nas vrati na vrh Evrope.

Vrlo zanimljivi statistički podaci s meča protiv Estonije - svi su se upisali u strelce, a tri igrača su nam imala preko pet asistencija, što se nikad nije desilo.

- Poštujem, cenim sve, ali Estonija nam nije adekvatan rival. Tu se pokazuje zrelost, protiv takvih protivnika, gde smo izdominirali sa 50 odsto snage. U moje vreme, iako smo po imenima bili sasvim solidna reprezentacija, mučili smo se i patili protiv ekipa o kojima nije trebalo ni da razmišljamo. Jednostavno, nismo bili u stanju da to uradimo. I to pokazuje njihovu zrelost, dobili su skoro 40 razlike, a nisu se mnogo ni namučili. Na terenu su pokazali tu lepršavu igru. Niko tu ne juri neku statistiku. Pokazali su da su natempirali formu za ono što sledi. Niko ne gubi glavu, niko se ne lomi protiv ekipa protiv kojih posao mora da se uradi rutinski, bez mnogo muke.

Pedja Milosavljevic/STARSPORT

Imaš li neku reprezentaciju koju bi želeo da Srbija izbegne? Sledeći meč je s Portugalcima, pa slede Letonci, Česi, Turci...

- Koliko vidim, Turci su u našoj grupi ozbiljna ekipa. Ne znam koga bi trebalo da se plašimo. Ali, prema mom mišljenju, ne treba nikog da se plašimo. Toliko smo dominantni, igramo toliko dobru košarku. Ne vidim koga treba da izbegnemo. Samo neka su zdravi, složni i ko god nam bude naišao oni će znati kako s njim. Posle tek dolaze zahtevnije utakmice. Mislim da su oni glave već namestili za te zahtevnije utakmice, znaju kako će se suprotstaviti kvalitetnijim ekipama u smislu taktike. Kažem, spremni su za svakog, ali nekada malo treba i sreće. Mislim da ti momci zaslužuju zlato. Nadam se da će ih sreća poslužiti, bog sačuvati u dobrom zdravlju da bi ostvarili snove cele nacije. Pa da ih onda i dočekamo kako bog zapoveda.

Slavilo se u kući Miličića pre nekoliko nedelja. Kakvi su utisci posle kadetskog Evropskog prvenstva, s kog je zlato doneo Lazar, tvoj sin?

- Momci su odigrali baš ozbiljno, sa 16 godina. Tako konstantnu intenzivnu i jaku odbranu da odigraju, svaka čast. Stvarno su na terenu izgledali sjajno. Nemam šta drugo da kažem nego da je to veliko oduševljenje. Prvi put su otac i sin osvojili to kadetsko prvenstvo, ja s Jugoslavijom, on sa Srbijom. Lepo iskustvo, pogotovo za njega, momka koji toliko voli tu košarku i toliko truda i rada ulaže. Želim mu svaku sreću, rekao sam mu da je on mene već prevazišao, kao i sva moja deca. Veoma sam srećan zbog toga i to mi je velika radost. I Lazar i Lara i Luka i Uglješa, njihova posvećenost, kako stvari rade sad, ja to nisam radio kad sam bio u NBA. To je ono što ti kasnije daje rezultat. Da li si posvećen ili si u fazonu "baš me briga za sve" velika je razlika. Tek kada su pobedili u finalu, bio sam sasvim svestan šta su uradili "orlići". Onda su stizale i te čestitke što su prvi put otac i sin to osvojili. A, kako želim njemu tako i njegovim saigračima, da donesu još mnogo uspeha Srbiji. Naravno, samo da prvo budu zdravi.

Možemo samo da zamislimo koliko si bio srećan, verovatno srećniji nego da si ti osvojio.

- Ne mogu tačno da se setim, iskreno, tog momenta kad sam ja osvojio. Međutim, mislim da sam i ja nešto cmizdrio isto. Mislim da sam bio dosta emotivan. Neki od mojih saigrača sigurno se sećaju. Osećaj kao roditelja je neopisiv. 

Je l' sada bilo knedle u grlu?

- Nije, ali mi je srce bilo puno. Bio sam baš onako radostan, ali na način koji se ne doživljava svaki dan. Znam da voli, znam koliko je truda uložio, a znam i kakav je rolerkoster bio tokom prvenstva. Bilo je uspona i padova i nerazumevanja, on je to momački izneo i ostao je u službi reprezentacije. Žrtvovao se u svakom smislu da doprinese koliko god je mogao. Nije pitao šta treba, šta god mu je dato kao zadatak bio je spreman da ispuni. Reprezentacija i savez su ispred svakoga, ne može jedan Jokić da bude iznad, a ne deca od 16 godina. Svi koji tu dolaze, tu su zarad svoje zemlje. Niko ne dolazi da se tu ispucava, da oživljava karijere. On je sve uloge prihvatio, iako to nije ono gde se on najbolje snalazi. Na kraju je došao i rezultat, iako to nije sve izgledalo sjajno od starta. Momci su stvarno napravili pravi posao. Imaju sve što je potrebno, samo da bog da zdravlja. Da se naslonimo malo na ove seniore, i klinci su imali hemiju i slogu, pa rezultat nije mogao da izostane. Bilo je reprezentacija u kojoj su sinovi pumpali statistike, ali su zato završili tu gde jesu. 

Da li je NBA liga spremna za još jednog Miličića?

- Ne živimo mi u tim snovima, ne razmišljamo. On svakako ima pravo da se nada, shodno svom talentu i odnosu prema sportu. Ima pravo da mašta, ali ja s decom razgovaram drugačije nego drugi roditelji. Imam to iskustvo. Ko na ličnom primeru uči, kao što sam ja, onda gledaš da poučiš svoju decu. Ja im govorim da ne slušaju previše hvalospeve o sebi jer su premladi. Da ih niko ne pumpa, treba da znaju ko su, šta su. Neka idu dan po dan, nedelju po nedelju, sezonu po sezonu, pa ćemo videti gde smo i koliko možemo da dobacimo. Želim svoj mojoj dečici svaku sreću. Ne bih želeo da pričam o tome šta bih ja želeo jer je jedino što hoću da smo svi mi zajedno. Neka im gospod da ono što oni žele. Ja sam to sve prošao, pa nisam jedan od tih roditelja koji čekaju da mi dete uspe, da bih ja rešavao svoje probleme u životu. Kad vidim kako su posvećeni, u nekim momentima im želim sve, možda nekad malo i preteram. Želim da uspeju u svojim snovima, ali, nije košarka samo NBA i Evroliga. Malo njih stigne dotle. Već ako dođeš do toga da igraš profesionalno, to je veliki uspeh. Nisi propalitet ako ne dođeš do NBA ili Evrolige. Ja sam bio u NBA na najvišem nivou, pa sam bio nesrećan. Dobro, novčano sam se obezbedio, ali samo to. Ne bavimo se dometima, ne bavimo se projektima. Svako sad ima pravo da misli, da kaže. Već sada pišu ko će biti prvi, drugi pik na draftu. To su ludaci teški, to bolesno sve. Svi se bave projektovanjem, a bog je jedini koji to može. Jako dugo vremena će proći od sada, do momenta kada budu momci došli do trenutka da se to stvarno dešava. Vreme će pokazati sve. Videćemo ko je uspeo da preboli dečije bolesti, tinejdžerske hirove, na koje će da naiđu, ako već nisu naišli. Dug je to put - zaključio je Miličić za Sportissimo. 

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.