SPORTISSIMO INTERVJU - BOJANA JOVANOVIĆ: Tenis sam batalila zbog novca, a onda se otvorio put ka padelu! (VIDEO)

Nekada druga najbolja seniorka u Srbiji i devojka koja je više od petnaest godina provela na teniskim terenima, Bojana Jovanović, danas ispisuje nove stranice srpske sportske istorije – ali ovog puta sa padel reketom u ruci. U ekskluzivnom razgovoru za Sportissimo, Bojana je potpuno otvoreno govorila o bolnom, ali oslobađajućem prelasku iz tenisa u padel, teškim povredama koje su joj promenile životni put, milionima pregleda na društvenim mrežama, kao i o neverovatnoj ekspanziji padela u Srbiji, koji krupnim koracima grabi ka statusu jednog od najpopularnijih sportova u zemlji.

Više od 15 godina bila si u tenisu, a 2012. godine bila si i druga najbolja seniorka u Srbiji. Da li danas možeš da pomisliš da sve to nije bilo dobro?

- Da, kao što si rekla, preko 15-16 godina sam se bavila tenisom i bila profesionalac. Čak 2012. godine sam bila druga seniorka u Srbiji. Ali, nažalost, nisam nikada imala priliku da se na internacionalnoj sceni više bavim tenisom i da toliko putujem, pre svega zbog finansija. Onda sam, zahvaljujući društvenim mrežama, dobila ponudu da odem na Maldive i radim preko Tipsarević akademije. Tamo mi se otvorio put ka padelu. Zapravo, dva-tri dana pred sam put na Maldive, rekli su mi da ću držati treninge padela za početnike. Do tada nikada nisam čula za padel, samo su mi rekli da je to reketni sport. U tom trenutku sam bila u fazonu: ’Snaći ću se.’ Volim da probam nove stvari i to mi je zvučalo zanimljivo. Čim sam stala na teren, bilo je drugačije u poređenju sa tenisom, ali mnogo interaktivnije. Kada sam se krajem 2022. godine vratila u Srbiju, prvi klubovi su počeli da se otvaraju. Tada sam i dalje želela da ostanem u tenisu jer sam dala toliko godina života i bilo mi je teško da zamislim sebe van toga. Ipak, postepeno sam ulazila u priču i povremeno igrala padel. Iz ove perspektive sada, ne mogu da zamislim da se sve to nije izdešavalo.

PROČITAJTE JOŠ: GROBARI U DELIRIJUMU! Veliko pojačanje pred vratima Humske!

Koliko je bilo teško odricanje od tenisa i prelazak na nešto novo? Koliko je to bilo emotivno i šta su rekli prijatelji?

- Iskreno ti kažem, bilo mi je jako teško. Sigurno sam dve godine radila na tome, razmišljala sama sa sobom, pričala sa porodicom i prijateljima. Ljudi u mom okruženju su me znali kao profesionalnu teniserku i gledala sam na to kao da odustajem od svojih snova. Bilo mi je teško da me gledaju kao nekoga ko je odustao od nečega što je toliko dugo želeo. Ali onda sam shvatila da posle toliko godina u tenisu više nisam uživala, nisam bila srećna ni ispunjena. Svaki trening mi je bio samo momenat ’kad će se završiti’. Govorila sam sebi da želim da radim u životu ono što zaista volim, što me ispunjava i motiviše. Naravno, šta god radili u životu, treba truda i rada, nije jednostavno. Padel je totalno drugi sport i morala sam da krenem od nule. Ali život me je naučio da prihvatam izazove. Videla sam to kao novi izazov u kome zaista uživam. Kada sam početkom 2025. godine potpuno odlučila da se posvetim padelu i prestanem sa tenisom, otvorila su mi se vrata koja u tenisu nisam otvorila za 16 godina.

Da li ti danas to iskustvo iz tenisa donosi prednosti ili nekad moraš svesno da zaboraviš tenis da bi bila bolja u padelu?

- Mislim da je miks. Na samom početku je nama iz tenisa mnogo lakše da se prebacimo u padel. Neko ko se nikada nije bavio tenisom teško može za godinu ili dve da dođe na ovaj nivo. Sa druge strane, teži deo je vezan za staklo i korišćenje stakla. U tenisu, kad nas prođe lopta — poen je gotov. U padelu koristimo staklo; i kada neko jako smečuje, nije poen u jačini, već u nameštanju i korišćenju stakla kako bi se odigrao kontranapad na suparničke igrače. S te strane mi je bilo teško jer sam morala da zaboravim neke navike iz tenisa. Ipak, na psihološkom planu mi je mnogo značilo to iskustvo. Mentalni sklop profesionalnog igrača mogla sam da implementiram i dodatno unapredim u padelu.

Šta si kroz povredu i promenu sporta naučila o sebi, a što verovatno ne bi naučila da je sve išlo po planu?

PROČITAJTE JOŠ: PORAZ DECENIJE: Reprezentacija Hrvatske izgubila nakon teškog preokreta - protivnica postavila rekord Evropskog prvenstva!

- Početkom 2020. godine imala sam najveći uspon u tenisu, ali sam tada doživela i najveću povredu levog ručnog zgloba. Pošto sam uporna i idem glavom kroz zid, nastavila sam da treniram i povredila i desnu ruku. Onda je krenula i korona, sve se zaustavilo. Jako mi je teško palo jer sam videla tenis kao čitav svoj život; kao da vam u jednom danu neko sruši sve snove. Trebalo mi je dosta vremena i razgovora sa sobom i porodicom da se oporavim. Međutim, sada vidim da se sve desilo sa razlogom. Trudim se da sve teške stvari gledam kao iskustvo. Ako se desi nešto teško, bude mi krivo par dana, ali onda to sagledam kao novo iskušenje koje mi Univerzum daje jer zna da mogu to da iznesem i da me učini jačom. Da se sve to nije desilo, ne bih danas bila ovde gde jesam.

Tvoj sadržaj na društvenim mrežama u jednom periodu imao je desetine miliona pregleda. Da li ti je ikada bilo teško da budeš toliko otvorena pred tolikim brojem ljudi?

- Društvenim mrežama se bavim preko četiri-pet godina. Uvek sam želela da se bavim time, nisam na početku znala konkretno šta, ali želja mi je bila da motivišem, pre svega, mlade žene u sportu. Na samom početku nije mi bilo svejedno kada čujem neke negativne komentare. Međutim, kroz godine iskustva naučila sam da se ne fokusiram na to, već na dobre stvari i ljude koje inspirišem i koji mene inspirišu. Osvešćujem i koliku odgovornost imam prema ljudima koji me prate, jer želim da im predstavim prave vrednosti i način života koji živim.

Koji su ti naredni ciljevi u karijeri?

- Cilj mi je da uđem u top 150, ali ne limitiram sebe time. Kada se to desi, imaću sledeće ciljeve koji me motivišu. Trenutno mi je najveći fokus da napredujem i da svakog dana uživam u ovom sportu. Padel mi stvara veliku sreću. Rezultati i brojke će doći vremenom kada uložimo svoj maksimum, to je neizbežno.

Kako gledaš na razvoj padela u Srbiji i predstojeće turnire?

- Uzbuđena sam i srećna. Padel u Srbiji postoji nekih 3-4 godine i zaista sam ponosna koliko brzo raste. Imali smo FIP Silver, a sada i FIP Gold u Beogradu. Neuporedivo veći broj igrača i publike je došao u samo godinu dana. Ponosna sam što sam deo tih početaka i što mogu da predstavljam našu zemlju na internacionalnoj sceni. Nadam se da će uskoro biti još više mladih igrača i juniora.

Da li misliš da ovaj turnir može da bude prekretnica za padel u Srbiji?

PROČITAJTE JOŠ: HRVATI SIPAJU POHVALE: Puno se podigao srpski boks!

- Definitivno. Još veći broj ljudi će čuti za padel. Na ovaj turnir su došli igrači iz top 20 na svetu. Kod nas mnogi i dalje vide ovaj sport samo kao rekreaciju, tako da će ovaj turnir pomoći ljudima da vide na kom je nivou padel u svetu, da od njega može da se živi i da je to ozbiljan profesionalni sport.

Padel praktično nije postojao na ovom nivou kada si počinjala. Koliko se brzina razvoja promenila?

- Intenzivno putujem po svetu već dve godine i brzina razvoja padela kod nas je neverovatna. Otvara se mnogo klubova, imamo Savez od početka prošle godine. U Švedskoj padel postoji preko 15 godina, a mi već ove godine idemo na kvalifikacije za Svetsko prvenstvo, što je za ove dve godine intenzivnog rada ogroman uspeh. Mogu samo da zamislim šta će se desiti za četiri, pet ili šest godina.

Šta bi poručila mlađoj sebi ili devojčicama koje tek počinju?

- Rekla bih joj da se ne plaši, da veruje svojoj intuiciji i prati svoje snovi. Da ne razmišlja o tome šta će okruženje ili drugi ljudi reći, već da čvrsto veruje u sebe. Ono što je zaista namenjeno nama — desiće se.

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.