BIO JE MRTAV, KOSAČ JE DOŠAO PO NJEGA, A ONDA JE OŽIVEO: Čuveni Srbin pobedio u drami, pa se prisetio zagrobnog života!

Šahovski FIDE majstor i trener Dragan Živić (58), poznat po brojnim medaljama sa domaćih i svetskih takmičenja za osobe sa oštećenim sluhom, izvojevao je, kako se navodi, još jednu važnu životnu bitku.

Prošle nedelje mu je ugrađen kohlearni implant na Klinici za bolesti uha, grla i nosa u Nišu, zahvaljujući čemu će ponovo čuti.

Živić je takođe poznat po tome što je preživeo borbu sa koronavirusom, tokom koje je, kako se podseća, proveo 95 dana na bolničkom lečenju, od čega 27 dana na respiratoru, i bio je reanimiran čak četiri puta.

On je agenciji Beta rekao da je probleme sa sluhom imao od marta 1999. godine, nakon preživljenog bombardovanja, dok je korona, kako je rekao, bila uzrok potpunog gubitka sluha.

- Sa još tridesetak rezervista nalazio sam se u podrumu zgrade u kasarni na koju je bačena bomba. Pukom srećom u tom bombardovanju niko nije poginuo, ali od tada slabije čujem jer mi je od detonacije pukla bubna opna - izjavio je Živić.

Živić je objasnio da su vremenom njegovi problemi sa sluhom postajali sve izraženiji, a da je od pre četiri godine, nakon izlaska iz bolnice gde je preležao koronu, potpuno ogluveo.

On je istakao da je operacija ugradnje kohlearnog implanta dobro prošla, oporavak takođe teče uspešno i da se nada da će se za koji dan vratiti supruzi i ćerkama, kao i poslu šahovskog trenera u Dečjem kulturnom centru.

- Godinama mi je sluh slabio. Od 2008. godine počeo sam da nosim slušne aparate, radio sam sve to vreme, ali sam kupovao sve jače i jače aparate. Međutim, na kraju sam imao velike probleme i na poslu i u svakodnevnom životu. Ovo je jedan od načina da se vratim redovnom poslu i svakodnevnom životu i da moju decu izvedem na put - istakao je Živić.

Kazao je da je u poređenju sa borbom protiv korone i respiratorima, operacija ugradnje kohlearnog implanta bila neuporedivo lakša, ali da nije sasvim naivna.

- Posle operacije imao sam vrtoglavice, ali se sada odlično osećam. Posle preležanog korona virusa bio sam veoma loše. Dobio sam tromb i moje levo uho je skoro potpuno zamrlo, a ja sam petnaestak godina nosio aparat isključivo na levom uhu. Takođe posle korone skoro dve godine borio sam se sa teškom depresijom - rekao je Živić.

Živić je dodao da je sve poteškoće, uključujući i depresiju, uspeo da pobedi i sada željno i sa puno energije priželjkuje povratak na posao i odlazak na šahovske turnire.

- Kiptim od želje da počne nova školska šahovska godina, jer ostao je je jedan prazan kamion pored "Čaira" koji treba da napunimo sa dečjim medaljama i peharima. Za 32 godine koliko radim kao šahovski trener u DKC-u mogu da se pohvalim da imam oko 70 prvaka centralne Srbije, imam 12 državnih prvaka i dva prvaka Evrope - istakao je Živić.

Kao svoje najveće šahovske uspehe Živić navodi zlato u ekipnoj konkurenciji na Olimpijadi u Mančesteru 2018. godine, bronzanu medalju na zimskoj Olimpijadi u Turskoj pojedinačno prošle godine, prvo mesto u cugeru na Evropskom ekipnom prvenstvu za gluve i nagluve ove godine u Trogiru i srebrnu medalju u rapidu na tom prvenstvu.

Direktor Klinike za bolesti uha, grla i nosa Dušan Milisavljević rekao je za agenciju Beta da je Živić imao jako loš sluh, odnosno da je bio gluvonema osoba, što ga je sprečavalo u svakodnevnom radu.

- Očekujemo da se za nekoliko nedelja uključi ugrađeni kohlearni aparat, pošto je takva procedura i on će za par nedelja skroz vrati sluh, što će biti veliki plus za njega i njegov kvalitet života, za njegovu porodicu, ali i za celu zajednicu. Vraćanje radne sposobnosti jednoj osobi jeste jedan veliki uspeh nas lekara - naglasio je dr Milisavljević.

Milisavljević je kazao da je operacija ugradnje kohlearnog implanta na Klinici za uho, grlo i nos u Nišu rutinska operacija, a da je deo nacionalnog programa u okviru koga Republički fond za zdravstveno osiguranje obezbeđuje aparate čija je vrednost velika i iznosi preko 20.000 evra. Prema njegovim rečima, na godišnjem nivou se u našoj zemlji ugradi od 55 do 60 implanta, a sada su pacijenti koji dobijaju implant i odrasle osobe, za razliku od nekog ranijeg perioda, kada je ta operacija bila isključivo rezervisana za decu.

Podseća se da je Dragan Živić svojevremeno doživeo kliničku smrt i da je o stanju u kom se našao otvoreno govorio.

- Od tih 95 dana u bolnici, 27 sam proveo na respiratoru, u dva navrata. A četiri puta sam reanimiran, koliko znam. U svem tom bunilu imao sam čudan san ili javu, ni sam ne znam šta je. Došao mi je onaj crkvenjak s kosom - kosač (crna mantija, crna kapuljača i crna kosa). Prekoputa mene bilo je šest stolica, na pet su sedeli kosači. Na jednoj je bila kao staklena narandžasta kugla ili lopta, koja je žarila i svetlela. Šesti kosač je brzinom munje lebdeo iza stolica i zvao me prstom na to prazno mesto, gde je bila kugla. Odmahnuo sam rukom i rekao: "Nisam ja za tamo!" - otkrio je svojovremeno za Kurir Dragan.

Pohodili su Dragana, kako je to slučaj u ovakvim pričama, i mrtvi.

- Interesantno da mi u toj komi ili snu nisu dolazili moji mrtvi roditelji, ni pokojni mlađi brat, već pokojni šef u ustanovi gde radim i pokojni šahovski funkcioner. Bez ijedne reči su samo kao stajali pored mog kreveta. Ali videlo se da nisu negativni i to mi je dalo nadu da su došli da me podrže - dodao je on.

Kad je uspeo da odagna smrt, imao je i lepše snove.

- U prvim danima ili noćima boravka na respiratoru došla mi je na um stara ideja da napišem udžbenik o šahu. I neverovatno - skockao sam tačno 65 lekcija, kao 64 polja na šahovskoj tabli i jedna bonus lekcija! Direktno mi je diktiran naslov svih 65 lekcija! Nažalost, sve je isparilo kako sam izašao iz kome - istakao je Dragan, pa dodao:

- Ali sam u toj komi došao i na ideju da u dvorištu, između garaže i kuće, napravim letnju kujnu. Osmislio sam kompletan plan - šta od materijala, kako izvesti kanalizaciju, struju, gde svetiljke, gde utikače. To nisam zaboravio i ostala je kao ideja, koja će se nekada možda realizovati.

Dragan je preživeo i operaciju bešike zbog kamena i sepse, u krevetu je proveo sedam meseci, ponovo učio da hoda... Ali jedna stvar ga je, kako se ističe, izvukla na površinu.

- Kad sam došao sebi posle prvog puta na respiratoru, rekao sam: "Boriću se da se vratim i izvedem decu na pravi put!"

I uspeo je – Nina i Helena imaju tatu i porodicu, zaključuje se u tekstu.

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.